Pisanje je sposobnost koju dete razvija postepeno kroz niz kreativnih aktivnosti u kojima učestvuju dete, roditelji, vaspitači, a sa polaskom u školu i učitelji.
Kao i kod svih veština, i kod pisanja je neophodna vežba i priprema, ali to ne znači da od svog mališana trebate da očekujete da po svaku cenu sedi za radnim stolom i da uči da piše. Postoje aktivnosti i grafomotoričke vežbe za decu predškolskog uzrasta koje su detetu mnogo interesantnije nego pisanje, a koje su usmerene na razvoj finih motoričkih sposobnosti.
Kod neke dece se javljaju problemi u usvajanju veštine pisanja. Zato je, da bi se detetu pomoglo da razvije ovu veštinu, ponekad neophodno investiranje dodatnog truda od strane svih koji učestvuju u životu deteta i njegovom vaspitanju i odgajanju.
Među najučestalijim problemima sa kojima se susreće veliki broj dece tokom ovladavanja veštine pisanja jeste slaba pokretljivost prstiju. Osim toga, neka deca ne mogu uvek u potpunosti da kontrolišu fine pokrete, pa se često žale da im se ruka brzo umori. Zato je neophodno aktivnost pisanja podeliti na faze i uključiti niz vežbi za razvoj fine motorike.
Zašto je važna fina motorika?
Razvoj fine motorike kod dece je veoma važna komponenta za kasniju realizaciju svih intelektualnih procesa koji su prisutni tokom detetovog školovanja. Fine motoričke sposobnosti su naročito važne za detetov razvoj govora, pažnje, pamćenja, logike i razmišljanja.
Veština pisanja kod predškolskog deteta podrazumeva mišićnu aktivnost ruku i može se reći da se dete od prvog dana svoga života pored ostalog, priprema i za ovu aktivnost. Sposobnost veštog baratanja prstima omogućava izvođenje aktivnosti poput sastavljanja delova, rezanje i seckanje papira makazama, ušivanje dugmića, lepljenje papira i slično. Međutim, ovde nije samo reč opokretanju ruku i prstiju, već i o tome da pokreti prstiju na rukama direktno stimulišu regije u mozgu koje su zadužene za govor.
Dakle,kada mališan, na primer, pokušava uporno da zakopča dugme na džemperu, on ne samo da uvežbava radnju oblačenja, već i aktivira regije mozga zadužene za govor. Ovo važi i za druge aktivnosti kojima se dete uči da se osamostaljuje.
Razvoj finih motoričkih sposobnosti i dobre koordinacije pokreta je kontinuiran proces čiji razvoj počinje od samog rođenja deteta. Bebe otvaraju i zatvaraju šaku, potom pokušavaju da uhvate zvečku, pljeskaju rukama, zatim uspevaju da čvrsto drže u rukama igračku, cuclu varalicu, a kasnije kašičicu. Ovaj proces se nastavlja dalje, pa dete uči kako da manipuliše stvarima i to mu uzgred pomaže i da istovremeno otkriva svoju okolinu.
Vremenom, dete na primer nauči da od kockica pravi kuću, farmu, vatrogasnu stanicu, da drži olovku, da boji i povlači crte po papiru. Sve ove aktivnosti postupno pripremaju dete za pisanje, ali ovaj proces ne prestaje ni sa polaskom deteta u školu, već zahteva dodatne uvežbavanje prstiju i preciznih pokreta tokom školskog perioda. Iz navedenih razloga, stepen razvijenosti finih motoričkih sposobnosti je jedan od kriterijuma za procenu spremnosti deteta za polazak u školu.
U predškolskim ustanovama razvijen je i sprovodi se čitav sistem vežbi i kreativnih aktivnosti sa ciljem postizanja odgovarajućeg stepena razvijenosti finih motoričkih sposobnosti dece. Važno je da igre i aktivnosti koje podstiču spretnost prstiju i ruku budu prilagođene kalendarskom uzrastu. Zato ne treba forsirati, na primer bebu da radi ono za šta još uvek nije psiho-fizički spremna. Poželjno je slediti sistematski prirodu tih aktivnosti uz poštovanje razvojnih potreba i mogućnosti deteta, što će dovesti do poboljšanja finih pokreta ruku.
Deset vežbi za pripremu detetove ruke za pisanje
Da bi dete naučilo da piše,ono najpre treba da ima razvijene veštine da se služi rukama uz punu pažnju i koncentraciju, odnosno da bude osposobljeno da izvesne svakodnevne radnje obavlja samostalno. Na primer, da samo jede i secka hranu, da se samostalno oblači, zakopčava dugmad i sl. Priprema ruke za pisanje nije isto što i podučavanje same veštine pisanja.
Svrha ovih grafomotoričkih vežbi nije da dete nauči da olovkom piše slova na listu papira, već da pripremi ruku, razvije vizuelnu percepciju i sposobnost orijentisanja na listu papira.
#1 Manipulacija olovkom
Svi pokreti deteta su u početku spori, a vremenom, uz ponavljanje aktivnosti, oni se ubrzavaju, naravno uz saglasnost deteta. Manipulacija olovkom uključuje sledeće aktivnosti:
- Valjanje olovke između dlanova i nežno okretanje gore-dole,
- Dete može da vežba prste i tako što će olovku držati palcem i kažiprstom i stavljati njenim vrhom tačke po papiru. Nakon toga dete će spustiti olovku na papir.
- Nastavak vežbe je da dete stavi dlan sa raširenim prstima na list papira i da držeći olovku drugom rukom dodiruje prostor između prstiju.
#2 Igre prstima
Ova aktivnost ima za cilj da dete razmrdava prste.
- Detetu se sugeriše da spusti dlan na sto sa raširenim prstima. Zatim da drugom rukom pritisne dlan svom snagom.
- Još jedna od vežbi je da mališan svojim prstima lupka po površini stola kao da svira klavir, potom može da spoji dlanove, ispreplete prste i rotitra ih u krug.
- Sjajna vežba za finu motoriku je i igra sa orahom, gde dete drži u dlanu orah i kotrlja ga napred-nazad vodeći računa da mu ne ispadne iz šake.
#3 Od tačke do tačke
Ova igra se sastoji u tome da na listu papira nacrtate neki oblik ali od tačkica, gde će detetu zadatak biti da povlačeći liniju spoji tačke na papiru kako bi se dobio zadati oblik.
#4 Lavirint
Prolazak lavirintom povlačenjem linije od početka prema kraju je za decu predškolskog uzrasta posebno interesantna vežba, naročito ako je slika lavirinta ukrašena detaljima iz njihove omiljene priče. Ova igra je, može se slobodno reći, prava poslastica za decu, rado je rešavaju i najčešće se nalazi na kraju slikovnica, u radnim listovima i časopisima za decu.
U nedostatku štampanog materijala, roditelji mogu i sami da nacrtaju lavirint i da zamole dete da olovkom prođe kroz njega ne dodirujući stranice lavirinta.
#5 Crtanje šablona
Pronađite različite predmete koji bi mogli da posluže kao šablon za crtanje. Nakon toga dajte detetu zadatak da nacrta oblike ponuđenih predmeta tako što će prelaziti olovkom po ivicama predmeta koji je prethodno položen na list papira. To mogu biti najrazličitiji predmeti, poput čepova za flaše, podmetači za čaše, modle, zvezdice, figure od kartona.
#6 Izrada mozaika
Ova igra se sastoji iz tri faze:
- najpre dete treba da isecka na sitne delove kolaž papir,
- zatim roditelj i dete zajedno osmišljavaju kako mozaik treba da izgleda i pritom crtaju oblike koje će dete ispuniti lepeći sitno iseckane papiriće.
- dati papirići mogu da se valjaju u kuglice koje se potom lepe.
Aplikacija po kojoj će dete lepiti kolaž papir može da bude neka geometrijska šara ili neki od već gotovih obrazaca za mozaik.
#7. Crtanje i pisanje kredom
Crtanje kredom po tabli je veoma dobra vežba za razvoj fine motorike. Dete na taj način vežba svoje prstiće i stiče iskustvo kontrolisanja pokreta ruku. Pored toga, tada se razvija koordinacija oko-ruka, a dete tokom crtanja istovremeno uči kako da se orijentiše na tabli, šta je gore a šta dole, gde je napred a gde nazad (posmatrano u dve dimenzije),
#8 Crtanje dlanovima
Ovo je jedna od omiljenih igara kod mališana jer im pruža veliku mogućnost da izraze svoju slobodu i kreativnost. Mališanima se zadaje zadatak da na velikom listu papira svojim dlanovima nacrtaju nešto, pri čemu imaju slobodu da birajući boje i oblike.
9 Slaganje šibice
Ova igra se ogleda u tome da najpre treba nacrtati određene jednostavne geometrijske oblike ili slova, a detetov zadatak je da koristeći palidrvca šibice, polaganjem na papir, ponovi sliku svakog oblika.
#10 Plastične slike
Za ovu igru neophodno je da imate najpre zrna pšenice, pirinča, kukuruza, kamenčiće, šljunak i sl, a potom i parče kartona i plastelin. Na površinu kartona rasporedi se prethodno izlomljen plastelin. Nakon što je plastelin nanešen na karton, dete utiskuje različite već pripremljene materijale u plastelin sa zadatkom da napravi sliku.
