Arhitektonski planovi koji bi mogli unaprediti turizam u Beogradu

Arhitektonski planovi
0
(0)

Beograd godišnje poseti preko milion turista, kaže zvanična statistika. Na koji način bi srpska prestonica mogla privući još veći broj turista i pomoću kojih projekata bi slika o Beogradu mogla biti još bolja? Šta učiniti da turistima boravak u Beogradu bude još prijatniji i da dožive nezaboravno iskustvo u našem gradu?

Smeštajnih kapaciteta i atraktivnih lokacija ima sasvim dovoljno, a kulturna baština i lokaliteti od istorijskog značaja brižljivo su očuvani. Zahvaljujući bogatoj ponudi mesta i opcija za noćni provod, Beograd prednjači u regionu kada je noćni život u pitanju. Pa ipak, koji su to arhitektonski planovi koji bi mogli unaprediti turizam u prestonici? 

Planovi koji bi rasteretili saobraćaj 

Kao jedan od najvećih problema svog grada, žitelji Beograda najčešće ističu saobraćajne gužve. Da bi Beograd bio bolje mesto za život sa funkcionalnijom saobraćajnom mrežom i manjom stopom zagađenja, potrebno je preduzeti određene korake. 

Saobraćaj u Beogradu bi se u većoj meri rasteretio davanjem prednosti pešacima, biciklistima i javnom prevozu naspram automobila. Savski most, izgradnja mosta na Adi Huji, tunel između Savskog i Dunavskog amfiteatra i transformacija biciklističkih staza doneli bi rasterećenje zagušenim beogradskim saobraćajnicama. 

Ada Međica i njen veliki potencijal

Ada Međica smeštena je u blizinu ušća Save u Dunav i ima veliki potencijal za eko turizam i sportski turizam. Područje ostrva i njegova okolina koja obuhvata i novobeogradske blokove 44, 45, 70 i 70a, kao i Adu Ciganliju moglo bi biti pravi mali raj za turiste. Osim toga, do ostrva se može doći samo vodenim saobraćajem što doprinosi očuvanju ove zelene oaze u izvornom obliku.

Na Adi Međici bi se mogle održavati sportsko-rekreativne manifestacije i edukacije o njenom ekosistemu bez narušavanja prirodnog okruženja, očuvanjem njenog biodiverziteta. Postoje razni predlozi da se na ovom ostrvu organizuju kampovi, radionice, ali i triatlon. Ovaj savski biser nažalost do sada nije prepoznat kao vredan ulaganja. Na ostrvu postoje sojenice koje su izgradili građani, a uslovi su takvi da ne zadovoljavaju potrebe stalnog stanovanja. Postoji problem sa vodosnabdevanjem i kanalizacijom, kao i sa organizovanim odnošenjem smeća, ali i rizici od poplava koji bi bili uklonjeni ojačavanjem nasipa i sprovođenjem adekvatnog drenažnog sistema. 

Hram Svetog Save

Neotkrivena beogradska jezera

Da li ste znali da osim Savskog jezera i Ade Safari, Beograd ima deset jezera koja su pravi skriveni dragulji grada i veliki neiskorišćeni turistički potenicijal? Posećuje ih tek po koji pecaroš i na njima ne postoje nikakvi sadržaji. 

Neka od ovih jezera su Trešnja, Bela reka, Duboki potok, Pariguz, Rabrovačko jezero, Rakina bara… Kada bi na njima postojali ugostiteljski objekti i mogućnost za kupanje i bavljenje ribolovom i vodenim sportovima, turisti bi se sigurno rado opredelili za ovakav vid odmora.

Gondole kao nezaboravan način razgledanja grada

Panoramska gondola ponudila bi turistima nezaboravan doživljaj razgledanja grada iz ptičije perspektive dok krstare vazdušnom trasom. Uz to, postavljanje urbane žičare jeftinije je od izgradnje metroa i sistema tramvajskog prevoza. U svetu ovaj vid prevoza postoji u gradovima kao što su Medelin, Karakas, Rio de Žaneiro, Jerusalim, Njujork, London, Salcberg i mnogi drugi, a u našoj zemlji ga poseduju samo planinske turističke destinacije kao što su Kopaonik i Zlatibor. 

Projekat koji uključuje izgradnju gondole u Beogradu, a koji je ranije najavljivan i za njega je već pokrenuta izrada dokumentacije jeste gondola koja bi povezivala Ušće sa Kalemegdanom. 

Međutim, ovakav projekat još nije naišao na odobravanje.

Most na adi

Brži transport od tačke A do tačke B uz metro liniju

Od 180 metro sistema u svetu, čak 57 njih se nalazi u evropskim gradovima. Na primer, Bukurešt, Budimpešta i Beč sa sličnim brojem stanovnika kao Beograd svojim efikasnim metro linijama opslužuju na hijade ljudi, kako stanovnika ovih gradova koji svakodnevno putuju na posao na drugi kraj grada, tako i turista koji metroom brzo i lako obilaze i najudaljenije tačke ovih prestonica. Sa mogućnošću da često saobraća, metro ima tu sposobnost da može da preveze veliki broj putnika u urbanim područjima bilo da se radi o mreži izgrađenoj na nivou zemlje, podzemnom nivou, vijaduktu ili kombinacijom svega ovoga.

Već godinama spominjani metro olakšao bi Beograđanima život, a Beograd stavio na mapu još poželjnijih turističkih destinacija kao grada u kojem se brzo i lako stiže sa jednog kraja na drugi.

I za kraj, da sumiramo. Mnogo je toga što bi se moglo uraditi na arhitektonskom i urbanističkom planu u Beogradu tako da budu zadovoljni i Beograđani i turisti koji posećuju naš grad. Od rasterećenja saobraćaja, pružanja boljih uslova bicikistima, do revitalizacije zapuštenih prirodnih lepota kao što su beogradska jezera. Stvaranjem boljih uslova svi bismo bili na dobitku i ostvarili višestruku korist.

Koliko je koristan ovaj tekst?

Klikni na zvezdicu i oceni!

Prosečna ocena 0 / 5. Broj ocena: 0

Za sada nema glasova! Budite prvi koji će oceniti ovaj post.

Sale R

Read Previous

10 zanimljivosti o mačkama

Read Next

Bundeva: Najbolji recepti za čorbu, pitu, bundevaru

Ostavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *