Klesarski zanat u Beloj Vodi – srpsko blago iz doba Nemanjića

klesarski-zanat-ornament-ljubostinja
5
(1)

Naslovni foto: Wikipedia/Narodni muzej Trstenik

Da li znate šta povezuje Crkvu Svetog Marka, manastir Ljubostinju, i Belu kuću u Vašingtonu? Tačan odgovor je nematerijalno kulturno nasleđe Srbije – klesarski zanat u Beloj Vodi i belovodski peščar, najtopliji kamen na svetu.

Svako ko je bar jednom video kamene ukrase kamene na crkvi Lazarici, na stubovima Brankovog mosta ili manastira Manasije i Ljubostinje ostao je zadivljen pred ovom lepotom. Vekovna veština klesanja spojena sa prirodnom lepotom kamena za rezultat je dala prava umetnička remek-dela.

Belovodski peščar – najtopliji kamen na svetu

Beličnjak, belovodski kamen ili belovodski peščar, sve su ovo sinonimi za kamen krem bele boje izvanredne estetske vrednosti. Od njega su izgrađene neke od najepših zadužbina iz doba Nemanjića i kneza Lazara. Kao što mu samo ime kaže, rasprostire se u ataru sela Bela Voda, i to oko 4 kilometra u pravcu jugoistok-severozapad. Nije potrebno mnogo da se dođe do kamena, obično ga pokriva metar ili dva nanosa zemlje, a procenjuje se da ga ima u velikim količinama, te da je gotovo nemoguće iscrpeti njegove resurse. Krajem dvadesetog veka, na teritoriji Bele Vode izmereno je čak oko 400 što starih što novih površinskih kopova. Neki su bili duboki i do 50 metara.

Glavne karakteristike kamena iz Bele Vode

Premda je njegova osnovna boja bela, ima ga i u varijantama žute i crvene boje. Plemenite boje nisu jedina osobina koja je učinila ovaj kamen izuzetno traženim i poželjnim građevinskim materijalom. Pored kuća i crkava, od njega su pravljeni stolovi, sarkofazi, kamini, ali i klupe, žardinjere, krstovi, grobovi i različite skulpture.

Zanimljivo je da se belovodski peščar smatra najtoplijim kamenom na svetu. Njegova postojanost i laka obradivost stavile su ga u prvi red ukrasnih kamena koji se koriste u arhitekturi. Ploče od belovodskog peščara su pogodne za oblaganje zidnih i podnih površina  i značajan su dekorativni element kako enterijera tako i eksterijera. Mnogi biraju da njime oblože stepenište, stubove, pultove, a koristi se i za popločavanje trgova, različitih pešačkih staza, pa i parkirališta.

Osim u arhitekturi i građevinarstvu, zahvaljujući specifičnim bojama kamen iz Bele Vode se koristi i u izradi mozaika.

Klesarski zanat – zanat majstora iz nemanjićkog doba

Lepota belovodskog peščara najbolje dolazi do izražaja kada dođe u vešte klesarske ruke. Klesarski zanat, kao tradicionalan način obrade belovodskog kamena vodi poreklo još iz srednjeg veka i mnogo je više od zanata. Ova umetnička obrada peščara uvrštena je u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije 2012. godine.

Preko šest vekova se čuva u kontinuitetu kao jedinstvena veština gradnje i ukrašavanja. Osnovne odlike ovog načina obrade kamena su prefinjenost, likovna obrada, ali i slovovezačka veština. Od belovodskog peščara su se pravili ukrasni elementi neobične lepote, različite rozete, okviri prozora, portali, arkade i venci. Neki od najlepših mogu se i danas prepoznati na crkvama moravske škole, na nadgrobnim spomenicima i česmama u Kruševcu. Poznata je i Velika česma u samom selu Bela Voda, koja je obnovljena daleke 1847. godine.

Klesanje u 20. veku

Veština klesara u 19. i 20. veku posebno je negovana i podsticana. O tome svedoči i postojanje Moravske spomenarske škole u Beloj Vodi nakon Prvog svetskog rata. U ovoj školi su najbolji stručnjaci podučavali ondašnje klesare, a izvanredne rezultate toga i danas možemo videti na brojnim građevinama od značaja u srpskoj prestonici. Neke od njih su Crkva Svetog Marka, Brankov most, Francuski kulturni centar i druge.

crkva-svetog-marka
Foto: Pixabay.com

Sredinom 20. veka klesarski zanat je bio na svom vrhuncu, a savladavanje ove veštine smatrano je porodičnim nasleđem i privilegijom. Sa razvojem mehanizacije i tehnologija, jenjavalo je i interesovanje za ovakvu umetničku obradu kamena. Ipak nada u opstanak zanata oživela je otvaranjem kombinovanog odeljenja klesari i drvorezbari u Politehničkoj školi “Milutin Milanković“ u Kruševcu 2015. godine. Zahvaljujući vrednom radu i mladima spremnim da savladaju ovu veštinu, klesarski zanat će opstati, a šestovekovna tradicija se nastavlja.

Osim toga, u Beloj Vodi se skoro pola veka, tačnije od 1975. godine održava kulturna manifestacija pod nazivom “Belovodska rozeta”. Kao znak podrške umetnicima i naučnicima  koji doprinose srpskoj kulturi na ovoj se manifestaciji od 1988. godine dodeljuje i kamena rozeta značajnim pojedincima. Desanka Maksimović, Matija Bećković, Ljiljana Habjanović Đurović su samo neka od imena dobitnika.

Zaboravljanje klesarskog zanata meštani Bele Vode sprečili su i otvaranjem Muzeja klesarstva i vajarstva 2009. godine. U zbirkama ovog muzeja nalaze se dragoceni predmeti napravljeni od belovodskog kamena, čak iz praistorijskog perioda. Pored brojnih alatki, u posedu muzeja nalazi se i kamena skulptura sa natpisima na jeziku starom, kako se pretpostavlja, više od 10.000 – 15.000 godina.

Svako ko dođe u ovo selo, mora obići i Park skulptura izgrađen 1987. godine, kao i Veliku česmu koja je sredinom 19. veka obnovljena na inicijativu Aleksandra Karađorđevića. Veruje se da potiče još iz doba Rimljana, mada nauka još nije pronašla relevantne dokaze za tu tvrdnju.

Poznata zdanja građena belovodskim kamenom

Manastiri Kalenić, Ljubostinja, Manasija, Naupara, Veluće, crkva Lazarica neke su od najlepših građevina Moravske škole koje su izgrađene od belovodskog kamena. Danas su ove zadužbine razlog zbog kojih mnogi turisti kreću na putovanje kroz Srbiju.

lazarica
Foto: wikimedia commons/Javno vlasništvo 

Kada je posle Prvog svetskog rata osnovana Kamenorezačka zadruga i srpsko-francuska firma „Batinjol“ otpočela izgradnju Beograda, jedan od glavnih građevinskih bio je belovodski peščar. Crkva Svetog Marka, zgrada Pošte, palata Beograd ali i Hipotekarna banka, Brankov most svoju lepotu duguju upravo ovom kamenu iz Bele Vode.

Šezdesetih godina je u Birmingemu u Engleskoj od belovodskog peščara izgrađena Crkva Svetog cara Lazara. Osamdesetih je u Krnjevu podignuta  crkva posvećena Spaljivanju Moštiju Svetog Save u Krnjevu, a 2002. Crkva Svetog Jovana Krstitelja u Ratini.

Belovodski kamen ukrašava kamene stubove i časnu trpezu crkve Bogorodice  Ljeviške i Svetog Đorđa u Prizrenu, kao i ikonostase u crkvama u Beloj Vodi, Šipovu i Jezeru, za crkvu manastira Lepavina u Hrvatskoj, kao i za crkvu manastira Beška.

Napisano u saradnji sa online timom Arming.rsbehaton ploče i betonska galanterija

Koliko je koristan ovaj tekst?

Klikni na zvezdicu i oceni!

Prosečna ocena 5 / 5. Broj ocena: 1

Za sada nema glasova! Budite prvi koji će oceniti ovaj post.

Srbijanka Stanković

Read Previous

Top saveti za brigu o kosi tokom sunčanih dana

Read Next

Ograde za dvorište u par jednostavnih koraka

Ostavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *