Deca danas veoma rano počinju da koriste telefone, računare i druge digitalne uređaje. Svedočimo svi kako s lakoćom pronađu video, instaliraju aplikaciju ili se snađu u novoj igrici bez naše pomoći, odnosno bez pomoći odraslih. Prednost ili mana, činjenica je da nove generacije, koje odrastaju uz internet, imaju priliku da digitalne tehnologije upoznaju mnogo ranije nego njihovi roditelji.
Da li je snalaženje sa uređajima isto što i digitalna pismenost? Iako dete može veoma vešto da koristi telefon, pitanje je ume li da proveri da li je informacija sa interneta tačna. Digitalna pismenost podrazumeva mnogo širi skup znanja i veština koji uključuje bezbedno korišćenje tehnologije, kritičko razmišljanje, komunikaciju i stvaranje digitalnog sadržaja. UNICEF upravo naglašava da digitalna pismenost prevazilazi tehničko znanje i obuhvata sposobnost deteta da se bezbedno i odgovorno snalazi u digitalnom svetu. Ako i vaše dete već koristi telefon, a niste sigurni u kojoj meri je digitalno pismeno, pročitajte više o tome.
Nova generacija odrasta uz tehnologiju
Za današnje mališane internet nije nešto što su naknadno morali da nauče kao što je to slučaj sa generacijom X ili milenijalcima. Digitalni uređaji su jednostavno deo njihovog okruženja od najranijeg uzrasta. Deca gledaju obrazovne sadržaje, komuniciraju sa drugima, igraju igre i koriste različite aplikacije pre nego što nauče da samostalno čitaju.
Podaci UNICEF-a za Srbiju pokazuju koliko je internet postao deo odrastanja. Istraživanje među učenicima uzrasta od 9 do 17 godina pokazalo je da učenici u proseku provode više od tri sata dnevno na internetu, dok najstariji ispitanici dostižu i oko četiri i po sata dnevno. Vikendom dve trećine učenika provode između četiri i sedam sati na internetu.
Dete koje od malih nogu koristi digitalne alate ima više prilika da istražuje njihove mogućnosti. Važno je, naravno, da se razume da sama količina vremena provedenog uz tehnologiju ne govori dovoljno o tome koliko je dete digitalno kompetentno. Mnogo je važnije šta tokom tog vremena radi i kakve veštine razvija. Mališan može samo da konzumira neki zabavan sadržaj, a isto tako i da programira kroz igru i uči korake i osnove pisanja kodova. Usmerena pažnja na učenje i savladavanje novih sposobnosti ovde igra veliku ulogu.
Digitalna pismenost je mnogo više od korišćenja telefona
Kada govorimo o digitalnoj pismenosti, nije dovoljno da dete zna da otvori aplikaciju ili pronađe sadržaj koji želi. Prava digitalna kompetencija podrazumeva sposobnost da se tehnologija koristi smisleno i bezbedno. Dete treba da ume da pronađe potrebnu informaciju, proceni njen kvalitet i razume kome može da veruje.
Posebno mesto zauzima kritičko razmišljanje. Internet pruža ogromnu količinu informacija, ali nisu sve proverene i pouzdane. U analizama digitalne pismenosti koju je sprovela OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoju) kao jedna od ključnih veština za učenje u digitalnom dobu ističe sposobnost procene kvaliteta, verodostojnosti i tačnosti informacija.
Digitalna pismenost obuhvata i način komunikacije. Dete treba da razume da se pravila pristojnog ponašanja ne menjaju zato što se razgovor odvija preko ekrana. Poštovanje drugih, čuvanje privatnosti i pažljivo razmišljanje pre objavljivanja sadržaja postaju deo osnovne digitalne kulture.
Deca brzo usvajaju nove digitalne alate
Prednost novih generacija vidi se u brzini kojom prihvataju nove tehnologije. Interfejs koji nama odralima često deluje komplikovano, dete intuitivno istražuje. Kako su deca po svojoj prirodi radoznala i spremna za eksperimentisanje, relativno brzo otkrivaju kako neka aplikacija ili uređaj funkcioniše. Možda je to najviše očigledno kod kreativnih digitalnih aktivnosti. Deca mogu da kreiraju video-sadržaje, uređuju fotografije, prave prezentacije ili osmišljavaju jednostavne digitalne projekte. Kada tehnologiju koriste za stvaranje, onda više nisu obični korisnici i konzumenti.
Razvoj veštačke inteligencije dodatno menja način na koji deca dolaze do informacija i rešavaju zadatke. Zbog toga će sposobnost pravilnog postavljanja pitanja, provere dobijenog odgovora i razumevanja ograničenja digitalnih alata imati sve veći značaj. Tehnologija može pomoći u učenju, ali dete i dalje mora da razume šta radi sa informacijom koju dobije.
Digitalne veštine se najbolje razvijaju kroz praktičan rad
Najbolji način da dete razvija digitalne kompetencije jeste da tehnologiju koristi za konkretan zadatak. Za razvijanje veština mnogo više im može služiti pisanje kratkog teksta, pravljenje prezentacije ili uređivanje fotografije nego pasivno gledanje sadržaja. Još jedan dobar primer je svakako programiranje.
Kada dete pravi jednostavnu igru ili animaciju, mora da razmišlja o redosledu koraka i da pronađe rešenje kada nešto ne funkcioniše. Kroz takav rad razvijaju se logika, strpljenje i sposobnost rešavanja problema. Može se reći da sličnu ulogu imaju robotika i drugi praktični digitalni projekti. Dete tada vidi rezultat svog rada i može da eksperimentiše sa različitim rešenjima. UNICEF Srbija kroz svoje obrazovne programe podstiče praktičan rad, vršnjačko učenje i kreiranje digitalnog sadržaja kao načine za razvoj digitalnih kompetencija dece.
Zašto kritičko mišljenje postaje važnije nego ikada?
Velika količina informacija predstavlja jedan od najvećih izazova digitalnog sveta. Dete može za nekoliko sekundi da pronađe odgovor na gotovo svako pitanje, ali mnogo je teže proceniti da li je pronađeni odgovor pouzdan. Digitalna pismenost zato podrazumeva i sposobnost postavljanja dodatnih pitanja.
Ko je objavio informaciju? Da li postoji drugi pouzdan izvor koji je potvrđuje? Kada je sadržaj objavljen? Da li naslov odgovara onome što zaista piše u tekstu? Takva pitanja mogu postati deo svakodnevnog korišćenja interneta.
Učenici koji imaju više samopouzdanja u svoje digitalne veštine pokazuju i veću povezanost sa procenom kvaliteta i verodostojnosti informacija na internetu. Posebno je značajno da se ova sposobnost razvija danas, u vremenu generativne veštačke inteligencije, kada sadržaj može nastati veoma brzo i izgledati uverljivo čak i kada nije tačan.
Bezbednost je sastavni deo digitalne pismenosti
Dete koje ume da koristi tehnologiju, ali ne zna kako da zaštiti svoje podatke, nije u potpunosti digitalno kompetentno. Privatnost, lozinke, podešavanja naloga i pažljivo deljenje fotografija i drugih informacija deo su znanja koje treba razvijati postepeno.
UNICEF upozorava da deca u digitalnom okruženju mogu biti izložena različitim rizicima. Zbog toga digitalna pismenost uključuje i znanje o tome kako prepoznati problematičan sadržaj, zaštititi lične podatke i potražiti pomoć kada se dete oseća ugroženo na internetu.
Naravno, ključnu ulogu u procesu zaštite deteta imaju roditelji. Nemojte da vam se razgovor o internetu svodi samo na zabrane i ograničavanje vremena pred ekranom. Mnogo je korisnije da svom detetu objasnite zašto određene informacije ne treba deliti i zbog čega treba biti oprezan u komunikaciji sa nepoznatim osobama.
Zašto i roditelji treba da razvijaju digitalne veštine?
Brzina razvoja tehnologije ponekad može da stvori jaz između dece i roditelja. Mališan može mnogo brže da savlada novu aplikaciju, ali odrasli imaju važnu ulogu u tome da mu pomognu da razume širu sliku. Roditelj ne mora da poznaje svaki novi trend da bi razgovarao sa detetom o odgovornom korišćenju interneta. Neophodno je da odrasli razvijaju sopstvene digitalne veštine kako bi mogli da podrže decu u digitalnom okruženju.
Zajedničko istraživanje može biti veoma jednostavan početak. Zajedno sa detetom proverite neku informaciju, napravite prezentaciju ili porazgovarajte o tome kako funkcioniše određena aplikacija. Spremite se za pitanja i pomozite svom mališanu da postepeno preuzima odgovornost za svoje ponašanje na internetu.
Digitalna pismenost priprema decu za svet koji se menja
Nove generacije imaju određenu prednost, jer tehnologiju upoznaju od ranog detinjstva. Međutim, prirodna snalažljivost sa uređajima nije dovoljna za svet u kojem informacije, veštačka inteligencija i digitalni alati menjaju način učenja i rada.
Buduće generacije moraće da znaju kako da pronađu pouzdanu informaciju, procene njen kvalitet i koriste digitalne alate za rešavanje konkretnih problema. Uz poznavanje tehnologija obavezno je raditi na razvijanju kreativnosti, kritičkog mišljenja i bezbednom ponašanju na internetu. Kada je vreme pred ekranom kvalitetno, postaje jasno da je digitalna pismenost veština koja detetu pomaže da razume svet u kojem odrasta.
