Pexels.com
Da li ste ikada razmatrali opciju za zaposlenje van standardnog radnog odnosa koji bi mogao da odgovara vašim profesionalnim potrebama? Postoji specifičan oblik ugovora koji omogućava upravo to, pružajući fleksibilnost i prilagođenost specifičnim zadacima i projektima.
U Zakonu o radu, ovaj tip ugovora se naziva ugovor o delu, a omogućava poslodavcu da angažuje pojedinca za određene zadatke koji nisu deo uobičajene aktivnosti preduzeća. To može da obuhvata različite poslove, od izrade ili popravke predmeta do obavljanja određenog fizičkog ili intelektualnog rada.
Iako ovaj fleksibilan oblik angažovanja pruža različite mogućnosti, postavlja se pitanje ko je odgovoran za plaćanje poreza i doprinosa.
Kako se ugovor o delu razlikuje od tradicionalnog zapošljavanja
Osnovni element ugovora o delu leži u tome da se on ne oslanja na tradicionalni oblik zapošljavanja. U suštini, pojedinac koji izvršava posao preko ovog ugovora ne prelazi u status stalno zaposlenog u kompaniji ili bilo kojoj drugoj instituciji.
Takav ugovor se sklapa isključivo za radne zadatke koji ne spadaju u poslodavčevu osnovu, odnosno primarnu delatnost. Ovo implicira da takav ugovor nije primenjiv za radne pozicije koje su integralni deo poslodavčevog svakodnevnog poslovanja.
Kada govorimo o prirodi poslova koji ugovor o delu pokriva, obično se radi o specifičnim projektima poput kreiranja ili popravke objekata, ili realizacije određenih intelektualnih aktivnosti koje zahtevaju nezavisan rad.
Formalni aspekti ugovora o delu takođe zauzimaju važno mesto, s obzirom da zakonodavstvo zahteva da se ovakvi ugovori obavezno završe u pisanom obliku. Ova odredba služi kao dodatna garancija pravne zaštite za obe strane ugovora.
Za kraj, posebnu pažnju zaslužuje činjenica da pri angažmanu unutar oblasti umetnosti ili kulture, ugovor o delu mora biti u skladu sa specifičnim kolektivnim ugovorom relevantnim za samostalne umetnike i radnike u kulturi. Ovaj pristup garantuje poštovanje prava i odlike onih koji doprinose ovim sektorima.
Šta sve obuhvata ugovor o delu?
Ugovor o delu omogućava fleksibilnost u definisanju prava i obaveza uključenih strana, s obzirom na to da zakonska regulativa ne postavlja stroge kriterijume o njegovom sadržaju.
Osnovni elementi koji se tipično navode u ovakvom ugovoru obuhvataju:
- Identifikaciju poslodavca (klijenta) i izvršioca (izvođača),
- Datum potpisivanja ugovora,
- Detaljan opis zadatka koji treba izvršiti, i
- Visinu novčane naknade.
Novčana naknada, kao bitan segment ugovora, uobičajeno se isplaćuje po završetku posla. Bitno je napomenuti da izvršilac nije u radnom odnosu, te se stoga naknada ne tretira kao redovna plata.
Pored osnovnih elemenata, ugovor može obuhvatiti i dodatne detalje poput mesta i načina izvršenja posla, odgovornosti naručioca za materijal, prava naručioca na nadzor, dužnost izvršioca da ukaže na moguće probleme, i uslove za raskid ugovora.
Mada vremenski rok izvršenja nije obavezna stavka, on se može definisati u skladu sa kompleksnostima posla. Drugim rečima, ugovor o delu nema unapred određen vremenski okvir i ostaje aktivan dok se zadati posao ne realizuje.
Važno je razumeti da, iako neki izvođači mogu očekivati prava karakteristična za zaposlene, poput godišnjeg odmora ili bolovanja, ona ne proističu iz ovog tipa ugovora.
Ko preuzima odgovornost za poreze i doprinose u ugovoru o delu?
Nakon što smo razložili osnovne karakteristike i strukturu ugovora o delu, važno je preći na razumevanje odgovornosti koje dolaze sa finansijskim obavezama koje iz njega proističu.
Kada naručilac posla predstavlja preduzetnika ili kompaniju sa zaposlenima, odgovornost za izračunavanje i uplatu poreza i doprinosa leži na plećima poslodavca. U ovoj situaciji, poslodavac je dužan da izračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje ako je to zakonom obavezno, zajedno sa isplatom zarade radniku.
S druge strane, ako je naručilac posla fizičko lice koje ne zapošljava radnike, tada se dužnost plaćanja poreza i socijalnih doprinosa premešta na izvođača radova.
Ovo je bitan detalj koji treba imati na umu pri određivanju visine naknade, jer će izvođač morati da izdvoji sredstva za poreze i doprinose iz svojih primanja, te da ih samostalno prijavi i uplati državi.
Kako može ugovor o delu da se zloupotrebi?
U praksi se neretko javlja problem zloupotrebe ugovora o delu. Poslodavci ili osobe koje angažuju radnike često iskorištavaju ovaj tip ugovora na načine koji ne bi trebali biti dozvoljeni. Često se događa da se lažni ugovori o delu koriste za poslove koji su van domena ovakvih ugovora.
Pored toga, postoji česta praksa kombinovanja ugovora o radu i ugovora o delu kako bi se ista osoba angažovala za poslove koji su u stvari deo redovnog poslovanja poslodavca.
Očigledno je da takvo postupanje krši zakonske propise, naročito kada postoji stalna potreba za radom iste osobe u dužem periodu. Ipak, naziv ugovora ne definiše pravnu prirodu odnosa koji se uspostavlja tim ugovorom. Zbog toga je bitno sagledati suštinu pravnog odnosa umesto fokusiranja samo na naziv ugovora.
Još jedan oblik zloupotrebe je manipulacija promenom naziva radnih pozicija u organizacionom pravilniku. Na ovaj način, poslodavci pokušavaju da prikriju kontinuirano obavljanje istih poslova, izbegavajući zakonske regulative.
Sve ove prakse su ozbiljne zloupotrebe ugovora o delu. Bez obzira na oblik zloupotrebe, neophodno je preduzeti odgovarajuće korake kako bi se tome stalo na put. Svaki radnik zaslužuje pravilno vrednovanje svog rada, uz poštovanje zakonskih okvira koji garantuju njihova prava.
