Etarska ulja su prirodan sastojak mnogih aromatičnih biljaka a njihova upotreba u službi zdravlja i lepote je poznata iz najstarijih civilizacija. Žlezdane strukture biljaka koje proizvode etarska ulja nalaze se u njihovim različitim delovima, a za ljudsku upotrebu koriste ona sa njihovim najvećim sadržajem, od semena, preko korena, lista, do cveta.
Za samu biljku etarsko ulje ima različite uloge, od privlačenje oprašivača kod pojedinih biljaka, do toksičnog dejsta na pojedine patogene čime se povećava otpornost same biljke i omogućava njen opstanak.
Postupak dobijanja etarskih ulja
Količina etarskog ulja u biljkama je jako mala, pa je minimalna količina materijala za dobijanje jednog litra etarskog ulja oko 100 kg osušene, ili 400 kg sveže biljne mase.
Količina sirovinske mase koja se koristi zavisi od procenta sadržaja etarskog ulja u samoj biljci koji je izuzetno mali, od dela u kome je koncentracija najveća (list, seme, koren ili cvet), kao i samog postupka ekstrakcije.
Najčešći postupak izolacije etarskog ulja iz biljne mase je destilacija, ali se koriste i postupci hladnog presovanja, ili ekstrakcija nepolarnim rastvračem. Destilacija vodenom parom je najčešće korišćen postupak, i sprovodi se prolaskom vrele vodene pare kroz biljnu masu smeštenu u velike kazane.
Vrela vodena para oslobađa etarsko ulje iz ćelija bilje i prenosi do kondenzatora koji hlađenjem ovu parnu mešavinu pretvaraju u tečno stanje. Ovako dobijena tečnost se skuplja u prijemniku, tzv. florentinskoj boci gde se prirodnim putem odvija proces razdvajanja.
Budući da se ulje ne meša sa vodom, odvaja se u gornjem sloju, dok na dnu boce ostaje voda u obliku hidolata. Završna faza dobijanja je ispuštanje čistog ulja iz gornjeg sloja kroz slavinu na zidu boce.
Pravilno skladištenje uslov za očuvanje lekovitosti
Gotovo sva etarska ulja su kvarljiva na svetlosti pa se čuvaju isključivo u tamnim, poželjno je – staklenim bocama. Boce za čuvanje se hermetički zatvaraju, a preporučuje se čuvanje u manjim količinama jer ne ostaju dugo sveža nakon što se jednom otvore.
U većini slučajeva dovoljna je sobna temeperatura za čuvanje, osim u slučaju citrusnih ulja za koje se preporučuje čuvanje na nižim temperaturama, a u kućnim uslovima dovoljna je temperatura frižidera.
Razređivanje je obavezno pre korišćenja
Eterična ulja se ne koriste nerazređena i ne nanose se direktno na kožu pre razblaživanja, osim u slučaju ulja od lavande prilikom tretmana opekotina.
Za razblaživanje, odnosno upotrebljiva za tretmane, eterična ulja se razblažuju u nosećem ulju ili alkoholu. Noseća ulja su obično hladno ceđena ulja, kao maslinovo – za tretmane normalne i suve kože, i suncokretovo za masnu kožu.
Pored ovih, kao noseća ulja koriste se i: ulje dobijeno ceđenjem iz kukuruznih ili pšeničnih klica, sojino, susamovo svetlo ulje, ali i ulje avokada, jojobe, ili badema.
Noseća ulja, kao baza, se mogu i mešati, a procenat nerazblaženog eteričnog ulja koji se dodaje zavisi od željene primena. Za tretmane lica koristi se 1-3% etarskog ulja u ukupnoj količini, a za telo 2-5% ,što znači da se na 100 ml osnovnog ulja dodaje 1-3ml, odnono, 2-5 ml esencijalnog ulja,
Sam postupak dobijanja mešavine najlakše se sprovodi tako što se u bočicu sipa 20 ml nosećeg ulja, ili njihove mešavine i nakapa 10-15 kapi nerazblaženog eteričnog ulja.
Eterična ulja se, takođe mogu kombinovati, ali ne više od pet jer kombinacijom mogu izgubiti efekat. Pri spravljanju kombinacije eteričnih ulja potrebno je voditi računa o njihovoj postojanosti, budući da su različite isparljivosti pa se može desiti da se očekivani efekat izgubi tokom vremena.
Etarska ulja se razblažuju i u alkoholu, obično 5-10 kapi u 100 ml alkohola, i u ovakvom obliku mogu se staviti u boce sa raspršivačima radi lakšeg tretiranja delova tela. Ovako razblažena ulja uglavnom se koriste za tretmane protiv bolova u mišićima, zglobovima ali i za sportske masaže.
Rastvori koji se dobijaju na ovaj način upotrebljivi su i kada se eterična ulja koriste kao obloge.
Mere opreza
Pre upotrebe potrebno je dobro proučiti uputstva proizvođača, a to znači ulja koja su namenjena za spoljnu upotrebu nikako, na svoju ruku, ne treba ni u kom smislu koristiti oralno.
Alergijske reakcije i neželjeni efekti su mogući kod svakog od ovih ulja bez obzira što su biljnog porekla. Nestručno korišćenje, bez konsultacija sa poznavaocima dejstva može prouzrokovati i zdravstvene i estetske posledice čije otklanjanje može zahtevati puno vremena i strpljenja.
Takođe je potrebno voditi računa i o doziranju jer, recimo u jakim dozama, nana može da izazove vrtoglavicu, majoran može izazvati halucogene efekte, a dobar deo etarskih ulja u visokoj koncentraciji može inicirati nagon za povraćanjem, mučninu i glavobolju.
Na proizvođačkim specifikacijama takođe treba voditi računa o tome da li su ulja biljnog porekla, ili se radi o sintetički dobijenim etarskim uljima koja nemaju lekovite efekte.
