Hronična opstruktivna bolest pluća spada u grupu značajnih hroničnih oboljenja, posebno u periodu jesen-zima, za vreme hladnih dana, jer se tada obično javlja pogoršanje. Obolela osoba ima probleme sa otežanim prolaskom vazduha kroz disajne puteve, a te smetnje mogu da budu različitog stepena i različitog trajanja. Glavni poremećaj predstavlja ekspirijum, odnosno otežano izduvavanje vazduha iz pluća.
Faktori koji dovode do nastanka oboljenja su genetska predispozicija, aktivno pušenje ali i pasivno pušenje, rad na radnom mestu gde su prisutni zagađivači, aero zagađenje, česta izloženost organizma infekcijama disajnih organa i mnogi drugi.
Hronična opstrukcija pluća javlja se u dva klinička oblika: hronični bronhitis i emfizem pluća. Iako ima slične simptome kao i hronična opstrukcija pluća, astmu treba razlikovati od ovog oboljenja.
Hronični bronhitis
Hronični bronhitis je najučestalije oboljenje pluća, koje nastaje postepeno i progresivno se pogoršava. Muškarci češće obolevaju nego žene. Statistika pokazuje da više od 30% muškaraca starijih od 60 godina boluje od hroničnog bronhitisa.
Hronična opstruktivna bolest pluća – uzroci hroničnog bronhitisa
Hronični bronhitis nastaje udruženim delovanjem urođenih i naslednih faktora. Drugim rečima, slabost disajnih puteva i spoljašnji faktori od kojih je najznačajnije pušenje, zatim česte infekcije disajnih organa, aero zagađenje i zagađenje vazduha na radnom mestu stvaraju predispozicije za nastanak i razvoj bronhitisa.
Najčešći štetni faktor je pušenje. Kod aktivnih pušača dolazi do oštećenja sluznica disajnih puteva, remeti se kretanje bronhijalne sluzi, što pogoduje nastanku infekcije. Na sličan način deluje i aero zagađenje, pogotovo prisustvo ozona, azotnih gasova i fozgena, kojih, na žalost, sve više ima u vazduhu.
Hronična opstruktivna bolest – simptomi hroničnog bronhitisa
Glavna i najočiglednija manifestacija ovog oblika hronične opstruktivne bolesti jeste uporan kašalj. On nastaje kao posledica hrončnih promena na bronhijama, i može da traje mesecima. Najizraženiji je ujutru, i često je praćen obilnim iskašljavanjem, u nekim slučajevima sa prisustvom sukrvice u ispljuvanom sekretu.
Veća fizička opterećenja, prisutvo vlage u vazduhu, nagle temperaturne promene su faktori koji dovode do komplikacija u vidu gušenja, gde obolela osoba oseća nedostatak vazduha. Pogoršanja su najčešća u hladnim i vlažnim jesenjim i zimskim danima, kada su i infekcije najčešće.
Jedna od komplikacija jeste i upala pluća, koja može da bude naročito opasna jer je kod većine obolelih asimptomatična, tj. klinička slika nije manifestna. Zato se savetuju redovne posete lekaru, naročito zimi.
Opstrukcija pluća – komplikacije kod hroničnog bronhitisa
Nelečeni hronični bronhitis u poodmakloj fazi često izaziva oštećenja perifernih disajnih puteva i plućnih mehurića. Smanjuje se ili potpuno nestaje njihova elastičnost, otežano je izbacivanje, odnosno zadržavanje vazduha, a grudni koš usled toga dobija tzv. „bačvast“ izgled.
Jedna od posledica nelečenog hroničnog bronhitisa u kasnijim fazama jeste i oštećenje srčanog mišića, što dodatno komplikuje stanje bolesnika, koje je i bez toga već dovoljno ozbiljno.
Opstrukcija pluća – lečenje i prevencija hroničnog bronhitisa
Lečenje hroničnog bronhitisa je dugotrajno i kontinuirano. Drugim rečima, ono ne podrazumeva samo primenu medicinskih tretmana onda kada se javi pogoršanje ili infekcija, već obuhvata niz preventivnih mera, pre svega zaštitu otklanjanjem štetnih faktora koji dovode do oboljenja ili do pogoršanja već prisutne bolesti.
S obzirom da je glavni štetni faktor pušenje, sasvim je jasno da lečenje ne može da bude adekvatno ukoliko se oboleli ne odrekne ove štetne navike. Čak i pasivni pušači, koji često borave u zadimljenim prostorijama imaju povećan rizik od hroničnog bronhitisa. Zato je važno izbegavati zadimljene prostorije i boraviti u provetrenim i suvim prostorijama.
Tokom jeseni i zime, kada su temperature vazduha niske, treba obratiti posebnu pažnju na oblačenje, da bi se sprečila nagla izloženost organizma niskim temperaturama koja dovodi do prehlade, a samim tim i do pojačanih simptoma bronhitisa.
Izbegavanje kontakata sa gripoznim osobama takođe je važna mera prevencije. Infekcija virusom gripa može da bude ozbiljan problem kod osoba sa hroničnim bronhitisom, a najbolja zaštita od virusnih infekcija jeste vakcinacija.
Uporan, dugotrajan kašalj za većinu pacijenata je jako iscrpljujući, zbog čega lekari preporučuju što više tečnosti, biljnih čajeva, lekovitih preparata, koji će olakšati iskašljavanje i smiriti kašalj. Važan je i unos namirnica koje sadrže veće količine vitamina C, koji jača imuni sistem.
U lečenju hroničnog bronhitisa koristi se čitava paleta medikamenata i njihova primena je dugotrajna, pa oboleli treba redovno da ide na lekarske kontrole kako ne bi došlo do dodatnih komplikacija. Potpuno kontrolisanje bolesti je moguće ostvariti jedino uz usku i stalnu saradnju pacijenta i lekara.
Bronhijala astma
Još jedan čest oblik plućnih oboljenja jeste i bronhijalna astma, ali nju treba razlikovati od hronične opstruktivne bolesti pluća. Glavne odlike astme su povremeni napadi gušenja i „sviranje“ u grudima. Bronhijalna astma je veoma česta bolest i smatra se da od nje boluje više od 10% odrasle populacije.
Iako se oboljenje javlja u svim starosnim dobima, u velikoj većini slučajeva njegove prve manifestacije javljaju se još u dečijem uzrastu.
Astma spada u hronične plućne bolesti i može nastati kod dece svih uzrasta. To je dugotrajno oboljenje koje ozbiljno remeti funkciju disajnih puteva, a u nekim, srećom ređim slučajevim, može dovesti do emfizema pluća i invalidnosti.
Najugroženiju grupu predstavljaju deca od 2 i 3 godine starosti, ali Svetska zdravstvena organizacija upozorava da astma sve češće napada i odojčad.
Uzročnici astme
Od najvećeg značaja u lečenju astme jeste otkrivanje alergena na koji je oboleli preosetljiv. Najčešće su u pitanju inhalacioni alergeni, tj. oni koji se unose putem disanja, a ređe je reč o kontaktnim (preko kože) ili nutricionim (unose se putem hrane) alergenima.
Tipičan primer reakcije organizma koji je preosteljive jeste upravo astma, kao i kožne manifetacije poput ekcema, koprivnjače ili kontaktnog dermatitisa.
Kod oko 50% astmatičara oboljenje je posledica preosetljivosti na specifične alergene iz spoljašnje sredine, i tada je u pitanju egzogena astma. U najčešće alergene spadaju kućna prašina, odnosno grine, polen, spore gljivica, životinjske dlake, čestice tkanina ili hemijske supstance i gasovi. Egzogena astma može biti izazvana i određenom hranom, ali su takvi slučajevim dosta ređi.
Kada mehanizam alergijske rekacije jednom bude uspostavljen, neposredan uzrok za astmatični napad mogu da budu i mnogi faktori koji čani nisu ni u kakvoj vezi sa prvobitnim uzročnikom, kao što su duvanski dim, nagle promene temperature i vlažnosti vazduha, jaki mirisi, para ili akutna respiratorna infekcija.
Kada nije moguće dokazati preosetljivost organizma na neku supstancu, onda je u pitanju drugi oblik, endogena astma. Njeni najčešći uzročnici su genetika ili hronične infekcije disajnih organa. Od infekcija koje su izazivači astme najčešća su bronhijalna oboljenja koja su nastala kao posledica prethodne upale sinusa, uha, krajnika.
Bronhijalna astma – simptomi
Kod astmatičara se javlja pozna rekacija na alergen, tek 12 do 24 sata nakon kontakta sa specifičnim alergenom koji izaziva astmatinčni napad. Napad se manifestuje otežanim izbacivanjem vazduha iz pluća i izraženim gušenjem. Gušenje se javlja kao posledica oticanja sluzokože u bronhijama, pojačanjo lučnjenje guste, lepljive sluzi iz otečene sluzokože i grčenja muskulature u sitnim ogranicima bronhija.
Aktuni astmatični napad odlikuje se tek nešto oslabljenim udisanjem vazduha, ali je zato izdisanje jako otežano. Pluća ne uspevaju da izbace sav vazduh koji je u njih dospeo, i svakim naredni udahom količina zaostalog vazduha je sve veća, usled čega pluća ne mogu da prime novi, čist vazduh bogat kiseonikom. Pluća reaguju tako što se posteneo sve više šire, usled čega nastaje simptom tzv. „naduvenosti pluća“, poznat kao emfizem pluća.
Emfizem pluća i kako reagovati kod astmatičnog napada
Proces nastajanja emfizema pluća može se uporediti sa naduvavanjem dečijeg gumenog balona. Sa svakim novim duvanjem, balon je sve širi i veći. Da bi se izborio sa ovakvim stanjem, organizam angažuje pomoćne muskulature, dijafragmu i međurebrane mišiće, što mu pomaže da izbaci što veću količinu vazduha iz pluća.
Pri ovakvim stanjima, obolela osoba često koristi prinudan, sedeći položaj sa grudnim košom nagnutim unapred, i pritiska grudni koš rukama prilikom izdisanja. Važno je napomenuti da je ovo samo pomoćna metoda pri napadu astme, dok glavnu i najvažniju pomoć pružaju odgovarajući lekovi dati u pravo vreme i u pravoj dozi.
