U svom ne tako dugom životnom veku, Vladimir Solovjov (1853-1900) uspeo je da stvori bogatu duhovnu zaostavštinu iz raznih oblasti – bavio se filozofijom, teologijom, književnom kritikom, pisao je pesme i pamflete, a posebno se istakao kao filozof i pesnik. Njegova uloga u razvoju ruske filozofije i poezije s kraja 19. i početka 20. veka je bila veoma značajna.
U ovom tekstu pripremili smo Vam citate iz jednog od njegovih najpoznatijih dela „Smisao ljubavi“.
Citati iz knjige „Smisao ljubavi“ Vladimira Sergejeviča Solovjeva
- U granicama svoje date stvarnosti čovek je samo deo prirode. Ali on postojano i dosledno narušava ove granice.
- Smisao ljudske ljubavi uopšte jeste opravdavanje i spasavanje individualnosti kroz žrtvu egoizma.
- Ljubav nije važna kao jedno od naših osećanja, već kao prenošenje čitavog našeg životnog zanimanja sa sebe na drugoga, kao premeštanje samog središta našeg ličnog života.
- Potvrđujući sebe van svega drugog, čovek samim tim lišava smisla svoje vlastito postojanje, odbacuje od sebe istinski sadržaj života i preobraća svoju individualnost u prazan oblik. Na taj način egoizam nije nikakvo samospozanje i samopotvrđivanje individualnosti, već naprotiv – samoodricanje i propast.
- Predmet ljubavi ne čuva u stvarnosti onaj bezuslovni značaj koji mu pridaje zaljubljena mašta.
- Istina kao živa sila koja ovladava unutrašnjim čovekovim bićem i koja ga doista izvodi iz lažne samouverenosti, zove se ljubav.
- Ljubav je više od razumskog saznanja, ali bez njega ona ne bi mogla da deluje kao unutrašnja spasonosna sila koja uzdiže, a ne poništava individualnost. Samo zahvaljujući razumskom saznanju čovek može da razlikuje sebe samog, tj. svoju istinsku individualnost od svog egoizma, a zatim, žrtvujući svoj egoizam predajući se ljubavi, on u njoj nalazi ne samo živu, već životvornu silu i ne gubi zajedno sa svojim egoizmom i svoje individualno biće, već ga naprotiv ovekovečuje.
- Najednom ili postepeno, pitanje ljubavnog oduševljenja prolazi i još je dobro ako energija altruističkih osećanja koja su se ispoljila ne propadne uzalud, već se samo, izgubivši svoju usresređenost i visoki polet, prenosi u razbijenom i razglavljenom vidu na decu koja se rađaju i vaspitavaju radi ponavljanja iste obmane.
- Nezavisno čovekovo dostojanstvo sastoji se u nesumnjivo njemu svojstvenom obliku (liku) umnog saznanja.
- Poznajući u ljubavi istinu drugoga, ne apstraktno, već stvarno, prenoseći na delu središte svog života van granica svoje iskustvene posebnosti, mi samim tim ispoljavamo i ostvarujemo svoju vlastitu istinu, svoj bezuslovni značaj koji se upravo sastoji u sposobnosti da se živi ne samo u sebi, već i u drugom.
- Iskonski smisao ljubavi sastoji se u priznanju bezuslovnog značaja drugom biću.
