Prilikom pisanja seminarskih radova, doktorskih disertacija, ugovora, izjava ili projekata, tekstove je potrebno temeljno pregledati kako bi oni bili dovoljno pismeni za širu čitalačku publiku.
U tom slučaju tekstovi se šalju na lekturu i korekturu koje podrazumevaju primenu skupa jezičkih pravila. Budući da je sam jezik promenljiva i fleksibilna kategorija, ne podrazumeva se da svaki pojedinac na visokom nivou poznaje sva pravila koja propisuje Pravopis srpskoga jezika. Tada je potrebno angažovanje stručnjaka za jezik koji svakodnevno prate jezičke promene, lekseme koje ulaze u aktivan jezički fond, kao i one koje su postojale aktivno a sada prelaze u pasivan fond.
Stručnjaci su zaduženi da sve izmene, s obzirom da pravila i opcije „drže u malom prstu“. Njima poveravamo naše rukopise kada želimo da sve bude perfektno i na visokom nivou.
Međutim, postoje još dve delatnosti koje imaju sličnu svrhu, samo na nešto širem i sveobuhvatnijem nivou – redaktura i stručna redaktura.
Drugim rečima, lektori su zaduženi za pravopisne, gramatičke, morfološke, stilske i sintaksičke greške, ispravljaju nepravilnosti u slovima i interpunkciji koje nastaju prilikom kucanja i daju autorskom tekstu težinu, ozbiljnost i uređenost.
Šta je jezička redaktura?
Jezička redaktura predstavlja širi pojam i odnosi se na jezičko prilagođavanje teksta jeziku na koji je sam tekst preveden, u slučaju da je u pitanju prevod. Ukoliko je u pitanju izvorni tekst na srpskom jeziku, i u tom slučaju redaktori imaju posla, jer se neretko dešava da nas različiti strani jezici, mediji, filmovi i serije povuku da koristimo neke konstrukcije koje nisu karakteristične za naš jezik.
Obično je u pitanju red reči ili rekcija određenih glagola. Ispravke izvornog ili prevedenog teksta mogu biti unete na nivou morfologije, sintakse ili stilistike. Na taj način tekst postaje stilski besprekoran, i intervencijom redaktora se otklanja bilo kakva nepravilnost unutar teksta.
Osim toga, postoje dokumenti koji obiluju stručnim terminima iz različitih oblasti – medicina, umetnost, prava, tehnički tekstovi i slično. U tom slučaju, redaktori moraju da budu u stalnoj kooperaciji sa stručnjacima iz određene oblasti kojoj pripada dati tekst.
Tada govorimo o stručnoj redakturi koja za zadatak ima oblikovanje stručnog teksta, izmenu termina i pojmova onima koji više odgovaraju ritmu samog teksta i struci koja je dominantna. Za online tekstove ukoliko treba da rangiraju važe dodatna SEO pravila.
Uključivanje autora teksta
Stručni redaktor prvenstveno proverava tačnost stručnih pojmova i daje predloge stručnih termina. Smisao i autentičnost izvornog teksta ni u kom slučaju ne sme biti izmenjena. U čitav proces neretko biva uključen i sam autor teksta kako bi redaktori i stručnjaci za određene oblasti mogli sa njim da se konsultuju ukoliko je na nekim mestima potrebno izmeniti i smisao i tok teksta.
Krajnji cilj saradnje autora i svih učesnika u procesu stručne redakture treba da bude tekst potpuno jasan čitaocu i materijal koji ne dovodi u dilemu čitaoca da li je na pravi način shvatio poruku koju je autor teksta želeo da prenese.
Autor teksta: Dubravka Karadarević
