Zastave su simboli i obeležja kojima se ističe nečiji identitet i pripadnost i koriste se za različite namene.
Kroz istoriju su se menjale pa se prvi oblici vezuju za Egipat i rezbarene drvene ploče koje su tek kasnije postale platnene i dobile današnju formu.
U početku su korišćeni lan, svila, vuna i taft, a tek kasnije se koristi poliester kao znatno izdržljiviji materijal.
I tada i sada postoje specijalizovani majstori koji su stručni za izradu zastava i razumeju se u ceo proces, od odabira tkanine pa do pravilne štampe i izrade svih detalja.
Vrste zastava i njihov značaj
Prema mestu postavljanja zastave se dele na:
- jarbolske zastave,
- fasadne zastave,
- stone zastavice,
- zastavice za automobil,
Svaka od ovih vrsta ima različite dimenzije i osobine jer se suočava sa drugačijim izazovima, a uvek moraju da izgledaju savršeno.
Prema motivima koji su oslikani najčešće se dele na:
Zastave Srbije su tradicionalne trobojke u crveno, plavo, beloj boji u raznim dimenzijama. Narodna zastava nema grb, dok zvanični modeli imaju i njega na levom delu zastave.
Firme koje se bave proizvodnjom su u mogućnosti da naprave čak i velike modele koji imaju preko 2 metra, ali su jednako potrebni i manje varijante, one koje se postavljaju unutra i čine i simbol i dekoraciju.
Pored toga, tu je i izrada zastava drugih zemalja sa jednakom pažnjom i posvećenošću.
Svaki vojni ogranak ima svoju vojnu zastavu pa se tokom promocije i ona ponosno nosi, uz zastavu zemlje koju predstavljaju. Srbija ima bogatu vojnu istoriju tako da ne čudi odakle na desetine vrsta koje su obeležile jednu epohu i narode koji su se pod tim barjacima borili.
Zastava Nemanjića je možda i prva koja je zvanično nastala, a kasnije su tu zastave vojske Kraljevine, Jugoslovenske vojske, svakog puka i garnizona od kako je naša vojska uspostavljena.
Crkvene zastave su posebna vrsta koju čini veliki broj modela sa 4 oscila i grbom patrijaršije, različitih dimenzija i načina kačenja.
Navijačke zastave su, naravno, vrlo popularne za izradu i najčešće je reč o modelima koji su na barjaku, dok su klupske zastave ipak češće manjih dimenzija za unutrašnju dekoraciju.
Poslovne kompanije zastavama ističu svoje ime i brend, vizuelno privlače pažnju i čine da ih klijenti brže i lakše zapaze, zapamte i izdvoje kao važne.
Ovo su samo neke od najpopularnijih grupa i sve traže da izrada zastava bude besprekorna i da jasno i verno oslikava sve što je odštampano i dobro ga ističe.
Izrada zastava osigurava njihovu trajnost i čvrstinu
Kvalitet je na prvom mestu kada je u pitanju izrada zastava jer je reč o elementu koji mora da bude savršen da bi ispunio svoju namenu.
Sve započinje sa dogovorom o veličini zastave i gde će ona biti da bi se odabrali materijali i način kačenja.
Ako su to vrste koje treba da stoje napolju najbolje je birati poliester gustog tkanja ili neki od sličnih materijala koji ne blede, teško se cepaju i odolevaju svim vremenskim i fizičkim izazovima.
Zastavice za unutrašnju upotrebu mogu biti od tanjeg poliestera, svile, krep materijala i izgledaće luksuzno i lepo dugo vremena jer su zaštićeni od propadanja.
Dizajniranje konačnog izgleda se radi kompjuterski gde se na platnu pravilno pozicionira željena štampa, a onda se biraju i boje za tu namenu. UV zaštita je obavezna naročito za spoljašnje zastave, ali i kvalitetne boje koje moraju da ostanu vernog izgleda i jasnih, jarkih nijansi.
Unutrašnje nemaju rok trajanja, dok spoljašnje zastave mogu pretrpeti oštećenja u zavisnosti koliko su izložene vetru, suncu i padavinama pa je na vlasniku obaveza da redovno proverava stanje platna i zameni ga ako je to potrebno. Ipak, i one podnose višegodišnje izlaganje bez oštećenja.
Izrada zastava nije kompletna sve dok se ne osigura način vezivanja i ivice obrade pravilno. Vez je pedantan, sa klasičnom ivicom ili svečanom (sa resama), a način kačenja pravilno postavljen tako da osigura pa da zastava odoli čak i najjačem vetru i ostane privezana za konstrukciju.
Unutrašnje i mini varijante se fabrički postavljaju na stalke pa postaju stone zastave, a tu su i one koje se vezuju na učkur ili kanape i detalj su koji se poklanja, lako drži u ruci ili kači na držače.
Sa druge strane, velike, spoljašnje zastave su skrojene tako da se lepo zakače na postojeću konstrukciju i osiguraju najbolji izgled.
Tek tada je izrada zastave praktično završena, a one kompletirane i spremne da ih preuzme kupac.
Simbolika zastava kroz vreme
Zastave se najviše vezuju kao simbol državnosti, izraz pobede, način izražavanja gubitka i poraza. Jasno je da je to mnogo više od komada platna, to je izraz poštovanja prema tradiciji i isticanje identiteta.
U sukobima dve vojske svaka je imala svoje barjake i zastave i sa ponosom se odnosila prema njima. Zastava nikad nije smela da padne u ruke neprijatelju, da se prema njoj odnosi sa nepoštovanjem ili da se ona uništi. To je znak poraza i krajnjeg gubitka, sramota za gubitnike.
Sa druge strane, osvojena teritorija se obeležavala pobijanjem zastave. Takav simbol je i Nil Amstrong iskoristio i označio da mesec kao osvojenu teritoriju. Sličan primer je prikazan i kroz Spomenik američkim vojnicima u Vašingtonu gde oni zajedničkim naporima pobijaju barjak zastave na osvojenom tlu što je simbolizovalo njihovu žrtvu, trud i borbu za svoju zemlju.
Danas je takvih situacija mnogo manje, ali su i dalje važan detalj i simbol ponosa. Vijore se na zvaničnim institucijama, na veseljima, proslavama, sportskim takmičenjima, ali se sa njima izražava i tuga spuštanjem na pola koplja.
Ceo proces podizanja i spuštanja zastave je svečani trenutak koji se radi sa najvišim poštovanjem i uvažavanjem u većini situacija čime se zastavi daje još veći značaj.
Koliko god da su one mali, važan su simbol i deo identiteta onog ko ih nosi. Zato se i za izradu zastave posvećuje posebno vreme tako da ona i izgleda lepo i reprezentativno što duže vremena.
Svaki korak je važan da bi se na kraju dizajn istakao onda kada se zastava raširi. Platno će doneti otpornost, boje dugotrajnost, a završni detalji dekorativnost. Zato se i angažuju posebne firme koje su specijalizovane za izradu zastava kao najbolje mesto za stručnu proizvodnju i najbolji krajnji rezultat.
