Poslednjih godina veoma su popularne radionice na temu povećanja samopouzdanja. Svakodnevno u medijima slušamo savete lajfkoučeva o tome kako treba da se zauzmemo za sebe, kako do uspeha i zadovoljstva u životu, nude se radionice asertivnih treninga na kojima se vežba asertivnost i sl. Motivišu nas da iskoristimo priliku za rad na sebi, da naučimo da povučemo granicu i da mudro trošimo svoju energiju i vreme. Međutim, situacije je značajno kompleksnija ukoliko bolujete od neke hronične bolesti.
U časopisu “Psychology Today” je nedavno objavljen zanimljiv tekst Keti Vilard Virant. Ona je psihoterapeut u privatnoj praksi i uglavnom radi sa adolescentima i odraslima koji boluju od hroničnih bolesti, usled čega se susreću sa teškoćama tugovanja, gubitka, kao i sa velikim životnim tranzicijama.
Na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva iz rada sa ovom populacijom,Virantova objašnjava kako i zašto postaviti sopstvene granice u interpersonalnim odnosima zarad očuvanja sopstvenog zdravlja. Kako vežbati asertivnost i kako se nositi sa zahtevima okoline. Pročitajte.
Veza između asertivnosti i hroničnih bolesti
Jedna od posledica hronične bolesti koja značajno utiče na kvalitet života obolele osobe je stalno prisustvo umora. Ovde nije reč o umoru tipa „danas sam preterao u teretani“, odnosno o tipičnom fizičkom umoru. Reč o iscrpljenosti i osećanju „treba mi odmor, relaksacija i opuštanje u toploj kupki kako bi pregurao ovaj dan”.
Svako od nas poznaje sopstveno telo i ume da prepozna različite signale koje nam organizam šalje onda kada je premoren. Tako preduzimamo niz radnji, pravimo planove za odmor, relaksaciju i sl. Sve ovo je u redu dotle dok naša potreba za odmorom ne bude blokirana nečijom željom, zahtevom ili očekivanjem. Tada dolazi do doživljaja konflikta, sukoba između potrebe da se zadovolje sopstvene želje ili da zarad dobrog utiska prvenstvo imaju želje i potrebe drugih. Mnogi ljudi u takvim situacijama ne umeju da kaži „ne“. Izlaze drugima u susret, a sopstvene potrebe odlažu u drugi plan, ostavljaju ih na čekanju, nezadovoljene.
U takvim okolnostima, usled nezadovoljene potrebe ili želje, tenzija i unutrašnja napetost raste. Povećava i osetljivost osobe na stres, slabe zaštitne barijere i snage za prevladavanje stresa. Jasno Vam je da sve ovo dugoročno posmatrano nije dobro i da može imati negativne posledice po fizičko i psihičko zdravlje. Tako često dolazi i do nastanka hroničnih bolesti sa psihosomatskom podlogom, poput dijabetesa, čira na želucu, hipertenzije i sl.
Upravo zato, ukoliko Vam je stalo do toga da sačuvate svoje zdravlje, važno je da bez odlaganja preduzmete nešto za sebe. A to nešto jeste da ovladate asertivnim tehnikama. Da naučite kako da se na pravi način zauzmete za sebe, a da pri tom ne uvredite ili povredite druge. Moguće je da manifestujete život kakav želite.
Prihvatite činjenicu da je konflikt neraskidiv deo života
Svaki dan života obiluje konfliktima različite vrste i različitog inteziteta. Svakodnevno, u nastojanju da zadovoljimo svoje želje i potrebe, bivamo suočeni sa preprekama u vidu tuđih želja i potreba. Problem nastaje ukoliko ste neko ko je osetljiv i sklon strepnji i anksioznosti.
Konflikti koje doživljavamo tokom uobičajeno ispunjenog dana su poput gužve u saobraćaju. Možda nam ne prija i ne uživamo u tome, ali nam je saobraćaj neophodan i tu gužvu ne možemo izbeći.
Dakle, prvi i ključni korak je prihvatanje, uz podsećanje da konflikt nije aberacija, odnosno nekakvo skretanje, izbegavanje, već je pre norma.
Međutim, neke osobe se toliko osećaju neprijatno u konfliktnim situacijama da su spremne da na svaki mogući način izbegnu mogućnost da do takvih situacija uopšte i dođe. Čak i ukoliko to podrazumeva odlaganje ili odustajanje od sopstvenih želja i potreba, spremne su i na taj korak. Cena ovakvog ponašanja je visoka: ovakvom strategijom osoba nije uklonila sukob, konflikt, već ga je premestila iz interpersonalnog u intrapsihičko carstvo.
Zamislite sada situaciju da dobar prijatelj traži od vas da mu ustupite neki premet za koji ste vezani i ne želite da ga date. Može vam se stomak stegnuti, možete da osećate nelagodnost, znojite se više nego što je to uobičajeno, osećate da vam srce ubrzano kuca i sl. U nadi da će ova nelagodnost i neprijatnost nestati, pristajete, i na zahtev prijatelja na kraju ipak kažete “da”.
Da li je time problem rešen? Naravno da nije! Umesto toga, vi ste zaglavljeni između dve sukobljene strane, nalazite se u konfliktu sami sa sobom.
- Sa jedne strane, kažete sebi: „Samo idi i ne talasaj, mirno, nije vredno nerviranja, važno je da smo i dalje prijatelji“.
- Sa druge strane, pitate se: „Zašto sam pristao na nešto što mi nije u najboljem interesu, na nešto što čini da se ne osećam dobro“?
Dakle, u ovom konkretnom slučaju, vaše pristajanje nije odagnalo, razrešilo sukob koji postoji između vaših i tuđih potreba. Naprotiv – pristajanje je taj sukob smestilo u vaše krilo i stavilo vas u situaciju da se sasvim sami nosite sa tim.
Tada počinjete da se osećate još gore, grozno, i to je osećaj kog bi ste trebali da se prisetite uvek kada se desi slična situacija. Svakog narednog puta kada neko zatraži nešto od vas. Ko god da je u pitanju!
Analizirajte svoj strah
Ono što je najvažnije, jeste da se upoznamo sa prirodom i poreklom sopstvenih strahova. Međutim, to nije ni malo lako, pre svega iz razloga što veliki broj ljudi ne može da podnese da drugi nisu zadovoljni njima. Tada se osećaju loše i to utiče na njihovo zdravlje. Ukoliko se prepoznajete u ovome i mislite da možete da se svrstate u takve osobe, onda je potrebno da učinite sve kako biste ubedili sebe da je potrebno da se menjate. 
Budite hrabri! Najpre zamislite u glavi scenu gde neko nešto traži od vas; vi odgovarate sa ne, i taj neko je ljut. Da li je nezadovoljan, vrišti i urla bacajući stvari u nameri da vas povredi? Ili odustaje od dobrih odnosa i ne želi ikada više da komunicira sa vama?
Ovakav scenario je, priznaćete, malo verovatan za vaše racionalno Ja.
Međutim primitivniji deo ličnosti – starije Ja – veruje da je ovakav ishod moguć i verovatan, a takvo uverenje je ukorenjeno u iskustvima iz ranog detinjstva. Naime, u ranom detinjstvu, u odnosu sa odraslima, sa roditeljima i članovima porodice, vaše “ne” je verovatno bilo praćeno negativnim reakcijama, poput preterane ljutnje i besa, negodovanja i sl. To se dešava jer odrasili žele da uspostave jasne granice ponašanja svojoj deci.
Međutim, važno je da shvatite da su odnosi na relaciji odrasli – deca i odnosi na relaciji odrasli – odrasli drugačiji, a u slučaju da to ne možete, valjalo bi potražiti pomoć psihoterapeuta kako bi ste jednom za svagda uspeli da uspešno razdvojite prošlost od sadašnjosti.
Ovakva situacija je mnogo učestalija kod žena, što je donekle uslovljeno kulturološkim obrascima koji su im od malih nogu nametnuti. Žene su te koje trebaju da brinu o drugima, da pomažu po svaku cenu i onda kada njihove želje i potrebe nisu u skladu sa drugima i sl. Nedavni članak iz NjuJork Tajmsa (Benet, 2019. 6. Avgust) navodi istraživanje koje potvrđuje ovo. Kulturološka percepcija je takva da se od žene očekuje da pristaje na zahtev češće od muškarca.
Asertivnost nije agresivnost!
Ljudi imaju poteškoća u određivanju sopstvenih granica i najčešće im se čini da postoje samo dve mogućnosti:
- prihvatanje (biti pasivan i nikada ne reći NE);
- ili reagovanje sa ogorčenjem i gnevom (Kako se usuđujete da tako nešto tražite?! – šta to nije uredu sa Vama ?!).
Međutim, između ove dve mogućnosti postoji čitavo polje različitih opcija, odgovora i reakcija i to se zove asertivnost. Biti asertivan znači da se aktivno izražavate i zalažete za sebe i svoje stanovište, i da istovremeno poštujete prava i uverenja drugih. Dakle, druge osobe imaju pravo da od vas zatraže nešto u skladu sa željama i potrebama, ali vi imate isto toliko prava da to odbijete.
Ova mantra – „oni mogu pitati, a ja mogu da kažem ne“ – može vam poslužiti da dobijete priliku da dva puta kažete NE. O čemu se zapravo radi? Naime, mnogi ljudi ne odustaju nakon prvog „ne“, već će se potruditi da utiču na vas da promenite mišljenje. Jednostavno, tada ćete ponoviti svoje „ne“, priznajući da ste asertivni, a ne agresivni.
Ukoliko oni koji od vas traže nešto ispolje ljutnju, tada možete konstatovati: „Izgleda da ne prihvatate moje ne“. Onda kada se neka osoba uznemiri zbog vašeg NE, jer je verovatno naviknuta na drugačiji način interakcije sa vama, vi ćete vrlo verovatno da osećate krivicu verujući da ste „nešto loše uradili“ time što ste je odbili. Udahnite duboko i podsetite sebe da je ta osoba uznemirena jer nije dobila ono što je ona želela i očekivala – a da nije vaša obaveza i dužnost da joj uvek date ono što želi.
Vrednujte sebe – vežbajte svakodnevno svoje NE
Ako imate problem i teškoće da se zauzmete za sebe, odnosno da kažete odlučno NE, vreme je da poradite na tome. Najpre počnite sa odbijanjem u nekim svakodnevnim bezazlenim situacijama. Na primer, kada vam trgovac na kasi traži broj telefona, vi recite: „ne, ne dajem svoj broj unaokolo“, ili kada vas putem telefona pozove prodavac i zamoli vas da mu posvetite par trenutaka kako bi prezentovao neki revolucionarni proizvod. Tada je prava prilika da kažete „nisam zainteresovan“ i da vežbate svoju asertivnost.
Trebalo bi da se osećate ugodno svaki put dok vežbate da se zauzmete za sebe. Svako od nas ima u životu nekoliko ljudi koji nam svakodnevno upute obilje zahteva. Valjalo bi predvideti kakve bi njihove reakcije bile kada bi im odgovorili odrično. Ukoliko se čini da je to previše, onda biste na takav zahtev trebali reći osobi da ćete razmisliti i da ćete je naknadno obavestiti o svojoj odluci. Na ovaj način sebi ćete kupiti vreme, tokom kog možete da razmislite i donesete ispravnu odluku u skladu sa vašim interesom.
Osobe koje vode dugogodišnju borbu sa nekom hroničnom bolešću veoma dobro znaju koliko su vreme i energija dragoceni. Najčešće troše previše vremena na upravljanje, kontrolu i ublažavanje simptoma. Usled toga, ostaje im malo snage i vremena za druge i za ispunjavanje tuđih želja i prohteva. Pa tako kada im drugi upućuju zahteve koji iziskuju upravo ovo dragoceno vreme i energiju, bitna je svest da se traži nešto dragoceno.
Zapamtite, na nama, samima, je da budemo čuvari i vlasnici svojih dragocenih resursa!
