Pre nego što su nastale škole, postojali su privilegovani pojedinci koji su umeli da čitaju i pišu, uglavnom sveštenici i monasi. Stoga ne čudi što počeci obrazovanja postoje mahom pri manastirima, dok su privatni učitelji i tutori malobrojni. Postepenim reformama, pretežno tokom XIX veka, obrazovanje u Srbiji postaje dostupnije njenim žiteljima. Otvaraju se škole i u manjim mestima, donose se zakoni kojima obrazovanje postaje obavezno i već sa pojavom visokih škola, preteča današnjih univerziteta, počinju da se razlikuju vrste obrazovanja u Srbiji.
Od tada do danas mnoge stvari su se promenile. Struktura obrazovanja više nije ista, kao ni stečene kvalifikacije. Osnovno obrazovanje danas traje osam godina i obavezno je za sve građane. Takođe, postoje i različite vrste obrazovanja. Tu se pre svega misli na institucionalno i vaninstitucionalno obrazovanje, odnosno formalno i neformalno.
Formalno obrazovanje u Srbiji
Pod formalnim obrazovanjem podrazumeva se obrazovnaje koje se odvija u za to predviđenim institucijama kao što su škole i visokoškolske ustanove, te se stoga naziva još i institucionalnim obrazovanjem. Ove institucije, čiji je osnivač država ili neka druga ustanova sertifikovana od strane države, prolaze rigorozan proces registracije i verifikacije. Njihov program mora biti u skladu sa zakonima i propisima o obrazovanju Republike Srbije. Formalno obrazovanje, shodno mestu gde se odvija, deli se na privatno i državno.
Privatno obrazovanje
Privatno obrazovanje odvija se u institucijama čiji vlasnik nije država, već neko drugo lice. Tu se ubrajaju privatne osnovne i srednje škole, internacionalne škole i privatni univerziteti. Do širenja ove vrste obrazovanja došlo je tek krajem XX veka. Glavna i osnovna razlika je u tome što se obrazovanje u privatnim i internacionalnim školama plaća. Međutim, za izdvojenu svotu novca ove škole nude razne benefite. Na primer, u internacionalnim školama moguće je polagati matuski ispit koji je priznat gotovo svuda u svetu i to omogućava učenicima srednjih internacionalnih škola priliku za dalje školovanje na svetski poznatim univerzitetima.
Obrazovanje u državnim institucijama
Nasuprot tome, obrazovanje u Srbiji se uglavnom odvija u institucijama čiji je osnivač država i besplatno je. Iako se u većini škola očekuje da roditelji snose troškove knjiga i ostalih neophodnih sredstava za učenje, samo obrazovanje je besplatno. Na univerzitetima se svake godine određuje broj studenata čije će obrazovanje finansirati država i to su tzv. budžetski studenti. Nasuprot tome, na državnim fakultetima postoje i samofinansirajući studenti koji plaćaju školarinu, slično kao i na privatnim univerzitetima.
Neformalno obrazovanje
Neformalno obrazovanje razvilo se iz potrebe sticanja znanja koja nisu predviđena školskim kurikulumima. Ono se odvija van institucija školstva ili van nastavnog plana i programa koji propisuje država. Tu spadaju sve vannastavne aktivnosti, poput privatnih časova, različitih sekcija, radionica, kurseva i sportskih aktivnosti.
Neformalno u ovom slučaju nikako ne treba poistovećivati sa nestrukturiranim. Iako se odvija van učionice, postoji jasno određena struktura jednog kursa ili radionice, kao i cilj. U nastojanju promocije ove vrste obrazovanja, mnogi organizatori izdaju sertifikate kojima se potvrđuje stečeno znanje ili veština.
Informalno obrazovanje
Od skoro se pojavio i termin informalno obrazovanje. Njime se označava znanje stečeno u situacijama koje se ne doživljavaju kao učenje. Ovde spadaju različite razmene iskustva, pokušaji da se nešto uradi čitanjem, gledanjem klipova na „Jutjubu“ ili oponašanjem starijih i iskusnijih. Iako se u većini ovakvih situacija znanja i veštine stiču nesvesno, to ne umanjuje njihov značaj. Informalno obrazovanje se stoga teško klasifikuje i zavisi isključivo od pojedinca.
U prošlosti formalno obrazovanje predstavljalo je stub karijere svakog pojedinca. Bez formalnog obrazovanja, mogućnosti za zaposlenje drastično su se smanjivale.
Međutim, usled pojave novih tehnologija, kao i sve bržeg razvoja, zakoni tržišta su se promenili. Nemogućnost formalnog obrazovanja da te promene isprati i dovoljnom brzinom se prilagodi, stvorili su klimu u kojoj se, čini se, mnogo više vrednuje neformalno obrazovanje. Pohađanje različitih kurseva, radionica, bavljenje raznim sportovima ne samo da će učiniti da određeni CV odskače od hrpe kandidata koji su završili isti fakultet, već će ukazivati i na posedovanje inicijative i želje za sticanjem novih znanja.
Formalno obrazovanje u Srbiji se sporo menja, te u nekim oblastima kaska za trendovima i mogućnostima dostupnim u razvijenijim zemljama. Stoga različite vrste obrazovanja, kao što su neformalno i informalno, u značajnoj meri nadomešćuju tu razliku, zalaganjem pojedinaca i određenih grupa. I poslodavci su to uočili, te se rad na sebi i te kako ceni.
