Depresija: uzroci, simptomi, lečenje

0
(0)

Verovatno ste mnogo puta do sada u svakodnevnom ćaskanju sa prijateljima, kolegama, rođacima, čuli kako svoja stanja neraspoloženja nazivaju depresijom. Čuli ste sigurno i kako za nekog kome trenutno nije do smeha kažu: “Ma pusti, on je depresivan zadnjih dana”. Postavlja se pitanje da li je to ispravno korišćenje termina depresija?

Šta zapravo mi znamo o depresiji i koliko ozbiljno shvatama dugotrajno neraspoloženje, nedostatak volje, problem sa nesanicom, nedostatak apetita ili pak pojačani apetit i specifičnu potrebu za slatkišima?

O svemu ovome, ali i o drugim nedoumicama vezanim za depresiju, govorićemo u nastavku ovog teksta. Pročitajte do kraja.

Šta je depresija?

Nema tog čoveka koji u životu nije iskusio tugu, gubitak. Svi znamo kako je to kada se osećamo neraspoloženo i bezvoljno. U takvim trenucima često je dovoljna topla reč drage osobe pa da se to osećanje tuge umanji i da se osećamo bolje. Međutim, kod depresije tuga ne biva tako lako umanjena, već naprotiv.

Uteha i ohrabrenje od strane porodice ili prijatelja kod osobe koja pati od depresije mogu dodatno da probude depresivnu simptomatologiju. Ovo se događa iz razloga što depresivana osoba sve svoje doživljaje i iskustva sagledava i promišlja u tamnim bojama depresivnih misli, koje su veoma uporne, i kojima osoba ne može da se odupre. Zato se oseća još tužnije, neraspoloženo i doživljava dodatno osećanje krivice. Ovo je začarani krug iz koga osoba obolela od depresije u najvećem broju slučajeva ne može da izađe bez pomoći i podrške stručnjaka.

Depresija je poremećaj u sferi emocija. Taj poremećaj može da se manifestuje na mnogo različitih načina. Depresivno stanje je stanje tuge i neraspoloženja koje traje dugo i čiji je intenzitet takav da osoba ne može više u svakodnevnom životu da funkcioniše na uobičajen, normalan način.

Bolest se ispoljava na planu ponašanja, mišljenja, emocija, ali i na polju somatike. Uglavnom nastaje kao reakcija na određene teške i nenormalne životne okolnosti, na gubitak drage osobe, doma, posla i sl.

Osim toga, depresija može da se razlikuje i po intenzitetu i dužini trajanja.

Može se ispoljiti kao blaga depresivna rekacija na neke neuobičajene i teške životne okolnosti, i u tom slučaju se svrstava u emocionalni poremećaj.

Isto tako, kod nekih depresivnih ispoljavanja mogu se čak prepoznati halucinacije i sumanute ideje. Tada je, na žalost, reč o ozbiljnom duševnom oboljenju, koje se stručno naziva depresivna psihoza.

Prilikom postavljanja dijagnoze, stručnjaci najčešće sagledavaju simptome u odnosu na tri kriterijuma, i to:

  • Intenzitet, odnosno koliko su simptomi koje depresivna osoba ispoljava izraženi, očigledni;
  • Kvalitet simptoma, tačnije da li se osim uobičajenih i očekivanih simptoma depresija ispoljava i kroz određene somatske tegobe;
  • Trajanje i učestalost depresivnih epizoda.

Kako se ispoljava depresija: simptomi

Depresivna simptomatologija je veoma kompleksna i oboljenje može da se ispoljava na mnogo različitih načina. Manifestacija depresivne simptomatologije kod neke osobe zavisi od pola, godina, životnog iskustva, ličnih karakteristiha i drugih činilaca.

Depresija se ispoljava na somatskom planu u vidu smetnji sa radom srca, pluća, disanja, zatim kroz smetnje sa varenjem i poremećenim apetitom. Depresivna osoba često je sklona preteranom unosu hrane ili pak ima specifičnu glad i potrebu za slatkišima.

Često se dešava da osoba koja pati od depresije ima narušen ritam sna, pa preterano dugo spava ili pak ima nesanicu.

Osim toga, oboleli oseća pad fizičke snage čitavog organizma, javlja se glavobolja, nedostatak seksualne želje, impotencija i brojni drugi simptomi.

Neretko se dešava da smetnje budu maskirane i prikrivene usled intenzivne izraženosti psihosomatski simptoma.

Tako se depresivac najčešće obraća lekaru radi lečenja fizičkih tegoba, dok uzrok zapravo leži u njegovom psihičkom stanju.

Međutim, onda kada se detaljnim pregledom otkloni sumnja da je u pitanju fiziološki problem i da tegobe i bol ne potiču od fizioloških uzroka, lekar osobu upućuje na pregled i konsultacije kod specijaliste neuropsihijatrije ili kod psihologa, zavisno od kvaliteta i izraženosti simptoma.

Misao

Simptomi koji se javljaju na planu mišljenja su  glavna okosnica za borbu protiv depresije. Naime, lični doživljaj sveta osobe obolele od depresije je obojen tugom, sve doživljava crno-belo, neprestano je zabrinuta. Takođe se javlja bezvoljnost. Usled osećanja besmisla depresivac gubi inicijativu, odustaje od namere pri samo pomisli da nešto promeni.

Misaoni život depresivne osobe je zastrašujući, u smislu da je svakodnevno iscrpljuje. Oboleli je neumereno samokritičan, a pored toga opterećuje ga briga i strepnja kada samo pomisli na budućnost. Istovremeno, zabrinut je i opterećen prošlošću koju ne može da izmeni.

Dalje, depresivci su skloni generalizaciji i odlaganju obaveza, dok o događajim iz svakodnevnog života razmišljaju uglavnom o negativnim ishodima. Sve češće misle o smrti i o tome kako njihov život nije vredan življenja. Zato smatraju da u odsustvu životnog smisla jedina izvesnost i jedini način da se oslobode bola jeste smrt.

Emocije

Ovakav misaoni obrazac se odražava i na planu emocija. Depresija čini obolelog tužnim, očajnim. Preplavljen je osećanjem teskobe i krivice, sniženog samopoštovanja i sa potpunim nedostatkom vere u sebe i u svoje potencijale.

Koncentracija i pamćenje

Pored navedenih simptoma, depresija može da se ispoljava i kroz smanjenu sposobnost koncentracije i pažnje. To dalje uzrokuje probleme sa memorijom i učenjem.

Depresija se takođe manifestuje kroz stalne oscilacije raspoloženja koje se kreću od bezvoljnosti i očaja u jutarnjim satima, preko ljutnje, pa do blagog rasta raspoloženja u večernjim satima. Kod nekih je prisutna i stalna potreba za kretanjem, nestrpljivost, sklonost ka svađi i nizak prag tolerancije na frustraciju.

Dakle, depresija se može ispoljiti kroz najrazličitije simptome u ponašanju, na planu fizičkog zdravlja, na planu emocija i mišljenja. Što su simptomi intenzivniji i uporniji, to je kvalitet života obolelog lošiji. Njegovo funkcionisanje se menja, gubi na produktivnosti, izbegava preuzimanje odgovornosti i donošenja odluka. Pritom, u velikom broju slučajeva povećava se sklonost ka zloupotrebi lekova, alkohola i narkotika.

Uzrast i depresija

Način na koji će se depresija ispoljavati zavisi od uzrasta osobe. Tako adolescenti depresivne smetnje ispoljavaju najčešće kroz buntovno ponašanje – ulaze u stalne sukobe sa roditeljima, slušaju preglasno muziku ili su pak nemarni, zapuštaju sebe i deluju nezainteresovano za zbivanja oko sebe. Okreću se svojoj vršnjačkoj grupi, pri čemu svoja osećanja kriju i čuvaju samo za sebe, što crpi njihovu psihičku energiju i dodatno komplikuje njihov psihički život.

Kod odraslih se depresija ispoljava tako što se osoba povlači, zatvara u sebe i svoj svet tuge i očaja. Odbija svaku mogućnost da je druge osobe oraspolože i nasmeju, prepušta se crnim mislima i osećanjima koja je vode u samodestruktivno ponašanje.

Kada su u pitanju osobe starije životne dobi, depresija se kod njih ispoljava kao osećanje bespomoćnosti i nemoći. Dodatni problem kod starih bolesnika je u tome što nisu shvaćeni. Naime, kod većine ljudi ukorenjeno je mišljenje da je depresija prirodna posledica starenja, pa tako okruženje ne prepozna uvek apel za pomoć ostarele osobe koja se bori sa depresijom. A može joj pomoći.

Depresivna psihoza

Ponekad simptomi budu toliko intenzivni, učestali i uključuju sumanute sadržaje, pa se u tim slučajevima pri dijagnostikovanju uzima u obzir i depresivna psihoza. To je teško psihičko stanje o kome će biti reči u nekom narednom tekstu.

Uzroci  depresije

Nasledni faktor može da ima značajnu ulogu u nastanku i razvoju depresivnih smetnji. Depresija najčešće nastaje kao posledica doživljaja gubitka – gubitka posla, razvoda braka, smrti drage osobe, bolesti, bankrotsva i sl.

U svetlu kognitivno-bihejviorističke teorije Aron Bek, poznati američki psihijatar i tvorac kognitivne terapije, opisuje proces nastanka depresije u nekoliko koraka. Najpre se dogodi doživljaj značajnog gubitka, nakon toga osoba postaje preterano samokritična, sebe ocenjuje negativno, u stvarnosti oko sebe opaža samo negativnosti i očekuje negativne ishode u budućnosti.

Bek govori o začaranom krugu iz kog depresivna osoba veoma teško izlazi. To se pre svega odnosi na negativne misli o sebi koje provociraju negativne emocije o sebi, koje pak bivaju uobličene u samokritičnost i nedostatku samopoštovanja.Tako doživljena  osećanja potvrđuju “istinitost misli” depresivne osobe.

Učestalost depresije

Od depresije dva puta češće obolevaju žene, verovatno zbog usvojenih obrazaca ponašanja i reagovanja. Naime, žene se sa tugom i gubitkom obično nose tiho, a uglavnom sebe okrivljuju za neuspeh i gubitak. One su po svojoj prirodi sklone čestom osluškivanju sopstvenih emocija i više promišljaju o uzrocima sopstvenih osećanja.

Možda vas interesuje i ovo: Postporođajna depresija.

Sa  druge strane, većina muškaraca je sklona da svoje osećanje tuge ispolji kroz neki vid ponašanja (postanu svadljivi, potuku se, opijaju i sl.). Krivicu za gubitak ili neuspeh najčešće vide izvan sebe, u drugim ljudima, ili jednostavno u nepovoljnim okolnostima.

Depresija je bolest dvadeset prvog veka i po podacima Svetske zdravstvene organizacije od nje boluje 264 miliona ljudi širom  sveta. Ova bolest je vodeći uzrok invalidnosti, a njeni efekti mogu da se snažno odraze na kvalitet života i produktivnost osobe.

Prema procenama SZO, usluge podrške i lečenja su još uvek nedovoljno dostupne svim obolelima u zemljama sa niskim životnim standardom, kao i u srednje razvijenim zemljama. Poslednji prikupljeni podaci pokazuju da između 76-85 % osoba koje imaju neki psihički ili mentalni problem  u ovim zemljama nisu obuhvaćene nijednim tretmanom.

Lečenje depresije

Depresija se najuspešnije leči kombinacijom psihoterapije i farmakoterapije. Ono što je apsolutni preduslov uspešnog lečenja jeste da obolela osoba čvrsto odluči da se bori i nosi sa depresijom i da dopusti okolini da joj pruži podršku u toj teškoj borbi.

Preporuka je da deo procesa lečenja obavezno bude i promena stila života i loših navika, da oboleli provodi više vremena u društvu prijatelja, da se više bavi fizičkim aktivnostima i to napolju, po mogućstvu u prirodi.

Dakle, potrebno je svakodnevno ulaganje ogromnog truda u to da se prevladaju crne misli. Ipak, ako depresivac uspe da skupi dovoljno snage i strpljenja, ako sebi postavlja kratkoročne ciljeve i strpljivo ide korak po korak, uspeće da postepeno i lagano izgradi optimističan pogled ka budućnosti i pobedi depresiju.

Koliko je koristan ovaj tekst?

Klikni na zvezdicu i oceni!

Prosečna ocena 0 / 5. Broj ocena: 0

Za sada nema glasova! Budite prvi koji će oceniti ovaj post.

admin

Read Previous

Iritabilni kolon – hrana i čajevi protiv nadimanja i grčeva u stomaku

Read Next

7 razloga zbog kojih je internet marketing važan

Ostavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *