Oman biljka: Korov koji leči mnoge bolesti

4.3
(73)

Na našem podneblju raste desetak biljnih vrsta koje pripadaju rodu Inula, ali samo se oman biljka, odnosno beli oman, koristi u terapijske svrhe. Oman (Inula helenium)  je korovska biljka koja je još iz antičkih vremena cenjena zbog svoje lekovitosti, a njenu blagotvornost potvrđuje i savremena medicinska nauka. Ima širok spektar delovanja. Pročitajte.

Oman pripada porodici glavočika. To je višegodišnja zeljasta biljka, koja raste i preko jednog metra u visinu. Ima uspravnu stabljiku, obično razgranatu samo u gornjem delu. Listovi omana su grubi, mogu biti dužine i do pola metra, lancetasti, odozdo dlakavi, po ivicama tupo nazubljeni. Na vrhovima stabljike i grančica biljke rastu krupne cvasti žute boje koji mogu biti u razređenim cvastima ili pojedinačne.

Biljka koja omamljuje i štiti od kuge

Još su stari Grci i Rimljani veoma cenili oman kao lekovitu biljku i koristili su ga u medicini za lečenje raznih oboljenja, kao što su išijas, mučnina, menstrualne tegobe, kožne bolesti, oboljenja jetre, kašalj itd. Vino od omana pravilo se u nekim zemljama tokom srednjeg veka, a služilo je za lečenje glavobolje, plućnih tegoba, želudačnih oboljenja, kao i protiv kuge.

Iako je u narodu poznata i pod nazivima obratiš, veliko zelje, ivansko zelje, veliki koren, ipak je najrasprostranjeniji naziv biljke oman. Ime oman povezuje se sa verovanjem u njegovu moć omamljivanja željene osobe suprotnog pola. U našem narodu oman je često korišćen kao amajlija, koju su majke stavljale svojim sinovima kako bi ih odbranile od uroka.

Još je Vuk Stefanović Karadžić zabeležio da se oman koristi za amajlije, i to naročito u istočnim i centralnim krajevima Srbije, a da se u narodnoj medicini upotrebljava kod lečenja različitih bolesti, pre svega kašlja i grudobolje. I kod drugih naroda ova biljka je jako cenjena, prvenstveno zato što se tokom epidemija kuge koren omana pušio sa duvanom kao preventivno sredstvo.

Berba omana

Kod nas je oman dosta rasprostranjen, i najčešće raste zajedno sa drugim korovom na vlažnim livadama, svetlim i sunčanim mestima ispod 800 metara nadmorske visine. Na jednom mestu nema većih količina, zbog čega je u nekim zemljama oman zaštićena biljna vrsta. Koristi se i u industriji, kada se obično gaji na velikim površinama.

Kako se bere biljka oman?

Koren biljke vadi se u jesen i u rano proleće. Najpre se očisti od zemlje i delova koji su počeli da trule, zatim se opere, a deblji delovi se iseku na sitnije komadiće i suše nekoliko sati na direktnom jakom suncu, pa potom u hladu, na mestu sa dobrom cirkulacijom vazduha.

Biljka od koje se uzima koren treba da je starija od 2 godine, jer je kod mlađih biljaka koren vodnjikav, dok je kod previše starih drvenast. Mlado korenje i korenje iskopanih starijih biljki treba vratiti u zemlju da bi se vrsta sačuvala.

Oman možete gajiti i u svojoj bašti, na vlažnom i osunčanom mestu. Biljka se seje u proleće i leto, tako što se nekoliko semenki stavlja pod motiku na rastojanju od jednog koraka.

Lekovita svojstva biljke oman

U lekovite svrhe koristi se osušeni rizom zajedno sa korenom, poznatim pod imenom Inulae radix. Osušeni koren ima veoma prijatan miris, dok je ukus gorko-ljut.

Najveći procenat biljke čini polusaharid inulin, oko 45% ukupnog njenog sastava. Oman takođe sadrži do 3% etarskog ulja bogatog seskviterpenskim laktonima, zbog čega ovo ulje pri normalnim temperaturama ima konzistenciju voska. Prijatan miris korena biljke potiče od alantola koji se takođe nalazi u etarskom ulju omana.

Upotreba omana u lekovite svrhe je vrlo široka. Još su naši stariji lekari i fitoterapeuti (poput Josifa Pančića, Jovana Tucakova ili Rista Gostuškog) preporučivali korišćenje omana u obliku čaja ili tinkture protiv gripa, i isticali da je naročito efikasan kod kataralnog bronhitisa s kašljem i obilnim lučenjem sluzi.

I danas se oman najčešće koristi kao ekspektorans, aromatik i prijatan antiseptik disajnih organa. Olakašava i podstiče iskašljavanje sekreta i bronhijalne sluzi kod respiratornih oboljenja. Deluje i kao diuretik ili uroantiseptik. S obzirom da sadrži inulin, koji se primenjuje u dijetama dijabetičara,  koren omana se koristi i za pripremu čajeva u fitoterapiji obolelih od šećerne bolesti. Upotrebljava se i za spravljanje obloga kod lečenja kožnih bolesti – ekcema, akni, urtikarije (koprivnjače) i sl.

Oman čaj: različiti recepti za pripremu lekovitih čajeva i tinktura od oman biljke

Koren biljke oman koristi se u lekovite svrhe najčešće kao čaj – samostalno ili u čajnim mešavinama. Evo najjednostavnijih recepata:

Oman čaj priprema

Dve kašike isitnjenog suvog korena omana preliti šoljom hladne vode i ostaviti da stoji desetak sati. Najbolje je to uraditi uveče i ostaviti da odstoji do sutra ujutru. Zatim se čaj procedi i to je doza dovoljna za jedan dan. Pije se više puta u toku dana po nekoliko gutljaja.

Drugi način za pripremu čaja je ako 10 grama isitnjenog i osušenog korena biljke prelijemo sa pola litra hladne vode, zagrejemo da polako ključa sve dok se količina vode u posudi ne  smanji za polovinu. Prohlađen čaj se procedi i u toku dana se pije po jedna kašika na svaka dva sata.

Čaj za kašalj (po dr Jovanu Tucakovu)

Ova čajna mešavina priprema se od omana (5 grama), majčine dušice (3 grama) i lista pitomog kestena (2 grama). Sastojke izmešati i preliti sa 200 ml ključale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji 120 minuta. Čaj se zatim procedi i pije po 1 kafena kašičica na svaka 2 sata.

Ulje od omana: narodni lek za lečenje kožnih bolesti i rana

Po 25 grama sitno iseckanog korena omana i cveta sa plodovima kantariona staviti u teglu sa 200 grama ribljeg ulja. Povezanu teglu zatim držati 3 sata u ključaloj vodi, pa procediti. Dobijenim uljem mazati kožu ili natopiti čistu gazu ili meko platno i koristiti u vidu obloga.

Med i oman: za kašalj, izbacivanje sluzi  i kamena iz mokraćnih kanala

Za olakšano izbacivanje sluzi iz pluća, kod kašlja, i kod kamena u mokraćnim putevima, preporučuje se uzimanje omana i meda. Uzeti u jednakim delovima nastrugani svež koren omana i meda, dobro izmešati i držati na hladnom mestu, najbolje u frižideru. Konzumirati po jednu kafenu kašičicu 3-4 puta u toku dana.

Kako se koristi biljka oman: samo u tačno propisanim dozama!

Iako se negativni efekti biljke oman još uvek ispituju, zna se da predoziranje može izazvati određene tegobe. Sa upotrebom omana treba biti jako pažljiv, jer u slučaju uzimanja prevelikih doza mogu se javiti razne nus pojave. Najčešći neželjeni efekti su mučnina, povraćanje i dijareja.

Upotreba omana nije dozvoljena trudnicama i porodiljama tokom perioda dojenja. Oman čaj se takođe ne preporučuju za lečenje suvog kašlja, već isključivo za izbacivanje šlajma i sluzi.

U svakom slučaju, pre nego počnete sa konzumiranjem ove lekovite korovske biljke, obavezno se konsultujte sa vašim lekarom i pridržavajte se njegovih saveta!

Koliko je koristan ovaj tekst?

Klikni na zvezdicu i oceni!

Prosečna ocena 4.3 / 5. Broj ocena: 73

Za sada nema glasova! Budite prvi koji će oceniti ovaj post.

admin

Read Previous

Insulinska rezistencija – kako normalno živeti sa ovom dijagnozom

Read Next

Lefkada: beli ostrvski raj u Jonskom moru

Ostavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *