Kamen u bubregu (nefrolitijaza) i čajevi za ublažavanje tegoba

5
(1)

Kamenu u bubregu čest je zdravstveni problem koji prema statistici nastaje kod svake dvadesete osobe između 20 i 50 godina starosti. Više nego duplo je češći kod muškaraca nego kod žena. Ukoliko je reč o pojavi kamenčića u bubregu, koristi se stručni naziv nefrolitijaza, a kod nastanka kamenčića u mokraćnim kanalima govori se o urolitijazi.

Oboljenje je dugotrajno i može godinama da ne pravi nikakve smetnje pacijentu i da se samo povremeno manifestuje bolovima. Međutim, komplikacije koje  mogu da nastanu itekako su ugrožavajuće za normalno funkcionisanje bubrega – mogu da izazovu infekciju i čak njihovo oštećenje, a tegobe koje oseća oboleli su jako neprijatne, pa je obraćanje lekaru obavezno!

Kamen u bubregu: uzroci

Za nastanak kamena u bubregu je odgovoran višak kristala soli u mokraći, koji se javlja usled visoke koncentracije kalcijuma, oksalata, cistina ili urične kiseline. Usled suficita ovih supstanci u urinu formiraju se kristali čije taloženje i sjedinjavanje formira kamen u bubregu.

Mnogi činioci utiču na stvaranje kamena, poput infekcije bubrežne karlice, smetnji pri oticanju mokraće iz bubrega, pojačanog rada paraštitaste žlezde, suvišnog unosa vitamina D i sl. Međutim, krivac je najčešće dehidratacija, koja nastaje zbog vrućine i nedovoljnog unošenja tečnosti. Kako znojenjem gubimo mnogo vode u organizmu, mokraća postaje gušća i sa puno soli, čime raste rizik od pojave kamena.

Kako se manifestuje kamen u bubregu (simptomi)

Kod većine obolelih postoji samo jedan kamen u bubregu, ali može ih biti i u većem broju. Kamenčići u bubregu mogu biti različitog sastava, pa tako razlikujemo oksalatne, uratne, karbonatne, cistinske i ksantinske kamenčiće.

Kamenčići u bubregu su uglavnom manji, veličine zrna pšenice i tada se uglavnom mogu izmokriti. Međutim, često nastaju i krupniji, čije je izbacivanje otežano ili uopšte nije moguće. Kamen u bubregu se najčešće pokrene posle potresa tela, truckanja i telesnih napora.  Usled toga javljaju se i smetnje.

Najčešća manifestacija aktiviranog kamena u bubregu jeste bol. Pokretni i sitni kamenčići izazivaju bolove jer se zaglavljuju u mokraćnom kanalu ili na izlazu iz bubrežne karlice. Tada dolazi do rastezanja bubrežne karlice i bubrežne opne, usled čega i nastaje bol.  Bolovi kod kamena u bubregu su vrlo jaki i zrače iz predela slabine u predeo mokraćne bešike i polnih organa.

Bubrežne kolike je naziv koji se koristi za talase jakog, skoro nepodnošljivog bola, koji mogu da traju od dvadesetak do 60 minuta. Bol se javlja u boku, sa strane, između rebara i kukova ili u predelu donjeg stomaka.

Uz bol obični ide i nagon za povraćanje, nadutost bubrega, pojava krvi u urinu. Krv u mokraći se javlja u većini slučajeva, i nosi stručni naziv hematurija. Oboleli izlučuje mokraću roze do blago crvenkaste boje, a kod nekih pacijenta se može utvrditi jedino mikroskopskim pregledom ili pomoću testova za urin. Još jedan čest simptom je iznenadan i neodložan nagon za mokrenjem.

U slučaju infekcije bubrega i mokraćnih puteva javlja se povišena telesna temperatura.

Kako se dijagnostikuje kamen u bubregu?

Kod svih pacijenata kod kojih se sumnja na prisustvo kamena u bubregu, potrebno je uraditi dijagnostičke preglede. Dijagnoza se određuje na osnovu nekoliko parametara: prisutni simptomi, urološki pregled i snimanje.

Dijagnostikovanje ultrazvukom abdomena jedan je od najpouzdanijih metoda i primenjuje se pre svega kod osoba kod kojih zračenje može biti rizično, kao na primer kod trudnica.

U drugim slučajevima najčešće se radi rendgensko snimanje uz pomoć kompjuterske tomografije (CT). Dobija se rendgenski snimak u tri dimenzije, pa je kamen, bez obzira na njegovu veličinu i oblik, lako uočljiv.

Posle kompletnog ispitivanja, urolog donosi odluku o načinu lečenja obolelog.

Lečenje kamena u bubregu

Kamen u bubregu je dugotrajan zdravstveni problem. Neki pacijenti putem mokraće izbacuju kamenčiće, sa znatno manjim smetnjama. Međutim, često nastaju i krupniji kamenčići koji se ne mogu izbaciti, a pošto nema pouzdanih medikamenata za njihovo rastvaranje, onda se pristupa invazivnijim metodama.

U nekim oblicima, primenjuje se razbijanje kamena u bubregu ultrazvukom, odnosno udarnim talasima ili laserom. Ovaj tretman, koji se stručno naziva litotripsija može da bude efikasan zahvaljujući savremenim aparatima kojima su mnoge klinke opremljene. Cilj je da se kamen razbije na manje kamenčiće koji mogu da prođu kroz mokraćne kanale.

Međutim, u slučaju da je kamen ekstremno velik, toliko tvrd da ne može da se razbije talasima ili specifičnog oblika, neophodan je hirurški zahvata, tj perkutana nerfolitotomija (PCNL). Ovakva vrsta operacije je minimalno invazivna, a pouzdanost velika.

Treba imati u vidu da je kamen u bubregu uporan zdravstveni problem, pa je ponovno stvaranje kamenova vrlo često, i da bolesnik nakon operacije kamena u bubregu mora da strogo vodi računa o ishrani i drugim životnim navikama.

Pre svega, važno je da uzima dovoljno tečnosti kako bi svakoga dana mogao da izmokri najmanje 1,5l urina. Na taj način sprečiće se ponovno nagomilavanje kristala u mokraći, kao uzročnika nastanka kamena.

Što se ishrane tiče, u lečenju kamena u bubregu važno je da oboleli ne unosi hranu koja sadrži materije od kojih nastaje kamen. Na primer, ukoliko je utvrđeno da je kamen oksalatnog tipa, ne sme da konzumira spanać i drugu hranu sa visokim sadržajem soli oksalata.

Čajevi za kamen u bubregu

UPOZORENJE: Pre nego što se  odlučite za primenu ove terapije čajevima, obavezno se kosultujte sa vašim lekarom. Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne može biti zamena za stručno mišljenje lekara!

Kod medikamentne i bilje terpacije glavni cilj je da se spreči dalje uvećanje kamena ili pojava infekcije koja je, inače, česta. U tu svrhu se određuju sredstva protiv upala i za pojačano izlučivanje mokraće. To se često može uspešno postići i nekim biljnim čajevima. Stručnjaci za lekovito bilje preporučuju sledeći tretman:

U prvoj kuri upotrebljava se biljni čaj koji se spravlja tako što se po jedna kašika sitno seckanog lista kruške, lista breze i korena i ploda selena (miloduh) prelije sa 600 ml vrele vode i ostavi u poklopljenom sudu da odstoji dva sata. Nakon ceđenja, pije se tri puta dnevno pre jela, po jedna čaša, u narednih deset dana. Prvih 7 dana pre glavnih obroka treba jesti po 400 gr crnog grožđa sa parčetom bajatog hleba, a u poslednja tri dana po 500 gr grožđa.

Druga kura lečenja podrazumeva konzumiranje sledećeg čaja: izmešaju se po dve supene kašike sitno seckanoog leskovog lišća i cveta kičice (gorčice), korena zečijeg trna i peršunovog lista, i to se prelije sa 600 ml vrele vode. Nakon što odstoji dva sata, čaj procediti i piti po 200 ml  pre doručka, ručka i večere. Pije se 5 narednih dana.

Posle ovih kura, kod brojnih pacijenata

Koliko je koristan ovaj tekst?

Klikni na zvezdicu i oceni!

Prosečna ocena 5 / 5. Broj ocena: 1

Za sada nema glasova! Budite prvi koji će oceniti ovaj post.

admin

Read Previous

7 razloga zbog kojih je internet marketing važan

Read Next

Korona virus: U Vuhanu prvi put od izbijanja epidemije nema novozaraženih!

Ostavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *