Kako se nositi sa stresom i nervozom?

Stres, nervoza i anksioznost su postali bolesti modernog doba. Neizvesnost, strahovi, nesigurnost, naporan posao, porodična pitanja, briga o zdravlju, finansijske obaveze, stambeni krediti, brzi tempo života, sve su to uzroci koji povećavaju nivo stresa i pogoršavaju naše zdravlje, kako fizičko, tako i mentalno. 

Hronična nervoza i napetost negativno utiču na ljudski organizam na sledeće načine:

• Izazivaju glavobolje, napetost u mišićima, bolove u stomaku, lupanje srca, vrtoglavice, probleme sa snom;
• Povećavaju rizik od hroničnih bolesti kao što su problemi sa kardiovaskularnim sistemom, poremećaji u ishrani, bolesti štitne žlezde, alergije; 
• Slabe imunitet i povećavaju izloženost infekcijama; 
• Pogoršavaju mentalno zdravlje (iscrpljenost, osećaj nemoći, nedostatak radosti, anksioznost, depresija, pojava alkoholizma i drugih bolesti zavisnosti);
• Javljaju se problemi sa koncentracijom i pamćenjem;
• Socijalni uticaj – nervoza utiče na međuljudske odnose i može da dovede do povećane napetosti u odnosima sa porodicom, prijateljima ili kolegama;
• Smanjuju radne performanse – smanjena produktivnost na poslu, povećan broj grešaka, gubljenje motivacije za posao, gubitak discipline, problemi sa autoritetima, i sl.;

Smanjivanje stresa drastično utiče na poboljšanje našeg fizičkog i mentalnog zdravlja. A kako da smanjite i da lakše upravljate svojim negativnim emocijama, strahovima i nervozom, kako da rasteretite svoje telo i duh, pročitajte u nastavku.

Fizička aktivnost 

Poznato je da redovno kretanje i vežbanje pomaže u poboljšanju raspoloženja i smanjivanje nervoze. Postoje naučna istraživanja koja ukazuju da učešće u aerobnim vežbama u trajanju od samo 2 dana u sedmici, značajno smanjuje nagomilani stres, poboljšava opšte zdravstveno stanje i podiže optmizam. 

U fizičke aktivnost spadaju: hodanje, pešaćenje, planinarenje, lagane vežbe, vožnja bicikla, plivanje, ronjenje, veslanje, dizanje tegova, skijanje, itd. Ponekad je za “dizanje” raspoloženja dovoljna i obična jutarnja gimnastika pre doručka.

Briga o sebi

Koliko god velike bile svakodnevne obaveze i brige, potrebno je odvojiti malo vremena za sebe. I tu su rađena istraživanja koja su utvrdila da je nedostatak brige o sebi i svom telu povezan sa većim rizikom od razboljevanja i dobijanja „sindroma sagorevanja“ (burn out sindrom). 

Ono što svaki čovek može da uradi za sebe je uključivanje u aktivnosti koje će pozitivno da deluju na njegovo raspoloženje i smanjivanje nervoze. Aktivnosti su raznosvrsne i individualne:

• šetnja u prirodi, planinarenje, alpinizam;
• dva do tri puta nedeljno vežbanje u teretani; 
• poseta spa centru ili banji (topla voda, tuširanje i đakuzi efikasno izvlače napetost i nervozu iz tela);
• odlazak u saunu;
• relaks masaža, regenerativni tretmani, masaža lica i slično;
• prakticiranje joge, meditacija, itd;
• lake vežbe (istezanje, karate, taj-ći, aikido);
• putovanja, poseta turističkih znamenitosti i egzotičnih destinacija;
• čitanje, slušanje muzike, odlazak u pozorište ili bioskop;
• kuvanje i priprema zdrave hrane;
• smanjiti vreme provedeno na telefonu, ispred televizora i za računarom;
• druženje – možda najvažnija aktivnost za vraćanje dobrog raspoloženja. Trudite se da ostvarujete kontakt za poznatim i nepoznatim ljudima. I najobičniji, nevezani razgovor blagotvorno će delovati na raspoloženje;
• medicinska pomoć – ako se stvari otmu kontroli, onda je poseta specijalisti neophodna

Zdrava i uravnotežena ishrana

Ishrana utiče na svaki aspekt naših života i zdravlja, uključujući i mentalno zdravlje.

Veća je verovatnoća da će ljudi čija se dijeta bazira na prerađenom hranom koja sadrži mnogo veštačkih dodataka, konzervansa, šećera i nezdravih masti (brza hrana, sendviči, testenine, gazirana pića, čips, keks, krekeri, konzerve i slično) iskusiti veći nivo stresa.

Javlja se i povratni efekat – ankcioznost i hronični stres utiču na to da čovek počne previše da jede nezdravu hranu, što dovodi do prekomerne težine, naduvenosti želudca, gastritisa i ostalih bolesti digestivnog sistema, pogoršava se opšte zdravstveno stanje, javlja se promena raspoloženja.

Zdrava i uravnotežena ishrana, osim mnogobrojnih pozitivnih efekata na naš organizam, utiče i na smanjivanje ankcioznosti, nervoze i stresa. Potrebno je smanjiti unos visoko obrađene hrane i pića (najbolje je da se potputno izbaci) i umesto nje konzumirati namirnice koje sadrže potrebne hranljive materije, vitamine, minerale i druge supstance koje podržavaju opšte zdravlje. U zdrave namirnice spadaju:

• • sveže (sezonsko) voće i povrće koje je bogato vitaminima, mineralima i antioksidansima;
  • integralne žitarice (smeđi pirinač, integralni hleb, ovsene pahuljice, integralne testenine). U poređenju sa obrađenim žitaricama one sadrže više vlakana, vitamina i minerala;
  • Orašasti plodovi, semenke, mahunarke (pasulj, boranija, grašak, sočivo) koji su bogati biljnim proteinima;

• Pečurke sadrže više proteina od mesa;

• Pileće belo meso i riba su bogati zdravim mastima, nezasićenim aminokiselinama, omega-3 masnim kiselinama, D vitaminom;
• Mlečni proizvodi poput jogurta, mleka, kefira i sira su bogati kalcijumom, vitaminima i proteinima;
• Voda, čajevi, prirodni sokovi bez dodataka. 

Važno je napomenuti da je ključ u raznolikosti i umerenosti u hrani i uključivanje što šireg spektra hranljivih materija iz različitih izvora.

Zaključak

Upravljanje nervozom i hroničnim stresom su postali imperativ za savremenog čoveka i njegovog načina života. Potrebno je uključiiti se u aktivnosti koje pomažu našem organizmu da lakše savlada nervozu i ankcioznost, postigne svoj mir i uspostavi svoju ravnotežu. Neko će odabrati putovanje, neko brčkanje u toploj kadi u spa centru, neko vežbanje u teretani. Važno je shvatiti da je svaki čovek različit i svako treba da razvije svoj individualni mehanizam koji će ga odbraniti od ankcioznosti i nervoze koje razaraju njegovo mentalno zdravlje. 

 

Slike: pexels.com

Autor: Nenad Savić