Foto: Freepik.com
Oko 70% od ukupne površine Srbije čini obradivo poljoprivredno zemljište. Obzirom na klimatsku naklonjenost našem regionu, gde je klima umereno kontinentalna, prosečna godišnja temperatura oko 12 stepeni, a nivo padavina do 800 mm, Srbija ima odličan potencijal za razvoj poljoprivrede. Ravničarski regioni Vojvodine, centralne i zapadne Srbije, pogodni su za mehanizovanu poljoprivrednu proizvodnju.
S obzirom na plodno tlo, koje uz minimalno đubrenje donosi bogate prinose, većina domaćih poljoprivrednih domaćinstava, kao i zadruga i velikih poljoprivrednih kompanija, odlučuje se za uzgoj žitarica. Žitarice koje se najčešće uzgajaju su pšenica, kukuruz, suncokret, ječam, ovas, raž. Prinosi se koriste za sopstvene potrebe i preradu, ali veliki deo se i izvozi.
Uzgoj kukuruza u Srbiji
Kukuruz je zrnasta biljna kultura koja se najviše izvozi iz Srbije, jer je njegov prinos ujedno najbogatiji – prosečno iznosi 9 tona po hektru. Svi delovi ove biljke su iskoristivi, te zbog toga ima izuzetan ekonomski značaj – nakon berbe ploda stabljike i okrunjeni klipovi se mogu koristiti kao bio-gorivo. Koristi se u prehrani ljudi i stoke, zahvaljujući svom bogatom sastavu. Zastupljen je i u farmaceutskoj, kozmetičkoj, tekstilnoj i hemijskoj industriji.
Kukuruz je jednogodišnja biljka, koja broji mnoge vrste hibrida. Koliko će dugo trajati faza vegetacije kukuruza, od nicanja do zrenja, zavisiće od hibrida. Rane sorte se razvijaju za do 110 dana, dok je kasnim sortama potrebno i do 145 dana.
Pre setve kukuruza u aprilu zemljište je neophodno usitniti do dubine od 30 cm i nađubriti mineralnim azotnim đubrivima. Optimalna temperatura tla je oko 10 do 12 stepeni, ali potrebno je sačekati da se tlo zagreje i na dubini od oko 10cm, kako ne zrno ne bi usporilo rast. Optimalna vlaga je 45 do 65 PVK. Kukuruz je dosta tolerantna i otporna biljna kultura, ali na temperaturama ispod -1 stepen propada. Takođe, temperatura preko 35 stepeni može smanjiti prinos. Žetva kukuruza se očekuje nakon 3 do 4 meseca od setve – krajem jula ili avgusta.
Zemljište koje pogoduje setvi kukuruza je pH neutralno do blago kiselo, plodno, duboko i strukturirano, dobrih toplotnih, vazdušnih i vodnih svojstava. Teška, zbijena, slabo propusna i kisela zemljišta nisu pogodna za uzgoj ove biljne kulture.
Uzgoj pšenice u Srbiji
Pšenica je druga po zastupljenosti ratarska kultura u Srbiji, a pod usevima pšenice se nalazi četvrtina svetskog obradivog zemljišta! Koristi se u ljudskoj ishrani, slama koja ostaje nakon žetve se koristi u ishrani stoke, a pšenica svoje mesto nalazi i u farmaceutskoj industriji.
Ozima pšenica se seje u jesen, u oktobru, dok se jara seje u proleće. Temperatura koja pogoduje klijanju zrna je 15 do 20 stepeni. Pri idealnim uslovima zrno klija i biljka niče za 7 dana. Kada je biljka dobro ukorenjena može da podnese i izuzetno niske temperature do -20 stepeni.
Pšenica najbolje uspeva kada je količina padavina od 650 do 750 l/m2. Nedostatak vlage izazvaće manju dužinu klasa i manji broj klasića – suša može izazvati i do 50% manji prinos roda pšenice. Optimalna vlaga zemljišta za pšenicu je 70-80%. Zemljište koje je odgovarajuće za njen uzgoj sadrži humus, duboko je i blago kiselo. Pšenica je zahtevna u pogledu plodnosti zemljišta, a ako zemljište nije po prirodi plodno može uspevati samo uz velike količine đubriva.
Najčešći predusev pšenici je kukuruz – ne podnosi monored i tada je sklona razvoju bolesti.
Pakovanje zrnastih proizvoda
Nakon žetve kukuruza i pšenice ove zrnaste proizvode neophodno je upakovati, kako ne bi gubili na kvalitetu. Naime, veoma je bitno očuvati ih od atmosferske vlage i štetočina koje se hrane ovim zrnevljem, kako bi se mogla sačekati dobra otkupna cena izvoza.
Kukuruz i pšenica se pakuju uz pomoć pakerice za pakovanje zrnastih proizvoda. Pakerice za pakovanje zrnastih proizvoda pripadaju mašinama za pakovanje u otvorene vreće. Zavisno od potreba proizvodnje, pakerice mogu puniti vreće raspona od 5 do 50kg. Pogodne su za zatvaranje vreća od papira, plastike ili tekstila. Zrnasti proizvodi za izvoz pakuju se u plastične vreće, jer se na taj način obezbeđuje najmanji uticaj spoljašnjih faktora na kvalitet zrna.
Rad pakerice za pakovanje zrnastih proizvoda je automatizovan. Parametri pakovanja se mogu podsiti unapred, a mašina sama dozira i pakuje proizvode, isključujući gotovo u potpunosti potrebu za angažovanjem ljudske radne snage. Maksimalna brzina pakovanja ovih pakerica je do 800 vreća na sat.
Izvoz kukuruza i pšenice
Prošle godine kukuruz je bio na prvom mestu po količini izvoza – izvezeno je više od 3 miliona tona, po odličnoj otkupnoj ceni od oko 23 dinara. Pšenica je izgubila utrku sa kukuruzom i ostala je na drugom mestu, sa oko 500.000 tona, iako su očekivanja bila gotovo dvostruka. Razlog tome leži u naglom skoku cene pšenice, zbog koje su prodavci privremeno odlučili da sačekaju sa prodajom, u nadi da će postići još bolju otkupnu cenu.
Kako izveštavaju najveći izvoznici pšenice i kukuruza u našoj zemlji, otkup pšenice je na globalnom tržištu privremeno obustavljen, jer postoje velike zalihe. Za kukuruzom, najzastupljenijom svetskom ratarskom kulturom, potražnja zato ne jenjava – od ukupnog prinosa od oko 8 miliona tona, Srbija izvozi nešto preko tri miliona. Ukupna količina svih žitarica i uljarica koje su se izvozile tokom protekle godine iznosio je preko 4.5 miliona tona.
