Zaštita vinove loze: plamenjača, pepelnica, siva trulež, eskorioza

4.7
(23)

Jedan od glavnih problema koji muči vinogradare i uzgajivače vinove loze jeste kako zaštititi biljku od brojnih štetnih organizama koji je napadaju i na taj način smanjuju prinos i kvalitet plodova grožđa. Zato vam u ovom tekstu dajemo uvid u najčešče bolesti vinove loze i u postupak njene zaštite od tih bolesti. Najznačajnija i najčešća oboljenja kojima je vinova liza izložena na našem podneblju su plamenjača, pepelnica, siva trulež (plesan) i eskorioza vinove loze.

Pročitajte koje mere zaštite  treba preduzeti protiv ovih oboljenja vinove loze.

Plamenjača vinove loze

Plamenjača (Plasmopara viticola) je bolest koja je u Evropu stigla krajem 19. veka iz Amerike, a veoma brzo se proširila na celom kontinentu, pa i kod nas, tako da se danas bez izuzetka javlja svake godine. To je istrajno i uporno oboljenje koje ometa uspešno gajanje vinove loze, pa je zaštita od plamenjače obavezna.

Plamenjača se javlja pre početka cvetanja, a opasnost od nje vreba sve dok grožđe ne počne da zri. Ta faza poznata je kao „šarka“, nakon čega nastaje period „zatišja“. Krajem i početkom septembra, kada najčešće krenu nove padavine, plamenjača se ponovo javlja. Razlika je u tome što prolećna plamenjača napada grožđe, dok jesenja isključivo listove.

Zaštita vinove loze od plamenjače

Pošto se plamenjača u proleće javlja na cvetovima i tek zametnutim bobicama, ona je tada veoma štetna i može da uništi gotovo ceo prinos. Zato je protiv plamenjače obavezna zaštita vinove loze u proleće. Za uzgajivače je najvažnije da znaju kada i kako tretirati vinovu lozu. Dakle, nije važno samo koja će se sredstva koristiti u zaštiti, već i kada će se koristiti, jer ako tretman nije blagovremen, teško da ćete uspeti da pravilno zaštitite vaš vinograd.

S obzirom da je najosetljiviji period za čokot vinove loze od početka cvetanja pa nadalje, to znači da se i zaštitne mere moraju preduzeti u tom razdoblju. Da bi zaštita bila efikasna, potrebno je četiri do pet prskanja:

  • Prvi put neposredno pred cvetanje;
  • Drugi put odmah posle cvetanja;
  • Treće i četvrto prskanje se obavljaju u razmaku od 10-14 dana u odnosu na prethodno;
  • Peto prskanje se obavlja kad bobice završe rast, tj. pred početak šarka.

U tretiranju se koriste dve grupe fungicida: protektivni i sistemični. Protektivni fungicidi se upotrebljavaju pre svega u preventivne svrhe, pre nego što se plamenjača pojavi. Kod nas na tržištu su najviše zastupljeni sledeći protektivni fungicidi za zaštitu vinove loze od plamenjače: bordovska čorba i bakarni kreč, cineb, ciram, ditan, kaptan (captan), Mankozeb, antrakol (antracol), propineb itd.

Sistemici mogu delovati i izvesno vreme nakon što se oboljenje pojavi. U najpoznatije sistemične fungicide koji se mogu naći u prodaji kod nas spadaju: Mikal, Ridomil i Sandofan. Međutim, važno je imati na umu da se sistemični fungicidi smeju koristit svega dva puta godišnje, pa se njihova upotreba preporučuje u periodu kada vinova loza najviše raste, odnosno za drugo i treće prskanje, dok prvo, četvrto i eventualno peto treba obaviti protektivnim fungicidima.

Pepelnica vinove loze

Pepelnica (Uncinula necator) se na vinovoj lozi javlja pre plamenjače. U početku je teško primetna, pa joj mnogi vinogradari ne poklanjaju dovoljno pažnje. Ali kada počne da se uočava, što se obično dešava u periodu intenzivnog rasta bobica, tada je kasno da se krene sa suzbijanjem. Zato je potrebno vinovu lozu preventivno tretirati protiv pepelnice.

Pepelinica može da bude toliko opasna da odnese bukvalno sav prinos. Zato je zaštita vinove loze od pepelinice obavezna mera.

Zaštita vinove loze od pepelnice: kalendar prskanja

  • Prvo prskanje protiv pepelnice treba obaviti kada lastari dostignu dužinu oko 10-15 cm.
  • Drugo prskanje obavlja se pred cvetanje, odnosno u isto vreme kada i prvo prskanje protiv plamenjače.
  • Treće prskanje ide posle cvetanja, u isto vreme kada i drugo prskanje protiv plamenjače.
  • Četvrto u isto vreme kada i treće prskanje protiv plamenjače.
  • Peto se obavlja pred početak zrenja grožđa (vodite računa o karenci).

Kao i kod plamenjače, i za suzbijanje pepelnice koriste se protektivni i sistemični fungicidi. U protektivne fungicide protiv pepelnice ubrajaju se: sumpor, kosan, kolosul, karatan. Sistemici su znatno brojniji: bajleton (bayleton), sumiosam, sabitan (sabithane), sistan (systhane), rubigan, anvil, topas, dorado, tridal itd.

Pošto sistemične fungicide možete koristiti najviše dva puta godišnje, upotrebljavaju se po procvetavanju, kad bobice intenzivno rastu. Protektivni fungicidi upotrebljavaju se za prvo, eventualno drugo, i za četvrto i peto prskanje.

Siva trulež vinove loze

Siva trulež (Botrytis cinerea) je oboljenje za čije suzbijanje je potrebno pre svega smanjiti bujnost vinove loze.  Stručnjaci zato predlažu slabije đubrenje, pre svega azotnim đubrivom, kao i intenzivniju zrelu i zelenu rezidbu. Međutim, ove mere često nisu dovoljne pa je potrebno uz njih primeniti i sredstva hemijske zaštite.

Za pravilno tretiranje vinove loze protiv sive truleži obavlja se četiri prskanja:

  • Prvo prskanje loze protiv sive truleži obavlja se po procvetavanju.
  • Drugo prskanje pri intenzivnom porastu bobica (kada dostignu veličinu zrna graška).
  • Treće treba obaviti pred zatvaranje grozdova.
  • Četvrto prskanje obavlja se oko mesec dana pre nego što grožđe počne da zri (voditi računa o karenci).

U zaštiti vinove loze od sive truleži koristiti preparate kao što su ronilan, sumileks (sumilex), kidan, euparen i sl.

Crna pegavost vinove loze (eskorioza)

Eskorioza, odnosno crna pegavost vinove loze (Phomopsis viticola) je uporna bolest koja se teško suzbija i kada se jednom pojavi u vinogradu, dugo u njemu i ostaje. Može se javiti na pojedinačnim čokotima, ali može zahvatiti i veći deo ili čitav vinograd.

Za suzbijanje eskorioze potrebno je primeniti kombinaciju agrotehničkih i hemijskih mera.

Najpre je potrebno orezivanje, pri čemu se uklanjaju svi zaraženi lastari, pa čak i delovi čokota, zatim skinuti koru sa starijih čokota, i to sve spaliti.

U periodu mirovanja lozu treba  tretirati pesticidima, a neposredno pre nego što vegetacija počne prskati bordovskom čorbom ili bakarnim krečom. Nakon što lastari dostignu dužinu od 10-15 cm zaštita se obavlja sredstvima kao što su: mankogal, kaptan, venturin, faltan, folpet i drugi slični preparati. Kasnija zaštita vrši se tretiranjem vinove loze protiv plamenjače.

Koliko je koristan ovaj tekst?

Klikni na zvezdicu i oceni!

Prosečna ocena 4.7 / 5. Broj ocena: 23

Za sada nema glasova! Budite prvi koji će oceniti ovaj post.

admin

Read Previous

Kada i koliko često bi trebalo raditi servis na automobilima?

Read Next

Kako je noćni život postao simbol Beograda

One Comment

  • Poštovani,
    Molim za savetna lozi imam Grinje-kako mi neki kažu!!
    Na poleđini lista puno bradavica…kao crvenih,crnih!!
    Unapred hvala
    Braca

Ostavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *