Uniforme su već vekovima neizostavni deo institucija, ustanova i organizacija, a kao takve predstavljaju sredstvo pomoću kojeg se zaposleni i potrošači mogu identifikovati sa brendom, kao i jedni sa drugima.
Uniforme su danas moćno i praktično sredstvo reklamiranja, a ako se vratimo malo u prošlost možemo videti kako su se one dizajnirale vremenom, i šta predstavljaju različite uniforme koje viđamo svuda oko nas.
Medicinske uniforme – tranzicija od časne do medicinske sestre
Medicinske uniforme gotovo da nisu ni postojale do 19. veka. U to vreme briga o bolesniku je bila dužnost porodice, a ukoliko o bolesniku nije imao ko da se stara, uglavnom bi bili zbrinuti u manastirima.
Časne sestre su tada imale ulogu negovateljica pa ne treba da čudi što su prve medicinske uniforme, koje su nastale sa pojavom sestrinstva kao posebne grane medicine, neodoljivo podsećale na haljine časnih sestara u to vreme.
Ova tranzicija između časne sestre i medicinske sestre u velikoj meri je uticala na dizajn uniforme koja je imala tri karakteristike – haljinu dužine do gležnja, pregaču i pokrivač za glavu.
Potrebno je napomenuti da hirurzi nisu imali nikakvu uniformu sve do 20. veka, već su nosili svoju odeću preko koje su eventualno imali mesarsku kecelju, kako bi zaštitilu odeću od krvavih mrlja.
Samim tim, ni sterilnost uniforme nije bila u prvom planu pa je hirurg tog vremena operisao golim rukama.
Današnje uniforme su potpuno drugačije od preteča prvih uniformi iz tog perioda.
Sada žene imaju strukiranije modele medicinske uniforme koje su krojene da budu uz telo, od grudi do kuka, i uglavnom imaju kratku dužinu rukava.
Međutim, najčešće se mogu pronaći uniseks modeli koji odgovaraju i muškarcima i ženama. Dolaze u svim bojama, dizajnirane su tako da mogu brzo da se uklope sa regularnom odećom, što omogućava medicinskom osoblju da se brže i lagodnije kreće.
Naravno, materijal medicinskih uniformi treba da bude izrađen od odgovarajućih materijala kako bi se lako oprale i sterilisale.
Kulinarske uniforme – nikada ne izlaze iz mode
Kada pomislite na kuvara, prvo što vam padne na pamet je kuvar sa belom uniformom, dugačkim šeširom i keceljom. Za razliku od medicinskih uniformi, o kojem smo govorili u tekstu iznad, kulinarske uniforme nisu puno promenile dizajn i oblik od prve skice davne 1822. godine.
Skicu je napravio prvi svetski kuvar Mari Antuan Karem, a tek 55 godina kasnije ove uniforme su ušle u masovnu proizvodnju.
Svaki segment dizajna kulinarske uniforme ima svoju jasnu definisanu praktičnu ulogu. Počećemo od kape.
Kulinarska kapa prvenstveno služi da dlake iz kose ne završe u hrani, a osim toga visina kape omogućava bolju cirkulaciju vazduha, pa se samim tim kuvari manje znoje u toplim kuhinjama.
Dizajn kulinarske kape omogućava ostalom kuhinjskom osoblju da uoče glavnog kuvara iz daleka, a ima i određenu simboliku. Naime, što je kulinarska kapa viša, to je kuvar koji je nosi iskusniji.
Beli dvoredni kaput koji kuvari nose je posebno dizajniran da ima preklopnik, kako bi kuvar mogao brzo da okrene čistu stranu uniforme, u slučaju da treba da se predstavi nekome.
Sam kaput je otporan na vatru, a njegova bela boja odbija toplotu umesto da je apsorbuje, što su sve karakteristike koje su izuzetno značajne u svakoj kuhinji.
Kecelje, ili pregače služe kuvarima da se zaštite od prolivanja vruće tečnosti, posebno dok nose tanjir ili lonac.
Na taj način kuvari mogu brzo reagovati i skloniti kecelju pre nego što tečnost dopre do kože. Iz tog razloga se one obično završavaju malo ispod kolena, tako da se kuvar može brzo kretati po kuhinji, a da se pritom ne sapliće.
Cipele trebaju biti dugotrajne, vodootporne, neklizajuće i naravno udobne, jer će kuvari u njima provoditi po čitav dan.
Vojne uniforme – od formalnosti do mode
Dizajn vojne uniforme je tokom vekova pretrpeo značajne promene, od živopisne i složene odeće do 19. veka, pa sve do maskirne odeće kakve imamo danas.
Vojne uniforme se ne razlikuju samo po jedinicima i činovima, već i na različitim nivoima formalnosti u skladu sa nacionalnim pravilima oblačenja – svečana uniforma, neformalna uniforma, borbena uniforma i uniforma za trening.
Tokom istorije, dizajn vojnih uniformi imao je 5 faktora koje je trebalo uzeti u obzir: zaštita, maskirnost, mobilnost, kompatibilnost i simbolika. Potrebno je naglasiti da su se vojne uniforme kroz istoriju prvenstveno dizajnirale u skladu sa potrebama vojnih formacija.
Na primer, spartanski hopliti su nosili ogrtač grimizno crvene boje jer su želeli da sakriju krv koja bude prolivena tokom borbe, kako bi održali svoj imidž “ratnika koje nije moguće raniti.”
Današnje vojne uniforme su manje više standardizovane svuda u svetu, a poslednjih decenija su postale inspiracija za modne trendove, pa tako sada šetajući ulicom možemo videti različite modele koji izgledom i dezenom asociraju na vojne uniforme.
Uniforme su u poslednje vreme često osporavane, pogotovo u određenim profesionalnim granama kao što je to na primer slučaj kod škola.
Istina je da se uniformom postiže kolektivna jednakost i pripadnost organizaciji ili ideji koju ona prezentuje, međutim postavlja se pitanje zanemiravanja i brisanja individualnosti i ličnog stila svake osobe.
Zbog toga kompanije sve više motivišu zaposlene da nose uniforme, ali ne bez daška ličnog pečata samom dizajnu.
