Hartije od vrednosti – šta su, koje vrste postoje, kako ih kupiti i gde ih čuvati?

Hartije od vrednosti možda zvuče kao nešto rezervisano samo za stručne ekonomiste i namenjeno isključivo iskusnim investitorima, ali u stvarnosti, one mogu biti dostupne svima koji žele da sačuvaju svoj novac ili uvećaju zaradu. 

Ako ste se zainteresovali za naš članak, sigurno ste već upoznati sa terminima kao što su investicioni fondovi, obveznice, ili ste možda od kolega ili prijatelja čuli kako ulažu u akcije, ali vam još uvek izmiče sama suština ovih hartija od vrednosti.

Nastavite sa čitanjem i saznajte šta su to hartije od vrednosti, koje vrste postoje, gde ih možete kupiti, gde čuvati, i uverite se da je korišćenje hartija od vrednosti mnogo jednostavnije nego što se isprva čini.

Šta su hartije od vrednosti?

Hartije od vrednosti duguju svoj naziv tome što su nekada zaista bile isključivo na papiru, dok su to danas često elektronski dokumenti koji predstavljaju neku vrednost. 

Najjednostavnije rečeno, kada ih kupite, vi u stvari ulažete svoj novac i zauzvrat dobijate pravo da nešto zaradite. 

U zavisnosti od vrste hartije, to može biti kamata, dividenda (određeni procenat profita od ukupne zarade kompanije) ili potencijalna zarada ako ih prodate skuplje nego što ste ih kupili.

Dakle, kupovinom hartije vi ulazite u neki finansijski odnos – bilo kao investitor, poverilac ili neko kome će u budućnosti taj novac pripasti.

Koje vrste hartija od vrednosti postoje?

Postoji dosta tipova hartija od vrednosti, a njihova primena je sve šira. Za početak, možemo ih podeliti u dve najosnovnije grupe:

1. Hartije od vrednosti kao investicija

Ovaj tip hartija kupujete s namerom da vam u budućnosti donesu zaradu, a to su uglavnom akcije i obveznice. Na primer, kupovinom akcija kupujete udeo vlasništva i postajete suvlasnik firme. Ako firma dobro posluje, dobićete deo profita (tzv. dividendu) ili ćete kasnije moći da je prodate po višoj ceni. Recimo da kupite 10 akcija neke kompanije po 1.000 eura. Ako cena akcije poraste na 1.500 eura, zaradili ste 5.000 eura!

Ipak, ukoliko kompanija upadne u probleme, vrednost vaših akcija može brzo pasti, bez garancije da ćete zaraditi. 

Ovde se možemo osvrnuti na nešto sigurniju luku kada govorimo o investicijama, a to su obveznice. U slučaju obveznice, vi pozajmljujete novac državi ili kompaniji, a oni vam se obavezuju da će vam u predodređenom vremenskom roku vratiti taj iznos uz kamatu. 

Naravno, ni akcije ni obveznice nisu u potpunosti ulaganja bez rizika – oni koji vole stabilnost i planiranje unapred često biraju obveznice, dok oni koji žele da probaju da zarade više, češće eksperimentišu sa akcijama.

2. Hartije od vrednosti kao sredstvo plaćanja ili naplate potraživanja

Ove hartije služe da potvrde neko potraživanje ili dogovor između vas i druge strane, a to su uglavnom menice, kreditne hartije, čekovi, itd.

Menica je dokument kojim neko potvrđuje da će vam isplatiti određeni iznos dogovorenog datuma. Na primer, ako pozajmite novac poznaniku koji vam potpiše menicu – ako ne plati, menicu možete iskoristiti kao dokaz na sudu.

Kreditne hartije su dokumenta koja potvrđuju da neko duguje novac – mogu biti i deo ugovora o kreditu, zalogu i sl.

Sa druge strane, čekovima ovlašćujete banku da sa vašeg računa automatski isplati određeni iznos onome ko donese ček. Iako se čini da se danas se sve manje koriste, banke ih i dalje izdaju i pružaju ovu pogodnost u poslovanju.

Kako se kupuju hartije od vrednosti?

Nekada ste morali ići u brokerske kuće, a danas se veliki deo posla može obaviti i onlajn iz udobnosti vašeg doma, a efikasno upravljanje dokumentima u digitalnom dobu je ključan korak.

Prvi korak je otvaranje računa u Centralnom registru, ali i izbor odgovarajuće brokerske firme koja će vam pružiti sve potrebne uslove za trgovinu. Koraci koje treba da pratite su sledeći:

• Otvorite vlasnički račun hartija od vrednosti u Centralnom registru hartija od vrednosti (CRHOV).
• Potpišite ugovor sa brokersko-dilerskim društvom. Ovo društvo je član Beogradske berze i posrednik koji obavlja trgovinu u vaše ime. Potpisujete sa njima ugovor o zastupanju, na osnovu kog birate banku u kojoj se otvara namenski račun, dok broker u vaše ime otvara račun u CRHOV-u.
• Uplatite sredstva i dajte nalog brokeru. Broker će, uz vaš pristanak, izvršiti kupovinu hartija prema tržišnim uslovima i u skladu sa vašim interesovanjima. Takođe, obavezno proverite naknade za trgovanje i dodatne uslove koje broker može postaviti, kako biste bili sigurni u sve detalje pre nego što investirate. Dobićete i pristup platformi gde u svakom trenutku možete videti šta imate i koliko to trenutno vredi. Ove platforme su danas jednostavne i intuitivne, pa se i početnici brzo snađu.

U slučaju da želite da investirate u strane akcije (npr. Apple, Tesla), postoje i mobilne aplikacije i digitalne platforme, ali je vrlo važno da proverite da li su regulisane, koliko iznose provizije i da li nude zaštitu investitora.

Gde se čuvaju hartije od vrednosti?

Danas se većina hartija vodi elektronski, i nalazi se na vašem računu u Centralnom registru hartija od vrednosti (CRHOV). Taj račun može da vam otvori broker ili banka koja se time bavi.

Međutim, u praksi često imate potvrde o kupovini, ugovore i druge osetljive podatke koje je pametno čuvati na sigurnom mestu – a ne u fioci sa računima za struju. 

Dakle, savetujemo da posebnu pažnju obratite na bezbednost:

• Dokumentacije o kupovini,
• Ugovora sa brokerom,
• PIN-ova i pristupa vašim platformama.

Takođe, ako imate i bilo koju drugu važnu fizičku dokumentaciju, pametno je da ih držite i čuvate u sigurnom okruženju. 

Čuvanje dokumenata u sigurnosnoj kutiji ili posebnom sefu može vam omogućiti da budete potpuno sigurni u svoju imovinu, ukoliko dođe do bilo kakvih neočekivanih situacija. 

Čak i digitalne verzije možete dodatno zaštititi lozinkom ili čuvanjem na cloud-u sa dvofaktorskom autentifikacijom.

Zašto bi neko kupovao hartije od vrednosti?

Nadamo se da ste se do sada uverili da hartije od vrednosti nisu bauk, već da ih možete veoma jednostavno iskoristiti u vašu finansijsku korist. 

Ipak, kako vam mogu doneti dobit, tako mogu nositi i određeni gubitak. Zato je veoma važno da se i sami informišete, krenete polako i uvek tražite savet od stručnih i licenciranih posrednika. Ukoliko se dvoumite da li je ulaganje prava stvar za vas, razmislite o sledećim prednostima:

• Dok inflacija „jede“ štednju, ulaganjem u akcije se čuva vrednost novca.
• Možete da zaradite više nego što nudi klasična štednja.
• Korisne su kao dodatni pasivni prihod (npr. dividende, kamate).
• Kao i u vidu dugoročne štednje – npr. za školovanje deteta, kupovinu stana ili dodatak penziji.
• Postaju sve dostupnije i fleksibilnije zahvaljujući digitalnim platformama.

Da li postoji rizik?

Kao i kod svake investicije, uvek postoji i ta mogućnost da ne zaradite – ili čak u potpunosti izgubite novac koji ste inicijalno uložili. 

Kako biste se što više obezbedili, pokušajte da ne ulažete sve na jedno mesto (diverzifikacija). Posavetujte se sa iskusnim i pouzdanim brokerom koji će vas pravovremeno usmeravati ka pametnijim ulaganjima u skladu sa stanjem na berzi. 

I za kraj, važno je da naglasimo da je najpovoljnije da uložite samo onaj novac koji vam već stoji kao ušteđevina, ili vam bar ne treba odmah. Ne ulažite impulsivno i ne dozvolite da vas ponese entuzijazam bez prethodnog plana.

Ukoliko ih pametno koristite, hartije od vrednosti su jedan od najboljih načina da sačuvate i uvećate svoju ušteđevinu. 

Ako znate kako funkcionišu i pažljivo upravljate njima, mogu postati vaš saveznik na putu ka finansijskoj stabilnosti – bilo da ste ekonomista ili samo entuzijastični početnik na berzi.