Senior woman and helpful volunteer at nursing home reading book together
Teška neurološka oboljenja se tradicionalno javljaju u poznom životnom dobu. Ipak, napredak medicine je omogućio da se njihovi simptomi detektuju još u najranijem periodu razvitka bolesti. Oboljenja kao što su Alchajmerova ili Parkinsonova bolest ne pogađaju samo pacijente, već utiču i na živote njihovih porodice, jer ovi pacijenti često zahtevaju pomoć i svakodnevni nadzor.
Zbog toga je upravo porodica ta koja prva primeti da sa njihovom voljenom osobom nešto nije u redu. U zavisnosti od nekoliko faktora, među kojima su najizraženiji kvalitet života i genetska predispozicija, ovi simptomi se mogu kretati od suptilnih do prilično očiglednih.
Simptomi Parkinsonove bolesti koji često dovode do pogrešnih dijagnoza
Parkinsonova bolest je još jedno teško neurološko oboljenje koje zahteva intenzivno lečenje. Za razliku od Alchajmerove bolesti, simptomi Parkinsonove bolesti su izrazito fizički, pa se često mogu pogrešno protumačiti kao reuma izazvana slabom pokretljivošću u poznom životnom dobu. Ipak, karakterističan tremor i nevoljni pokreti su najuočljiviji simptomi Parkinsonove bolesti i pokazatelji da pacijent mora obaviti pregled kod specijaliste neurologa.
Osim nekontrolisanog ritmičkog podrhtavanja, Parkinsonova bolest se manifestuje kroz jaku ukočenost mišića vrata, ruku i nogu, i teške, usporene pokrete koji pacijentu pričinjavaju veliku bol. Suptilniji simptomi se mogu pojaviti i pre manifestacije fizičkih, a pošto su prilično generički, pacijenti ih pripisuju svojim pridruženim bolestima ili životnom dobu. Tako Parkinsonova bolest može izazvati neredovnu stolicu, probleme sa mokrenjem, nesanice kod ljudi koji od njih nikada nisu patili, ali i depresiju i anksioznost.
Na žalost, Parkinsonova bolest je neizlečiva, ali je moderna medicina sposobna da ponudi dovoljan izbor izuzetno efikasnih lekova i tretmana koji napredak bolesti značajno usporavaju. Uz određenu terapiju i fizikalne vežbe najneprijatniji simptomi Parkinsonove bolesti se mogu potpuno eliminisati, pa ona ne mora da narušava kvalitet života pacijenta i njegove porodice.
Kako poslednjih decenija nisu retki slučajevi pojave ovog neurološkog oboljenja kod mlađih pacijenata, za uspešno lečenje i dug život je neophodna rana dijagnostika.
Alchajmerova boelst – suptilne promene u ponašanju koje se brzo uočavaju
Alchajmerova bolest je vrsta demencije, ali je mnogo opasnija od obične rasejanosti ili zaboravnosti. Razvitak ove bolesti potpuno menja život pacijenta i njegove porodice i prouzrokuje čak i fizičku promenu na mozgu ljudi koji od nje boluju.
Iako je Alchajmerova bolest još uvek neizlečiva, rano otkrivanje može umnogome doprineti tome da se ovo oboljenje drži pod kontrolom i uspori njegov napredak. Prvi simptom Alchajmerove bolesti jeste karakteristična zaboravnost, odnosno nemogućnost pacijenta da prizove događaje iz bliske prošlosti.
Osim gubitka kratkoročne memorije, može se javiti i dezorijentisanost, kada pacijenti imaju problem da se snađu u poznatom prostoru ili da se sete koji je dan i mesec. Ovo su suptilni simptomi koji lako mogu proći neopaženo, za razliku od onih koji su mnogo očigledniji, pa i opasni, poput problema sa izvršavanjem rutinskih radnji.
Pacijentima koji boluju od Alchajmerove bolesti često pravi izazov predstavljaju kuvanje, korišćenje kreditne kartice, pa čak i oblačenje i održavanje lične higijene. Najzad, s obzirom da Alchajmerova bolest utiče na hemijski balans u mozgu, nisu retke drastične promene raspoloženja, koje mogu varirati od depresije do verbalne i fizičke agresivnosti.
