Šta je dioptrija, koje postoje i da li se mogu izlečiti?

Dioptrija je pojam s kojim se često susrećemo kada govorimo o problemima sa vidom. Mnogi ljudi nose naočare ili kontaktna sočiva kako bi jasnije videli, ali šta tačno znači imati dioptriju, kako ona nastaje i da li se može lečiti? 

U ovom tekstu ćemo detaljno objasniti šta je dioptrija, koje postoje, u čemu su razlike između minus i plus dioptrije, te kakve su mogućnosti da je se zauvek rešite.

Koje vrste dioptrije postoje?

Dioptrija je mera refrakcione greške oka, odnosno pokazuje koliko oko ne može da pravilno fokusira svetlost na mrežnjaču, što dovodi do zamućenog vida.

Dioptrija se deli na nekoliko vrsta u zavisnosti od toga kako oko prelama svetlost. 

• Dalekovidost (hiperopija) – Ova vrsta refrakcione greške podrazumeva da se svetlost prelama iza mrežnjače, zbog čega je vid na blizinu zamućen.
• Kratkovidost (miopija) – U ovom slučaju, oko prelama svetlost tako da se slika formira ispred mrežnjače, što dovodi do zamućenog vida na daljinu.
• Astigmatizam – Astigmatizam je refrakciona greška gde se svetlost nepravilno prelama zbog nepravilnog oblika rožnjače, te dolazi do zamućenog vida na svim udaljenostima.
• Presbiopija je povezana s godinama i smanjenom elastičnošću sočiva, što otežava fokusiranje na predmete u blizini.

Šta je minus dioptrija?

Minus dioptrija se odnosi na kratkovidost (miopiju). Ljudi s minus dioptrijom imaju problem s vidom na daljinu jer im je oko previše „jako“, odnosno previše prelama svetlosne zrake. To uzrokuje da se slika predmeta u koji gledamo formira ispred mrežnjače, umesto na njoj. Zbog toga, osobe sa kratkovidošću jasno vide predmete koji su blizu, ali im je vid na daljinu zamućen.

Simptomi kratkovidosti mogu uključivati mutan vid na daljinu, škiljenje kako bi se bolje videlo, naprezanje  očiju i glavobolje.

Kratkovidost može biti nasledna ili se razviti tokom vremena zbog preteranog naprezanja očiju, kao što je dugotrajno gledanje u ekrane ili čitanje na blizu.

Da li se minus dioptrija može izlečiti?

Minus dioptrija se može korigovati pomoću različitih metoda, ali nije uvek moguće potpuno je „popraviti“ na prirodan način. Evo nekoliko metoda za ispravljanje kratkovidosti:

• Dioptrijske naočare i kontaktna sočiva sa konkavnim (udubljenim) staklima pomažu da se svetlosne zrake pravilno prelamaju i fokusiraju na mrežnjaču.
• Refraktivna hirurgija (LASIK, PRK) menja oblik rožnjače kako bi se svetlost pravilno fokusirala na mrežnjaču. Međutim, nisu svi kandidati za ove zahvate, a postoje i određeni rizici povezani s operacijom.
• Orto-K sočiva se nose tokom noći i privremeno menjaju oblik rožnjače, što omogućava jasan vid tokom dana bez potrebe za naočarima ili sočivima. Efekat je privremen.

Važno je napomenuti da, iako se dioptrija može korigovati, kratkovidost je često progresivna, naročito kod dece i adolescenata. Zbog toga je redovna kontrola vida ključna za pravovremenu korekciju.

Šta je plus dioptrija?

Plus dioptrija se odnosi na dalekovidost (hiperopiju). Oko s plus dioptrijom ima slabiju refrakcionu moć, pa svetlost koja ulazi u oko nije dovoljno prelomljena. Zbog toga se slika formira iza mrežnjače, što uzrokuje da osoba slabije vidi predmete koji su blizu, dok su udaljeni predmeti često jasniji.

Osobe sa dalekovidnošću mogu imati simptome kao što su mutan vid na blizinu, naprezanje očiju tokom čitanja, glavobolje nakon dužeg rada na blizinu.

Dalekovidost je takođe često nasledna i može se pogoršati s godinama, jer elastičnost sočiva opada.

Da li se plus dioptrija može izlečiti?

Plus dioptrija, odnosno dalekovidost, može se korigovati na sličan način kao i minus dioptrija:

• Naočare i kontaktna sočiva s konveksnim (ispupčenim) staklima pomažu oku da pravilno fokusira svetlost na mrežnjaču. Ovo je najčešći način korekcije dalekovidnosti.
• LASIK i druge vrste refraktivne hirurgije mogu se koristiti i za ispravljanje dalekovidnosti, iako su ovi zahvati manje česti kod hiperopije nego kod miopije.
• Kombinovana rešenja – Kod starijih osoba, dalekovidnost se često javlja u kombinaciji s presbiopijom, pa se koriste multifokalne naočare ili sočiva kako bi se korigovao vid na različitim udaljenostima.

Takođe, kao i kod minus dioptrije, moguće je da se dalekovidnost vremenom pogorša, naročito kako osoba stari i sočivo u oku gubi elastičnost. Zato su redovni preventivni pregledi i ovde od velike važnosti.

Kako se koriguje astigmatizam?

Astigmatizam se koriguje na nekoliko načina, a izbor metode zavisi od težine astigmatizma i individualnih potreba pacijenta. Evo glavnih opcija za korekciju astigmatizma:

• Naočare sa specijalno oblikovanim cilindričnim staklima su najčešći način korekcije astigmatizma. Ova stakla prelamaju svetlost u jednom pravcu više nego u drugom, čime se kompenzuje nepravilno prelamanje svetlosti u oku i omogućava jasniji vid. 
• Torična kontaktna sočiva – Za razliku od običnih sočiva koja se koriste za kratkovidost i dalekovidost, ova kontaktna sočiva su specijalno dizajnirana za korekciju astigmatizma. Imaju različite refrakcione moći u različitim meridijanima, što omogućava da se svetlost pravilno prelama kroz rožnjaču. 
• Refraktivna hirurgija može trajno ispraviti astigmatizam. Tokom ovih procedura, laser se koristi da preoblikuje rožnjaču i ispravi njenu nepravilnost, čime se omogućava pravilno fokusiranje svetlosti na mrežnjaču.
• Orto-K sočiva su gas propusna sočiva koja se nose tokom noći i privremeno menjaju oblik rožnjače. Ovo omogućava jasan vid tokom dana bez potrebe za naočarima ili kontaktnim sočivima. 
• Implantacija intraokularnih sočiva (IOL) – Ova sočiva se ugrađuju unutar oka, često tokom operacije katarakte.

Zaključak

Bez obzira na vrstu dioptrije, važno je redovno proveravati vid i konsultovati se s očnim lekarom kako biste pronašli najbolje rešenje za vaše oči. Tehnologija i medicina neprestano napreduju, pa je mogućnost uspešne korekcije dioptrije veća nego ikada pre, što omogućava mnogima da žive bez ograničenja koje donosi zamućen vid.