Aronija je lekovita bobičasta biljka koja se poslednjih godina kod nas ceni kao jako lekovita, što potvrđuju i brojna istraživanja. Pravi je rudnik retkog ali za zdravlje veoma korisnog vitamina P. Osim toga, njega velika prednost je u tome što je jako otporna na vremenske uslove i može se lako uzgajati, a takođe je i laka za preradu.
Aronija je žbunasta biljka poreklom sa istočne obale Severne Amerike, koju su još Indijanci koristili u svojoj narodnoj medicini. Zbog optornosti na mrazeve i zimske uslove uspešno se gaji i u Rusiji, pa otuda i njen čest naziv Sibirska aronija. Veoma je rasprostranjena i u drugim zemljama Istočne Evrope. Na našem podneblju postala je poznata tek pre dvadesetak, tridesetak godina, a u narodu je često nazivaju crnoplodna oskoruša.
Laka za gajenje, a može se koristiti i kao ukrasna biljka
Postoji nekoliko vrsta aronije, među kojima je svakako najpoznatija crnoplodna aronija (Aronia melanocarpa). Reč je o veoma korisnoj bobičastoj voćki, koja osim u lekovite svrhe može da služi i kao ukrasna biljka.
Laka je za gajenje, jer je, osim na klimatske uslove, jako otporna i na bolesti i štetočine. Rano stupa u rod, već prve ili druge godine po sađenju. Redovno i obilato rađa. Kasno cveta, što je naročito dobra njena osobina, jer je na taj način zaštićena od prolećnih mrazeva. Žbunovi aronije nisu visoki, što olakšava njeno branje. Prerađevine od aronije su jako ukusne, a ukoliko se pripreme na pravilan način sačuvaće svoju hranljivost i lekovita svojstva.
Aronija se može koristiti i kao ukrasna biljka. U rano proleće njeni listovi imaju bronzano crvenkastu boju, koja tek kasnije prelazi u zelenu, a u jesen dobija prelepu jarko crvenu boju. Neki je koriste i kao živu ogradu, koju nije potrebno orezivati, a može se čak videti i kao ukrasna biljka u parkovima.
Aronija opis biljke
Aronija je dugogodišnji listopadni žbun, koji može da naraste do visine od 0,5 do 3 m, u zavisnosti od klimatskih uslova i uslova zemljišta na kome se gaji. Mladi žbunovi su zbijeni i vitki. Obično imaju veliki rod, usled čije težine se grane savijaju do zemllje. Starenjem, žbunovi postaju razgranatiji i poprimaju formu kuga. Punu rodnost daju grane stare 7-8 godina.
Cvetanje aronije je kasno, tek nakon što prođu poslednji prolećni mrazevi. Cvetovi su mali, bele ili svetloružičaste boje, sa po 5 čašica i kruničnih listića. Grupisani su u štitastoj cvasti sa 12 do čak 35 cvetova, u kojima ima puno nektara, koji privlači puno insekata, što omogućava lako oprašivanje biljke.
Crnoplodna aronija odlikuje se crnim ili ljubičasto crnim plodovima u bobičastom obliku. Plodovi su presvučeni tankim voštanim pepeljkom. Mogu da budu okrugli, blago duguljasti, jabukolikog izgleda, krupnoće približno iste kao i plodovi crne ribizle.
Ukus bobica aronije je slatko-kiselkast, vrlo malo opor. Plodovi imaju sitno, duguljasto seme, mrke, gotovo sive boje, koje se prilikom žvakanja gotovo i ne oseća. Aroniju treba brati tek kad plodovi dobro sazru, u drugoj polovini avgusta i početkom septembraa. Zreo plod ima skroz tamnu, gotovo crnu boju i može da se dugo održi na voćki.
Aronija lekovitost
Aronija je efikasna kao preventivno i dodatno sredstvo u lečenju raznih oboljenja. Ima bogat vitaminski sastav, obiluje mikroelementima i biološki aktivnim materijama. Sadrži vitamine A, C, E, beta-karoten, folate, a pre svega je bogat izvor vitamina P grupe (flavonoida i bioflavonoida). Od minerala, najjače je prisustvo kalcijuma, kalijuma, mangana, joda, gvožđa, fosfora i cinka. Aronija takođe sadrži organske kiseline, pektinske i taninske materije.
Sveže ceđen sok i sveži plodovi su najlekovitiji, a u ishrani se takođe koriste i sušeni plodovi i smrznuti plodovi, ali tada gube deo svojih lekovitih sastojaka. Vino od aronije zadržava značajne količine vitamina P, pa je i ono jako lekovito.
Krvotok
Flavonoidi i bioflavonoidi najbolje deluju u zajednici sa askorbinskom kiselinom, i odlični su za pročišćavanje krvotoka, snižavaju nivo holesterola u krvi i održavaju elastičnost krvnih sudova, sprečavajući njihovo začepljenje, kao i pojavu proširenih vena. Vitamini grupe P takođe normalizuju zgrušavanje krvi, pa je aronija zbog toga odlična za ublažavanj jakih krvoliptanja posle lečenja atikoagulansima, kao i nakon zračenja. Sveži plodovi i sok od aroniije koriste se za lečenje početnih stadijuma hipertenzije, a takođe se preporučuju malokrvnim osobama.
Digestivni i urinarni trakt
Ova lekovita biljka je odlična za ublažavaje grčeva i bolova u želucu, umiruje zapaljenske procese sluznice želuca i uglažava tegobe osobama sa čirom na želucu. Blagotvorna je i kod crevnih tegoba kao što su grčevi, nadimanje i dijareja. Aronija takođe stimuliše normalnu funkciju jetre i žučne kese, ublažava tegobe prisutne kod oboljenja jetre, upale žučne kese i žučnih kanala, preporučuje se kod žutice, peska i kamena u žuči.
Aronija pomaže i kod bakterijskih infekcija urinarnog trakta, i veoma efikasno deluje protiv bakterije ešerihije koli.
Aronija protiv raka
U plodvima aronije postoji visoka koncentracija antioskidanata, koji štite ćelije organizma od oksidacije. Bioflavonoidi, pre svih kvercetin i epikatehin, kao i kofeinska kiselina, ali i vitamni C i A (beta-karoten) obezbeđuju visok antioksidativni nivo koji je dovolja da odbrani organizam čoveka od slobodnih radikala koji dolaze u njega putem kvi, kože, očiju i drugih organa.
Antioksidanti iz aronije na ovaj način sprečavaju razvoj kanerogenih ćelija i razvoja malignih oboljenja, ali i usporavaju proces starenja.
Aronija štiti od katarakte
Blagotvornost aronije za zdravlje čovekovih očiju takođe je dokazana. Sastojci iz ploda aronije, kao što su karoten (vitamin A) i neki flavonoidi (lutein i zeaksantin) sprečavaju pojavu katarakte, makularne degeneracije oka ili upale oka.
Aronija i štitna žlezda
S obzirom da sadrži dosta joda aronija je blagotvorna i kod autoimunog oboljenja tiroidne žlezde poznatog kao Grejvs-Bezedovljeva bolest.
Ostali zdravstveni benefiti aronije
Aronija ima pozitivne efekte i kod bubrežnih bolesnika, dijabetičara, reumatičara, kao i osoba koje su sklone alergijama. Leči i glavobolju.
Gajenje aronije
Biljka aronija se razmnožava na nekoliko načina – semenom, korenovim izdancima, zelenim i zrelim reznicama. Mali broj sadnica najlakše se dobija iz korenovog izdanka.
Aronija voli zasenjena mesta, lako propustljivo, rastresito, ocedno, dobro provetreno i plodno zemljište. Žbunovi na okućnici se sade na razmaku 2×1 ili 3×1,5 m. Gaji se u njenom prirodnom, žbunovitom obliku. Žbun treba da ima između 45 i 60 grana.
Rezidba aronije se sastoji u uklanjanju suvišnih mladara koji zagušuju žbun, i grana starijih od 8 godina. Takođe, obavezno se odstranjuju bolesne, povređene, sasušene i promrzle grane. Stare voćke podmlađuju se oštrijom rezidbom, tako što se sva stara stabla skraćuju na 20-30 cm od zemlje.
Kao što smo već i pomenuli, biljka je jako otporna na bolesti i štetočine, pa prventivno prskanje aronije nije potrebno.
Branje aronije i prerada
Bobice su zbijene i čvrste, veoma otporne i ne gnječe se lako. Beru se ručno. Dugo mogu da se čuvaju i da ostanu sveže, bez gubitka svojih hranljivih i lekovitih osobina.
Aronija se lako prerađuje, a njene prerađevine su jako ukusne i u velikom procentu zadržavaju lekovite materijeiz sveže biljke. Od aronije se prave voćni sokovi, obično se mešaju sa sokovima drugih voćaka, zatim pekmezi, džemovi, kompoti, slatko i voćno vino.
Slatko od aronije (recept)
I za sam kraj, poklanjamo vam jedan odličan recept. Za pripremu slatka od aronije biće vam potreban 1 kg svežih bobica, 2 kg šećera, 4 čaše vode i 2 kesice vanilin šećera.
Bobice detaljn operite. Šećer sipajteu dublju šerpu i dodajte vodu, pa stavite na jaku vatru dok ne provri. Nakon što počne da ključa dodajte i bobice aronije. Nemojte mešati, već samo prodrmajte dobro šerpu. Nastavite sa kuvanjem na jakoj vatri. Na vrhu će se pojavljivati pena koju je potrebn ukloniti kašikom. Posle toga neka se slatko kuva još 15-ak minuta. Pred kraj kuvanja dodajte dve kesice vanilin šećera.
Šerpu pomerite sa ringle, salvetom ili nekom drugom pamučnom tkaninom prekrijte šerpu i ostavite da se ohladi, ali ne skroz. Kada postane mlako sipajte u naparene i vruće staklene tegle. Dobro zatovirte i čuvaje na tamnom i hladnom mestu.
