Grafičke kartice imaju ključnu ulogu u razvoju i primeni veštačke inteligencije u raznim oblastima zahvaljujući svojoj sposobnosti da brzo i efikasno obrađuju velike količine podataka potrebnih za generativne AI programe, kao što je ChatGPT.
Najnoviji primer je demonstracija novog multimodalnog modela generativne veštačke inteligencije GPT-4o, američke kompanije za razvoj veštačke inteligencije Open AI. Novi model može da analizira zvuk, sliku i tekst u realnom vremenu, tako da je slovo “o” na kraju naziva opravdano dodato i znači da je program sveobuhvatan (omni).
Novi model može da komunicira na 50 različitih jezika, prepoznaje i emocije u glasu korisnika, a odgovori na pitanja dolaze toliko brzo koliko treba i sagovornicima u svakodnevnom razgovoru. Ova interakcija između čoveka i računara uverljivo simulira prirodnu komunikaciju između ljudi, s obzirom da može da prihvati kao ulaz svaku kombinaciju teksta, zvuka i slike i da generiše multimodalni odgovor.
Ta brzina je moguća zahvaljujući kvalitetu i performansama novih Nvidia grafičkih kartica koji se koriste u ovom programu. Upravo je Nvidia iskoristila svoju šansu kao vodeći proizvođač grafičkih kartica i uspešno je odgovorila na rastuću potrebu AI tehnologije za unapređenim grafičkim karticama.
Šta je grafička kartica
Grafička kartica ili grafički adapter je komponenta računara čija funkcija je generisanje, obrada i prikaz vizuelnih informacija (grafike, videa i slika) na monitoru ili pametnom telefonu. Grafičke kartice omogućavaju igranje video igara, gledanje video sadržaja visoke rezolucije, uređivanje slika i videa i korišćenje grafički zahtevnih softvera.
Sastoji se od štampane ploče na kojoj su grafički procesor (Graphics Processing Unit – GPU), memorija, BIOS čip i priključci za povezivanje sa matičnom pločom računara i monitorom. Ključna komponenta grafičke kartice je procesor koji obavlja najveći deo obrade grafike. Memorija čuva privremene podatke potrebne za brzu manipulaciju grafike, a BIOS čip skladišti informacije o osnovnim podešavanjima grafičke kartice i vrši startnu proveru video memorije, ulaznih i izlaznih konekcija.
Postoje dve osnovne vrste grafičkih kartica – integrisane i posebne. Integrisane grafičke kartice su ugrađene direktno u matičnu ploču i obično koriste deo sistemske RAM memorije za svoje potrebe. Dovoljne su za manje zahteve kao što je gledanje videa, interneta i korišćenje manje zahtevnih aplikacija.
Posebne grafičke kartice su povezane sa matičnom pločom ali imaju sopstvenu memoriju i veću procesorsku moć za ispunjavanje zahtevnih radnji 3D modelovanja, renderovanja, gledanja novih video igara i korišćenje profesionalnih grafičkih aplikacija.
Količina memorije na grafičkoj kartici manje je važna od njene brzine. Naime, kada GPU napravi sliku i drži je u memoriji, što je brža memorija to će slika biti brže prikazana na monitoru.
Grafičke kartice se povezuju sa računarom preko matične ploče, koja im obezbeđuje komunikaciju sa glavnim procesorom. Novije grafičke kartice zahtevaju posebno napajanje koje ne ide preko matične ploče već direktno od napajanja.
Većina grafičkih kartica ima dva priključka za monitore, ali je na nekim modelima omogućen priključak do četiri monitora. Neke kartice mogu imati izlaz za TV ili video, za analogne video kamere ili USB za digitalne kamere.
Razvoj grafičkih kartica
Prvi video adapteri iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka omogućavali su prikaz teksta i jednostavne grafike sa malim brojem boja. Napredniji modeli davali su veći broj boja i bolju rezoluciju, a pomak je učinjen devedesetih godina pojavom 3D grafike i unapređenjem video igara.
Karakteristika grafičkih kartica u prvoj deceniji 21. veka je veliki napredak u performansama i funkcionalnostima, kao što je početak mašinskog učenja. U drugoj deceniji ovog veka grafički procesori postaju sve moćniji i energetski efikasniji, da bi najnoviji modeli doneli značajne pomake u odgovorima na sve složenije zahteve gejming industrije i naročito AI tehnologije.
Najnovije karakteristike grafičkih kartica su renderovanje realističnih svetlosnih efekata poput refleksija i senki, ubrzanje operacija vezanih za mašinsko učenje, veštačku inteligenciju i prepoznavanje govora, povećanje brzine prenosa podataka između grafičke kartice i ostatka sistema, što poboljšava ukupne performanse računara.
Grafičke kartice najnovije generacije podržavaju prikazivanje u vrlo visokim rezolucijama i pri visokim frekvencijama osvežavanja, što je važno za bolje iskustvo igranja video igara.
Unapređene su tehnike hlađenja procesora sa sofisticiranim sistemima hlađenja i višestrukim ventilatorima za tekuće hlađenje.
Ove karakteristike omogućavaju značajna poboljšanja u kvalitetu prikaza, performansama i funkcionalnostima grafičkih kartica, čineći ih ključnim komponentama za moderne igre, profesionalne aplikacije i napredne računarske zadatke.
GPU – uloga i zadaci
Graphics Processing Unit – GPU je procesorska jedinica dizajnirana za ubrzavanje obrade grafičkih podataka i renderovanje slike na ekranu. Osnovna uloga je je efikasno i brzo izvršavanje zadataka vezanih za grafiku, ali se koristi i za druge vrste računarskih zadataka koji zahtevaju paralelnu obradu podataka.
Grafički čip se obično nalazi na grafičkim karticama ili matičnim pločama i od njega u najvećoj meri zavise mogućnosti grafičke kartice, kao i od količine memorije koju ona poseduje.
GPU je prvenstveno zadužen za generisanje slika, animacija i video sadržaja koje se prikazuju na monitoru. To uključuje renderovanje 2D i 3D grafike u realnom vremenu, što je posebno važno za video igre, grafički dizajn, animaciju i vizuelizaciju podataka.
Jedna od važnih sekundarnih funkcija i primene grafičkog procesora je kodiranje i dekodiranje video sadržaja, čime se omogućava glatko reprodukovanje videa visoke rezolucije i smanjenje opterećenja centralnog procesora računara (CPU).
Sposobnost GPU da paralelno obrađuju veliki broj operacija ubzali su njegovu primenu u naučnim istraživanjima, veštačkoj inteligenciji, analiziranju velikih skupova podataka, a efikasnost u rešavanju kompleksnih matematičkih problema i za rudarenje kriptovaluta. Spektar se širi i na medije, film, industriju zabave i gejminga, kao i na razne aplikacije u industriji, a to je izazov za dalje unapređenje grafičkih procesora i grafičkih kartica.
