Pre početak leta i odlaska na odmor više nego inače razmišljate o načinima zaštite od sunca. Da li nosite adekvatnu odeću, šešire i naočare, koristite kreme za sunčanje sa zaštitinim faktorom i konzumirate hranu bogatu karotenoidima i vitaminom C?
Ne samo za vreme leta već u svakom trenutku morate da vodite računa o svojoj koži. Najopasniji neprijatelj joj je kancer. Ukoliko se melanom otkrije u ranom stadijumu, kao ivanzivniji i opasniji oblik karcinoma, može se izlečiti hirurškom intervencijom u 20% slučajeva. Zato je jako važno da znate kako UV zračenje deluje na vašu kožu i otkrijete pravi način kako se od njega zaštititi. Najbolje savete kako zaštititi kožu od UV zraćenja daće vam dermatolog.
Vrste UV zračenja i faktori sredine koji utiču jačinu zračenja
Pre nego što proučite kako zaštititi kožu od UV zračenja, treba da se upoznate sa ovim pojmom. Postoje tri vrste ultraljubičastih zraka (UVA, UVB i UVC) koji se razlikuju po svojoj biološkoj aktivnosti i obimu u kome mogu da prodru u kožu.
UVC je najjačeg intenziteta, ali srećom ono ne može da prodre kroz atmosferski omotač. Ima ga samo u veštačkim izvorima kao što su živine lampe i aparati za zavarivanje.
UVA zračenje predstavlja 95% zračenja koje dopire do površine zemlje i izaziva trenutno tamnjene kože. Zbog preterane izloženosti ovoj vrsti UV zraka javljaju se bore, prevremeno starenje i hiperpigmentacija (fleke na koži), a povećava se rizik nastanka raka kože.
UVB zračenje delimično upija ozonski omotač, a njegova jačina varira u zavisnosti od sezone, mesta i doba dana. Izaziva crvenilo i većinu opekotina, a tamnjenje kože se javlja nakon 3 do 7 dana nakon izlaganja suncu.
U toku dana, zračenje je najjače kada je sunce u zenitu, odnosno oko podneva. Najčešči savet lekara je da se ne izlažemo suncu između 10 i 16 časova. Što se tiče geografskog položaja zemalja, najviše treba voditi računa u državama bližim ekvatoru. To znači da oni koji se odluče za odmor na Zanzibaru, podložniji su riziku od onih koji letuju u Grčkoj.
Kada je u pitanju nadmorska visina, na svakih 100 metara jačina UV zračenja se povećava za oko 10%. Naročito treba voditi računa na snegu i ledu, jer sneg povećava izloženost UV zračenju za 50%, a led za 80%.
Rizične grupe za dobijanje karcinoma kože
Grupe koje su najviše izložene UV zračenju su ljudi svetle puti, oni sa mnogo mladeža na telu (parametar je više od 50 mladeža), ljudi sa genetskim predispozicijama, kao i oni koji često posećuju solarijume. Kod osoba bele rase učestalost tumora je veća nego kod crne. Po studiji iz 2012. godine, Srbija se nalazi na 25. mestu u svetu po standardizovanoj učestalosti melanoma.
Mladeži su prvi na „udaru“ UV zračenja. Kod 30% obolelih od melanoma kože, tumor se javlja u već postojećem mladežu. Melanomi se javljaju u svim životnim dobima, ali se češće dijagnostikuju nakon pedesete godine života. U Srbiji godišnje oboli u proseku 500 ljudi i procenat izlečenih u ranoj fazi otkrivanja je isti kao i svetskom nivou – 20%.
Kada primetite da je mladež asimetričan, nepravilnih ivica, izmenjene boje i veći od 6 mm, treba obavezno da se javite dermatologu. Dermatološka ordinacija je mesto na kome će vam lekar dijagnostikovati problem (ukoliko postoji) digitalnom dermoskopijom sa mapiranjem celog tela.
U porodicama koje imaju visok rizik za razvoj melanoma, 25-40% članova tih porodica ima mutacije CDKN2A gena. U pitanju je najznačajniji gen u nastanku melanoma koji ima značaj u regulaciji ćelijskog ciklusa. Kada znate da je neko u porodici oboleo od raka kože, više nego inače morate voditi računa o izlaganju UV zračenju.
Dermatolog najbolje zna kako zaštititi kožu od UV zračenja
Dermatolozi ističu da sunčeva svetlost popravlja raspoloženje i da je važan izvor vitamina D. Ovaj vitamin je značajan za zdravlje kostiju i smanjenje rizika od depresije. Što se tiče dobrog raspoloženja, sunčeva svetlost direktno utiče na povećanje proizvodnje serotonina, neurotransmitera koji se povezuje sa osećanjem sreće. Međutim, nemojte dozvoliti da vas pozitivne stvari zavaraju. Svejedno da li pripadate ili ne pripadate rizičnim grupama, morate znati kako zaštititi kožu od UV zračenja.
Prva na liniji odbrane je krema sa zaštitinim faktorom, minimum 15. Nanesite je 20 do 30 minuta pre izlaganja suncu, kako bi koža imala dovoljno vremena da je upije. Osim kože, važno je zaštititi i usne balzamom sa faktorom minimum 15. Nosite šešire, kačkete i odeću svetlijih tonova. Iako moderni solarijumi navodno ne izazivaju opekotine, UVA zraci prodiru u kožu dublje nego UVB zraci, i vremenom je isušuju, te povećavaju rizik od raka. Ukoliko pijete tetracikline i diuretike treba da znate da ste u većem riziku od nastanka opekotina. Ovo su osnovni saveti koje treba primenjivati, a za sve detalje potrebno je obratiti se dermatologu.
