Jedna od najneprijatnijih i najstresnijih situacija u životu je svakako gubitak posla. Nikome nije svejedno kada od poslodavca dobije rešenje o raskidu ugovora. Razlozi su različiti, ali se neretko svode na proglašavanje tehnološkim viškom.
Zakon o radu kaže da zaposleni mogu biti proglašeni tehnološkim viškom u situacijama kada zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla, ili kada dođe do smanjenja obima posla kod poslodavca. Radno pravo precizno objašnjava navedene promene i kako one mogu uticati na otpuštanje radnika. Takođe, prava zaposlenog detaljno su određena u ovom delu zakona. Kako da se zaštitite i iz ove neželjene situacije izvučete benefite, pročitajte u nastavku teksta!
Tehnološki višak ili višak zaposlenih
Izraz tehnološki višak iskustveno je prihvatljiv i kolokvijalno se koristi u narodu. Međutim, Zakon o radu sadrži čitavu celinu koja se naziva “višak zaposlenih” od člana 153. do člana 161. gde se objašnjava čitav postupak rešenja o prestanku radnog odnosa. Ovaj način otkazivanja ugovora o radu govori o dužnostima poslodavca pre donošenja pomenute odluke i obavezama koje on mora ispuniti prema zaposlenom. Ovde su definisani i uloga sindikata, obaveza isplate i visina otpremnine.
Prava zaposlenih u slučaju dobijanja otkaza
Pre samog otkaza potrebno je da poslodavac svog zaposlenog usmenim putem obavesti o višku zaposlenih u firmi. Prethodno, potrebno je da postoji opravdan razlog raskidanja ugovora o radu. To su objektivni pokazatelji, obično ekonomske i statističke prirode kojima se potvđuje potreba da zaposleno lice ostane bez posla. Zaposleni u ovoj situaciji ipak ima neki dobitak. Pre otkaza ugovora o radu postoji pravo otpremnine. Visina otpremnine utvrđena je opštim aktom ili ugovorom o radu. Ovo je uvek bolje proveriti sa pravnim telom i biti siguran u visinu naknade. Svakako, ona ne može biti niža od trećine zarade za svaku godinu radnog odnosa i računa se u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu isplaćenu za poslednja tri meseca.
Zaposlene koji ostaju bez posla a prethodno su bili u radnom odnosu u firmi koja je u međuvremenu promenila vlasnika, zbunjuje status njihovog prava. Vlada mišljenje da se promenom statusa upravnog odbora gubi pravo na otpremninu. Ovo nije tačno. Preuzevši funkciju vlasnika, novi šef neke kompanije, preuzima i opšti kolektivni ugovor i ima obavezu da isplati “dugove” prethodnog vlasnika. Ovo osigurava radnika i ne zastaruje niti povlači njegovo pravo na otpremninu koje je osnovna stvar kada je otkaz sa razlogom tehnološkog viška na snazi.
Obaveze poslodavca i uloga zaposlenog
Nisu nemoguće situacije da razlozi zbog kojih je višak radnika stupio na snagu prestanu i u firmi se poboljšaju ekonomski i drugi uslovi. Ovo dovodi do ponovo otvorenih radnih mesta sa kojih su otpušteni radnici proglašeni za tehnološki višak. Malo poznato je da je poslodavac dužan da na iste pozicije vrati upravo ljude koji su prethodno otpušteni i ovde je zakon na strani otpuštenih lica.
Zaposleni ponekada smatraju da prestanak ugovora o radu nije pravedan i u tom slučaju moguće je podneti tužbu sudu gde bi se preispitalo rešenje o otkazu. U ovom slučaju se obično angažuju ljudi iz redova advokature kojima je dobro poznato radno i privredno pravo. Ukoliko dođe do presude koja ide u korist zaposlenog i utvrdi se nezakonit raskid ugovora, otkaz postaje ništavan i zaposleni se može vratiti na posao. Poslodavac je ovde dužan da prihvati poništenje raskida o ugovoru i primi zaposlenog nazad na posao.
Stav sudske prakse govori o dužnosti da poslodavac svoje zaposlene obaveštava o procesu ocenjivanja njihovog rada i da pruža mogućnost uvida u ocene njegovog rada. Ovo je sve više praksa velikih korporacija pa se čitavi timovi koji se bave ljudskim resursima bave ocenjivanjem zaposlenih, aktivno vode razgovore sa njima i rade na tome da njihov rad, ali i saradnja sa njima budu bolji. Vrednovanje svakog zaposlenog u praksi treba da predstavlja mehanizam koji bi kontrolisao poslodavce i zaštitio zaposlene. Njegov rad i ocena njegovog rada bili bi transparentni i ne bi bilo moguće neopravdano otpuštanje.
Nezaposlenost i socijalna zaštita
Pored otpremnine, zaposleni koji je ostao bez posla ima pravo na novčanu naknadu. S obzirom da status zaposlenog postaje nezaposleno lice i on ostaje bez redovnih primanja, zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje obezbeđuje novčanu naknadu, zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom. Pravo na naknadu ima svako ko je bio obavezno osiguran poslednjih dvanaest meseci neprekidno, ili sa prekidima u poslednjih osamnaest meseci. Uslov da se dobije ova vrsta naknade jeste da je lice dobilo otkaz od poslodavca. Razlozi otkaza mogu biti višak zaposlenih ili neostvarivanje rezultata rada od strane zaposlenog.
Da bi trenutno nezaposleni mogao da prima ovu vrstu pomoći potrebno je da se prijavi na biro, to jest Nacionalnoj službi za zapošljavanje gde će oni dalje uputiti na dokumentaciju koja je potrebna. Visina ove naknade zavisi od radnog staža, pa ako ste radili od godinu do pet godina, pravo naknade se isplaćuje tri meseca, dok najviše koliko može da se isplaćuje jeste dvanaest meseci, i to za one čiji radni staž prelazi dvadeset pet godina.
Ova, kako smo je opisali, negativna situacija i odluka poslodavca da raskine ugovor o radu, ostavlja mnoge ljude bez posla. U ovim trenucima, uvek je dobrodošla neka ušteda. Sa druge strane, ovo ne dešava retko i zaštita zakona je dobrodošla. Zakon o radu zaposlenog štiti i obezbeđuje mu otpremninu, dok ga sa druge strane država štiti sa besplatnim zdravstvenim osiguranjem i naknadom koja omogućava onom koji je ostao bez posla da se snađe i oseća bar malo opuštenije dok traži novi posao.
