Kako izabrati odgovarajuću srednju školu?

3.7
(7)

Kraj osnovne škole sinonim je za donošenje prvih važnih odluka u životu. U pitanju je period kada se mnogi osmaci suočavaju sa pitanjem – kako izabrati odgovarajuću srednju školu? Učenici koji završavaju osnovnu školu i odlučuju se za nastavak školovanja, odluke o odabiru budućeg zanimanja treba da donesu promišljeno i strpljivo. Ova odluka nikako ne bi trebalo da bude splet slučajnih okolnosti, iako je to čest slučaj, s obzirom na to da većina dece tog uzrasta nema jasnu sliku o sebi i svojim sposobnostima.

Pored ove, osmaci imaju još mnogo dilema – da li upisati srednju stručnu školu ili gimnaziju, da li su bolje državne ili privatne gimnazije i stručne škole, da li se povinovati želji roditelja ili pratiti sopstvene afinitete, šta ako se posle gimnazije ne završi fakultet itd. S obzirom na to da se bliži period prijemnih ispita za upis u srednje škole, verujemo da će naredni redovi i te kako biti od koristi budućim srednjoškolcima, ali i njihovim roditeljima,  i razrešiti im mnoge dileme i predrasude u vezi sa odabirom odgovarajuće srednje škole.

Kako doneti odluku i koga pitati za savet?

Prilikom donošenja odluke o izboru buduće srednje škole, mnogi osmaci se vode pogrešnim razlozima (blizina škole, povinovanje želji roditelja, upis škole koju upisuju njihovi prijatelji i sl.). Učenici koji nisu sigurni u svoja interesovanja, sposobnosti i želje, tj. oni koji ne poznaju sebe dovoljno, najčešće prave ovu grešku.

Savetovanje sa roditeljima i članovima porodice koji ih najbolje poznaju i te kako može pomoći deci koja imaju dilemu – kako izabrati odgovarajuću srednju školu. Ipak, ovo se ne sme pretvoriti u puko povinovanje želji roditelja. Raditi posao koji volimo najveće je zadovoljstvo, stoga odluka o budućem zanimanju treba da bude u skladu sa željama i potrebama učenika koji će se tim zanimanjem jednog dana i baviti.

Osmaci mogu pitati za savet i svoje nastavnike, koji najbolje znaju u kojim se zanimanjima koriste znanja iz određenih predmeta, a mogu se posavetovati i sa školskim pedagogom ili pishologom, koji će ih informisati o školama, uslovima upisa i sl. Školski psiholog takođe može uz pomoć psiholoških testova ispitati učenička profesionalna interesovanja. Pomoć u odlučivanju mogu im pružiti i stariji drugovi i poznanici koji će im preneti svoje utiske.

Profesionalna orijentacija u službi zapošljavanja učenicima može mnogo pomoći u donošenju odluke, jer zahvaljujući savetima koje nudi, osmaci mogu preciznije sagledati svoje sposobnosti, mogućnosti i talente. Interesovanja učenika, osobine ličnosti, zdravstveno stanje i radne navike glavni su faktori koje treba imati u vidu prilikom odabira pravog zanimanja. 

Gimnazija – šta ako se nakon gimnazije ne upiše fakultet?

Ukoliko učenik nije siguran za koje će se zanimanje opredeliti, gimnazija može biti najbolje rešenje, naravno, ukoliko mu uspeh u školi to omogućava. S obzirom na to da gimnazije pružaju široko opšte obrazovanje, u njima se učenici pripremaju za dalje školovanje na fakultetima i visokim školama strukovnih studija. Gimnazijalci imaju dovoljno vremena da za četiri godine sazru i otkriju ili razviju interesovanja za određene oblasti, preispitaju svoje afinitete i steknu različita znanja i iskustva. Tako će kasnije zrelije doneti odluke koje se tiču upisa na odgovarajući fakultet, u skladu sa odabranim tipom gimnazije (gimnazija opšteg tipa ili sa smerovima, sportska, vojna gimnazija i ona za učenike sa posebnim sposobnostima…).

S druge strane, s obzirom na to da gimnazija ne osposobljava ni za jedno konkretno zanimanje, često se postavlja pitanje – šta ako se posle gimnazije ne završi fakultet? Praksa je pokazala da će u tom slučaju biti teže zaposliti se. U svakom slučaju, buduće gimnazijalce ova činjenica ne treba da obeshrabri. Čak i da nakon završene gimnazije ne upišu i završe fakultet, oni u krajnjem slučaju mogu upisati neki dodatni kurs i steći odgovarajuću diplomu. Uz dodatnu kvalifikaciju, zaposlenje bez fakulteta ne mora predstavljati tako veliki problem.

Umetničke i srednje stručne škole

Ukoliko učenici nemaju afiniteta za nastavak školovanja nakon srdnjoškolskog obrazovanja, najbolje je opredeliti se za srednju stručnu školu (u zavisnosti od obrazovnog profila školovanje traje tri ili četiri godine). Ovo posebno važi ako ih njihova interesovanja već u tom uzrastu vuku ka nekoj određenoj oblasti koja ne podrazumeva obavezan nastavak školovanja. To naravno ne znači da su im, ukoliko završe srednju stručnu školu a ne gimnaziju, vrata fakulteta i viših škola zatvorena. Naprotiv, ukoliko su njihovi ciljevi jasni i već tada znaju u kom smeru će ići njihovo dalje obrazovanje, ovo čak može biti i prednost prilikom upisa na fakultet. Ipak, ukoliko žele da kasnije studiraju medicinu, to neće biti moguće nakon završene srednje ekonomske škole npr. Ali zato, ukoliko se kasnije opredele za studije ekonomije, sa svojim predznanjem će biti u prednosti u odnosu na npr. gimnazijalce.

Umetničke škole takođe pripremaju učenike za dalje školovanje. Ukoliko se ne opredele za gimnaziju, talentovani učenici, sa naročito izraženim umetničkim sklonostima najčešće biraju ovu vrstu srednje škole, čije pohađanje takođe traje tri ili četiri godine. Muzičke škole, umetničke škole likovne oblasti, dizajn ili umetnički zanati samo su neke od primera umetničkih srednjih škola. Pored završnog ispita koji polažu svi učenici koji završavaju osnovne škole (provera odgovarajućih znanja stečenih tokom prethodnog školovanja), proveravaju se i posebne sposobnosti i veštine (talenat za umetnost).

Važnost detaljnog i blagovremenog informisanja 

Detaljno i blagovremeno informisanje i upoznavanje sveta različitih zanimanja je od ključnog značaja. Važno je razmišljati na duže staze, pa samim tim i znati u kojim školama se mogu valjano pripremiti za neki posao ili za dalje studije. Svaki učenik može naći Informatore Prosvetnog pregleda, razne brošure i letke o zanimanjima i školama, kako u svojoj školi, tako i u u Službi za zapošljavanje, na sajmovima profesionalne orijentacije ili sajmovima obrazovanja.

Više informacija o uslovima upisa i tome koje škole i obrazovni profili su im na raspolaganju  mogu naći u Konkursu za upis u srednju školu, koji izlazi svake godine. Naravno, uvek postoji mogućnost da se umesto državne osnovci opredele i za neku od privatnih srednjih škola, samo treba voditi računa o njihovoj akreditaciji.

Kako izabrati odgovarajuću srednju školu na osnovu školskog uspeha?

Iako opšti uspeh u osnovnoj školi ne mora da bude presudan za upis željene srednje škole, ocene mogu biti važne kada se upisuju smerovi za koje vlada veliko interesovanje, jer će tada učenici sa boljim ocenama svakako biti u prednosti.  U zavisnosti od toga koliko bodova očekuju na osnovu opšteg uspeha u školi i na prijemnom ispitu, osmaci bi mogli da predvide koliko im je za koji smer potrebno bodova. Pod opštim uspehom iz osnovne škole podrazumeva se zbir prosečnih ocena iz svih predmeta u šestom, sedmom i osmom razredu pomnožen sa četiri. Ako prosek njihovih ocena nije dovoljan za upis željenog smera, trebalo bi da razmisle o drugim, srodnim mogućnostima. Broj bodova dovoljan da se upišu u određenu školu zavisi i od konkurencije koja nije svake godine ista, kao i od toga koliko su bodova stekli na završnom ispitu. 

Koliko je koristan ovaj tekst?

Klikni na zvezdicu i oceni!

Prosečna ocena 3.7 / 5. Broj ocena: 7

Za sada nema glasova! Budite prvi koji će oceniti ovaj post.

admin

Read Previous

Lemna oprema – kako se koristi

Read Next

Pojačano znojenje

Ostavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.