Zločin i kazna je roman ruskog autora Fjodora Dostojevskog. Bio je to prvi veliki roman njegovog zrelog perioda. Ovaj roman prvi put je objavljen u jednom ruskom književnom časopisu u 12 mesečnih delova tokom 1866. godine.
Kasnije je objavljen kao jedna celina. To je drugi roman Dostojevskog, napisan nakon što se vratio iz izgnanstva u Sibir.
Zločin i kazna govori o nevoljama Raskoljnikova, mladića koji živi u Sankt Peterburgu. Bivši student, morao je da napusti univerzitet zato što je upao u siromaštvo. Kako bi se izbavio iz toga, pravi plan da se dokopa novca tako što će ubiti staru sebičnu gospođu koja ima zalagaonicu.
Raskoljnikov tvrdi da sa njenim novcem može činiti dobre stvari i da je jednostavno ubijao osobu koja nije ništa vredela. Takođe ju je ubio da bi testirao njegovu ideju da su neki ljudi prirodno bolji od drugih i da imaju pravo na ubistvo.
Međutim, nakon izvršenog čina, počinju da ga proganjaju pitanja na koja ne može da odgovori i osećanja koja nije očekivao. Oseća se odvojeno od čovečanstva, prirode i istine. Zbog ovoga, konačno odlučuje da se prizna policiji i prihvati patnju.
Struktura dela Zločin i kazna
Roman Zločin i kazna je podeljen na šest delova, sa epilogom. U vezi sa njegovom strukturuom, pominje se pojam „suštinske dualnosti“, uz sugestiju da postoji određeni stepen simetrije u knjizi.
Ova kompoziciona ravnoteža postiže se simetričnom raspodelom određenih ključnih epizoda u šest delova romana. Ponavljanje ovih epizoda u dve polovine romana, kako je tvrdio David Bethea, organizovano je po ogledalnom principu, pri čemu „leva“ polovina romana odražava „desnu“ polovinu.
Sedmi deo romana, Epilog, privukao je veliku pažnju i kontroverzu. Neki kritičari Dostojevskog kritikovali su poslednje stranice romana kao suvišne, antiklimaktičke, nedostojne za ostatak dela, dok su ga drugi branili, nudeći razne šeme za koje tvrde da dokazuju njegovu neizbežnost i neophodnost.
Glavne teme
U romanu je Dostojevski precizirao opasnosti i od utilitarizma i od racionalizma, čije su glavne ideje inspirisale radikale, nastavljajući žestoku kritiku koju je već započeo svojim Beleškama iz podzemlja.
Dostojevski je koristio likove, dijalog i narativ u Zločinu i kazni da artikuliše argument protiv zapadnjačkih ideja. Tako je napao neobičnu rusku mešavinu francuskog utopijskog socijalizma i benthamskog utilitarizma, koji su se razvili pod revolucionarnim misliocima poput Nikolaja Černiševskog i postali poznati kao racionalni egoizam.
Raskoljnikov i utilitarizam
Raskoljnikov predstavlja potencijalno pogubne opasnosti sadržane u idealu utilitarizma. Unutrašnji sukob Raskoljnikova u uvodnom delu romana rezultira utilitarno-altruističkim opravdanjem predloženog zločina: zašto ne ubiti bednog i „beskorisnog“ staru lihvarku da ublaži ljudsku bedu?
Dostojevski želi da pokaže da je ovaj utilitarni stil rasuđivanja postao široko rasprostranjen i uobičajen; to ni u kom slučaju nije bio usamljeni izum izmučenog i nesređenog uma Raskoljnikova.
Takve radikalne i utilitarne ideje deluju da ojačaju urođeni egoizam Raskoljnikovljevog lika i pomažu da se opravda njegov prezir prema nižim kvalitetima i idealima čovečanstva. Čak ga fascinira veličanstvena slika napoleonske ličnosti koja, u interesu višeg društvenog dobra, veruje da poseduje moralno pravo da ubija.
Zapravo, njegov „Napoleonov“ plan ga nagoni ka dobro proračunatom ubistvu, krajnjem zaključku njegove samoobmane s utilitarizmom.
Snovi
San o šibanju kobile predložen je kao najpotpuniji pojedinačni izraz celog romana. San prikazuje scenu iz detinjstva Raskoljnikova gde njenog vlasnika okrutno prebijaju nepodobnu kobilu. Simbolizuje zadovoljstvo u kazni, prezirne motive i prezirno društvo.
Raskoljnikovljevo gađenje i užas su najvažniji za temu njegovog sukobljenog karaktera, griže savesti, prezira prema društvu, pogleda na sebe kao izvanrednog čoveka iznad većeg društva i njegovog koncepta opravdanog ubistva.
San je takođe upozorenje, što sugeriše poređenje sa njegovom zaverom o ubistvu. San se javlja nakon što Rodion pređe most koji vodi iz ugnjetavajuće vrućine i prašine Peterburga u svežu zelenilo ostrva. Ovo simbolizuje odgovarajući mentalni prelaz, što sugeriše da se Raskoljnikov vraća u stanje jasnoće kada sanja.
U njemu se vraća nevinosti svog detinjstva i posmatra kako seljaci premlaćuju staru kobilu. Nakon što se Raskoljnikov probudi, naziva ga „tako groznim snom“, istim terminom koji je ranije koristio za opisivanje svoje zavere da ubije staricu.
Ako smo vas zainteresovali sa ovim kultnim romanom knjigu zločin i kazna možete poručiti putem online platforme.
