Kome se obratiti kada doživite zlostavljanje na poslu?

Zlostavljanje na radnom mestu, poznato kao mobing, prilično je učestalo. Anketa koja je ispitivala globalno tržište rada otkrila je da je nasilje na poslu trpelo 37% ispitanika, dok je 49% svedočilo nekom vidu nasilnog ponašanja prema njihovom kolegi.

Pod pojmom „zlostavljanje“ podrazumeva se svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom, koje se ponavlja, a koje za cilj ima povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva stres, strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili samoinicijativno raskine ugovor o radu. 

U Srbiji Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu zabranjuje bilo koji vid zlostavljanja na radu, ali takođe zabranjuje i zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja. Šta učiniti ako se zlostavljanje javi, kome ga prijaviti i kakva prava možete ostvariti, saznaćete u nastavku.

Ko i na koji način vrši mobing?

Kada govorimo o zlostavljanju na poslu, većina polazi od pretpostavke da mobing vrši šef ili nadređena osoba prema zaposlenom odnosno podređenom. To ne mora uvek biti slučaj. Mobing može vršiti zaposleni na radnom mestu istog ranga kao i žrtva ili grupa zaposlenih koja je jednakog položaja kao i kolega kojeg zlostavljaju.

Mobing se vrši ignorisanjem žrtve i podsticanjem drugih zaposlenih da je takođe ignorišu, podsmevanjem, ruganjem, vređanjem, vikanjem na zaposlenog, ogovaranjem i narušavanjem ugleda zaposlenog, ismevanjem. Zlostavljači nastoje da izoluju zaposlenog od kolega na radnom mestu tako što ga ne pozivaju na sastanke, uskraćuju mu opremu za rad, daju mu previše posla ili mu ne daju radne zadatke uopšte, konstantno ga nadziru i pritiskaju onemogućavajući mu napredovanje na poslu. Žrtva mobinga može biti i seksualno uznemiravana ili uznemiravana na druge neprikladne načine.

Ono što je karakteristično za mobing jeste da ovakva ponašanja nisu izolovani incidenti – ponavljaju se dosledno u dužem vremenskom periodu. Kako bi se mobing dokazao na sudu, gde žrtva može potraživati svoja prava, on mora biti ponavljan, sem kada je slučaj o seksualnom zlostavljanju, gde je dovoljan jedan incident za pokretanje tužbe.

Kako reagovati u slučaju mobinga?

Mobing može ostaviti trajne i značajne negativne posledice na žrtvu koja trpi zlostavljanje, zato je neophodno reagovati čim se ovaj nepoželjni oblik ponašanja javi. Žrtva se može obratiti poslodavcu, koji može preduzeti mere zaštite žrtve, a u slučajevima kada je poslodavac zlostavljač žrtva se može za pravnu pomoć obratiti advokatu.

Postupak kada je zlostavljač kolega

Svaki poslodavac je dužan da onemogući zlostavljanje na radnom mestu, te da posao organizuje na način koji će to garantovati. Ukoliko mobing vrši kolega ili grupa kolega, žrtva ili bilo koja druga osoba koja je svesna zbivanja mogu podneti prijavu poslodavcu. 

Nakon zaprimljene prijave poslodavac je dužan da u roku od tri dana  ponudi zaposlenima posredovanje kao način da se reši problem mobinga. U roku od tri dana od predloga o posredovanju, bira se posrednik. Posrednika biraju sva tri lica, sporazumno – zaposleni koji je žrtva mobinga, zlostavljač i poslodavac. Posrednik predlaže rešenje i mere koje bi sprečile dalje zlostavljanje, a posredovanje traje od 8 do 30 dana.

Ako posredovanje ne uspe, poslodavac zlostavljaču može izreći opomenu ili meru udaljenja sa radnog mesta od 4 do 30 radnih dana (neplaćeno), ali i meru trajnog premeštaja u drugu radnu okolinu – na iste ili druge poslove, odnosno radno mesto, u skladu sa zakonom.

Ako mere ne pokažu rezultate, a mobing se nastavi u narednih šest meseci, poslodavac ima pravo da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji vrši mobing.

Postupak kada je zlostavljač poslodavac

Ako mobing vrši poslodavac ili nadređeni žrtva mobinga posredstvom advokata može odmah da se obrati nadležnom sudu i potraži pravnu zaštitu od zlostavljanja, i to u roku od šest meseci od dana kada je učinjena poslednja radnja zlostavljanja. Ako se mobing vrši činjenjem nekog krivičnog dela, zaposleni ima pravo da podnese krivičnu prijavu.

Spor koji se pokreće zbog mobinga je radni spor, a za radne sporove je nadležan Viši sud.  Žrtva podnosi tužbu kojom se utvrđuje da je zlostavljanje izvršeno, a zatim se traži zabrana ponašanja koje predstavlja zlostavljanje, zabrana daljeg zlostavljanja, tj. ponavljanja zlostavljanja; uklanjanje posledica zlostavljanja. Tužbom se potražuje i naknada materijalne i nematerijalne štete koje su nastale kao posledica mobinga, u skladu sa zakonom.

Žrtva mobinga u tužbi treba da navede kakvo je zlostavljanje trpela, a poželjno je da dostavi i dokaze. U ovim slučajevima svedoci su najčešće drugi zaposleni, koji su neretko zaplašeni i ne žele da svedoče, kako ne bi izgubili radna mesta. Žrtva kao dokaz ne može priložiti tajno napravljene snimke, jer je neovlašćeno snimanje drugih lica krivično delo. Dokaz mogu biti izveštaji lekara o narušenom zdravlju, pisana dokumentacija, prepiske sms porukama ili drugim online sredstvom komunikacije.

Sud može odrediti privremene mere po službenoj dužnosti ili po zahtevu učesnika postupka i to posebno zabranu približavanja, kao i zabranu pristupa u prostor oko mesta rada zaposlenog, kako bi se sprečilo dalje zlostavljanje.