Za unutrašnje funcionisanje našeg organizma odgovorni su hormoni, zato je veoma bitno da se prati njihov rad i ukoliko uočimo neki problem, potrebno je da se obratimo stručnom licu.
Endokrini sistem upravlja našim apetitom, raspoloženjem, energijom, čak i imunosistemom i to putem onih žlezda koje luče hormone koji, pak, upravljaju pojedinim organima našeg organizma.
Važno je upoznati princip funkcionisanja i zadatak 7 hormona koji opskrbljuju najvažnije funkcije u organizmu, da bi razumeli procese u našem organizmu.
#1 Hormon štitaste žlezde
Upravljač je više važnih procesa u organizmu, kao što je apetit, nivo energije ili intenzitet i trajanje menstruacije. Pre svega, zato je važno posvetiti pažnju na ovaj hormon, jer je kod žena on najčešći uzročnik endokrine nepravilnosti.
U slučaju nepravilnog rada štitaste žlezde, razlikujemo njenu hipo i hiper funkciju. Hipofunkcija (smanjena) nastaje kada štitasta žlezda ne luči dovoljnu količinu hormona. U tom slučaju bolesnik počinje da se goji, postaje previše osetljiv na hladnoću, ima karakterističan dublji i promukli glas, uspavan je, a menstruacija je dugotrajna i intenzivna.
Osobi se pogoršava koncentracija, razmišljanje, a usporava se i puls. U slučaju hipertireoze (pojačan rad štitaste žlezde) sve se ubrzava u organizmu. Bolesnik se znoji, ubrzava se puls, gubi telesnu težinu, hiperaktivan je i nervozniji je od uobičajenog ponašanja. U oba slučaja, za tačno uspostavljanje dijagnoze, vrši se analiza hormona (TSH) iz krvi.
#2 Estrogeni
Reč je o ženskim hormonima koji regulišu menstrualni ciklus, odnosno za vreme trudnoće imaju važan zadatak. Prvenstveno nastaju iz proizvodnje jajnika, ali u toku trudnoće u proces se priključuje i posteljica, odnosno kod oba pola estrogeni nastaju i iz masnih tkiva i nadbubrežnih žlezda, zatim u slučaju muškaraca, u određenoj količini, i iz testisa. Preko toga što estrogeni, kao što je estron, estradiol i estriol podstiču sazrevanje jajne ćelije, regeneraciju sluza grlića materice, a utiču i na rast tkiva dojki.
U prvoj fazi ciklusa raste nivo estrogena, uoči sazrevanja jajne ćelije, naglo opada, dok u drugoj fazi malo poraste njegov nivo, a potom iznova pokazuje tendenciju opadanja.
Kada je nivo estrogena previše visok, simptomi PMS-a se pojačavaju zatim izaziva utučenost, promenu raspoloženja, a u ozbiljnijem slučaju prouzrokuje depresiju, visok krvni pritisak, razvoj cisti na jajnicima, a lakše može nastati i tumor materice ili endometroza.
Ne smatra se srećnom situacijom, ako je nivo estogena nizak, jer može da se desi da ovulacija skroz izostane.
#3 Progesteron
Progesteron je jedan od najvažnijih trudničkih hormona koji pomaže da materica prihvati spermatozoid. Nazivaju ga i „Valijum hormon”, naime, tokom ciklusa menstruacije njegov nivo prilično poraste i opada, i kada je visok nivo progesterona, tada žene više spavaju, jedu i raspoložene su. Ovo se dešava oko 19. dana ciklusa, a viši nivo hormona 10-14. dana ciklusa aktivira se razmišljanje.
Poremećena funkcija progesteron hormona, izaziva rast telesne težine, komplikacije tokom trudnoće, neredovan ciklus kao i malaksalost. Analizom krvi može se ukazati na eventualni poremećaj.
Referentna vrednost progesterona pre trudnoće je od 1 do 28 ng/ml, u prvom trimestru od 9 do 47 ng/ml , a od 28. nedelje trudnoće do porođaja od 55 do 200 ng/ml.
#4 Melatonin
Ovaj hormon pomaže miran noćni san, ali je odgovoran i za apetit i nivo energije.
Melatonin se okrivljuje i tada, kada se zameni noć za dan, odnosno kada nam se danju spava , a noću smo aktivni.
Ovome se pridružuje i labilna funkcija apetita i nivoa energije. U cilju zadovoljavajuće proizvodnje hormona, potrebno je posebno posvetiti pažnja na izgradnju pravilnog sistema ishrane, spavanja i odmora.
Manjak melatonina utvđuje se analizom krvi i mokraće.
#5 Paratiroida
Ona vrši razlaganje D vitamina, potom pomaže u raspoređivanju kalcijuma u kostima, krvi i organima.
Ukoliko je evidentan poremećaj u njegovom funkcionisanju, tada se radi o smanjenom ili povećanom radu paratiroida. Kada se radi o povećanom radu, razvija se kamen u bubrezima, osteroporoza, isušivanje, a kada je rad smanjen javlja se nepravilan puls, grč u rukama i nogama. Da bi se bolest utvrdila vrši se analiza krvi.
#6 Kortizol
Znatno utiče na razvoj memorije, na ravnotežu vode i soli u organizmu, održava nivo šećera u krvi i ima veoma bitnu krakteristiku da u stresnoj situaciji raste njegov nivo.
Znak za opomenu, jeste, neredovna menstruacija, osteroporoza, crvenilo lica, opadanje kose ili pojava blage maljavosti na licu. Kod prvih simptoma valja uraditi analizu nivoa kortizola.
#7 Inzulin
Ovaj hormon omogućuje da se glukoza iz hrane absorbuje u ćelije jetre i mišića iz krvotoka.
Niti previše, niti premalo inzulina u organizmu, ne čini dobro, naime, tada se gubi sposobnost regulisanja nivoa šećera u krvi. U početku javlja se jaka žeđ, često mokrenje, što može biti znak za šećernu bolest tipa 1 ili 2.
Previsok ili prenizak nivo šećera u krvi može da prouzrokuje stanje opasno po život, zato je preko potrebno, obratiti pažnju na simptome.
