Posledice hipertenzije na organizam i zašto je ne smemo ignorisati

Posledice hipertenzije

Heart in the hands of the medical worker on blue background.

0
(0)

Kada pomislimo na hipertenziju, odnosno na povišeni krvni pritisak, treba da znamo da se svaka četvrta osoba u našoj zemlji suočava sa ovim problemom i to treba da nam bude jasan signal da povedemo računa o našem zdravlju.

Povišeni krvni pritisak muči veliki broj stanovnika naše planete, pa je ujedno i jedan od najčešćih zdravstvenih problema širom sveta. U Srbiji nešto manje od polovine stanovništva ima  dijagnostikovan problem visokog krvnog pritiska, što je alarmantna brojka i ukazuje na to da stanovništvo naše zemlje ne obraća dovoljno pažnju na zdravlje srca i ne poznaje dovoljno posledice hipertenzije na organizam.

Hipertenzija je jedan od faktora rizika za infarkt miokarda i mozga, a ozbiljne posledice može da ostavi i na bubrege i oči (glaukom). Zbog toga je potrebno redovno kontrolisati vrednosti pritiska i reagovati ukoliko su povišene, kako ne bi došlo do oštećenja vitalnih organa ili fatalnih posledica.

Povišene vrednosti krvnog pritiska je moguće izbeći ukoliko se pridržavamo pravila o zdravim stilovima života, ishrani i smanjenju stresa. Hipertenziju je moguće držati pod kontrolom medikamentoznom terapijom, ukoliko se ona otkrije na vreme na redovnom kardiološkom pregledu.

Kako da uočimo simptome hipertenzije?

Ponekad simptomi povišenog krvnog pritiska mogu da prođu nezapaženo od strane pacijenata, zbog čega oni pomisle da se radi o nekom drugom zdravstvenom problemu ili ih potpuno ignorišu.

Međutim, simptomi su uglavnom kod većine ljudi vrlo jasni i šalju poruku da treba obratiti pažnju na stanje srca i organizma. Ako osetite neke od sledećih simptoma, obavezno zakažite pregled kardiologa:

  • intenzivan bol ili pritisak u glavi,
  • iznenadni umor, ubrzan i kratak dah,
  • probadanje u predelu grudnog koša,
  • curenje krvi iz nosa,
  • zujanje u ušima,
  • pojava intenzivnog crvenila na licu,
  • mučnina i povraćanje,
  • crvene oči u kojima se uočavaju popucali kapilari.

Najčešći faktori rizika za nastanak povišenog pritiska

Faktora rizika za nastanak hipertenzije ima nekoliko, a pre svega treba obratiti pažnju na stanje srca i potencijalne simptome povišenog pritiska, ukoliko neko u porodici već boluje od ove bolesti (sve što je iznad 120/80 spada u povišen pritisak). Zatim, u određenoj životnoj dobi postoje veće šanse za pojavu povišenog pritiska – nakon 45.

Pored toga, pušenje, nezdrava ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost i stres, mogu biti važan faktor koji će uticati na pojavu hipertenzije. Ona se takođe može javiti kao pridružena bolest kod bubrežnih bolesnika ili pacijenata koji imaju poremećaj rada endokrinih žlezda. Još jedno posebno stanje može da izazove pojavu visokog pritiska, a to je trudnoća.

Dijagnostikovanje visokog krvnog pritiska na pregledu u Puls kardiološkom centru

U Puls kardiološkom centru, u A bloku na Novom Beogradu, možete obaviti kompletnu dijagnostiku srca na najsavremenijim aparatima u jednom danu. Na sveobuhvatnom totalnom pregledu srca, možete očekivati da će kardiolozi obaviti posmatraje vašeg srca i krvnih sudova i postaviti dijagnozu uz pomoć EKG-a, ultrazvuka srca i testa opterećenja.

Ovaj precizni i detaljni pregled, daje najpotpuniju sliku stanja kardiovaskularnog sistema, a obično se dijagnostika hipertenzije dodatno upotpunjuje 24-satnim holterom krvnog pritiska, koji daje vrednosti dijastolnog i sistolnog pritiska u jednom danu.

Ne ignorišite simptome visokog pritiska, već prepustite svoje zdravlje stručnjacima sa dugogodišnjim iskustvom u lečenju širokog spektra bolesti kardiovaskularnog sistema.

 

Koliko je koristan ovaj tekst?

Klikni na zvezdicu i oceni!

Prosečna ocena 0 / 5. Broj ocena: 0

Za sada nema glasova! Budite prvi koji će oceniti ovaj post.

Sale R

Read Previous

Koliko često treba raditi laboratorijske analize?

Read Next

10 zanimljivosti o mačkama

One Comment

  • Nijedan simptom ne bi trebalo ignorisati, nebitno je na sta indicira. Ne treba biti ni hipohodar ali briga o sebi je i briga o bliznjima

Ostavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *