Mnogi već na sam pomen reči kolonoskopija dobijaju tremu.
Nekada je kolonoskopija zaista bila jedno neprijatno iskustvo, no danas je to mnogo drugačije.
Ona se danas može odraditi u totalnoj anesteziji, te je nećete ni osetiti, a kada se probudite sve će već biti gotovo.
Istina je da kolonoskopija nije jedna baš prijatna metoda za dijagnostiku, ali nekada je zaista neophodna.
Ukoliko već duže vreme imate problema sa pražnjenjem ili ste primetili krv u stolici to može biti znak da je kolonoskopija neizbežna.
Kako biste što bolje razumeli zašto vam je lekar preporučio kolonoskopiju, najpre morate znati šta je ona i čemu služi.
Tako da ćemo početi odatle.
Šta je kolonoskopija?
Kolonoskopija je dijagnostička metoda koja se koristi za pregled debelog creva i rektuma.
Ona se u medicini vodi kao invazivni postupak u kojem se koristi kolonoskop.
Kolonoskop je dug i fleksibilan instrument sa optičkim vlaknima i kamerom na kraju, koji se umetne kroz anus i sprovodi dalje kroz debelo crevo.
Tokom kolonoskopije,vaš lekar može pregledati unutrašnje zidove creva i rektuma. Na taj način mogu se uočiti bilo kakve promene, kao što su polipi, tumori ili upalni procesi u crevima i rektumu.
Ukoliko se tokom postupka otkriju bilo kakve abnormalnosti,vaš lekar može uzeti uzorke tkiva (biopsiju) za dalju analizu ili ukloniti polipe za vreme postupka.
Kada je kolonoskopija neophodna?
Kolonoskopija se preporučuje osobama starijim od 50 godina jednom u tri godine, preventivno.
Kolonoskopija je neophodna u sledećim slučajevima:
- Kada postoji porodična istorija bolesti koja ima povećan rizik za rak debelog creva.
- Kod osoba starijih od 50 godina koje spadaju u rizičnu grupu za pojavu raka debelog creva.
- Kolonoskopija se može uraditi za dijagnostifikovanje gastrointestinalnih problema, kao što su bolovi u stomaku, krvarenje u stolici, promene u probavi, upalne bolesti creva ili kada postoji sumnja na kolorektalni karcinom.
- Za praćenje već dijagnostifikovanih problema kao što su upalne bolesti creva, Crohnova bolest ili ulcerozni kolitis. Kolonoskopija se može koristiti za praćenje stanja i procenu delotvornosti terapije.
- Za uklanjanje polipa: Ako se tokom kolonoskopije otkriju polipi, lekar ih može ukloniti tokom postupka.
- Za praćenje lečenja kolorektalnog karcinoma: Nakon što je dijagnostifikovan kolorektalni karcinom i sprovedeno lečenje, kolonoskopija se može koristiti za praćenje učinka terapija ili razvoja bolesti.
Dakle, u nekim slučajevima kolonoskopija se teško može izbeći.
Nema ni potrebe da bežite od nje, jer u nekim trenucima zaista može da vam spasi život.
Kolonoskopija priprema
Priprema za kolonoskopiju uključuje čišćenje creva kako bi se omogućilo jasno pregledanje creva tokom postupka.
Postupak pripreme može se razlikovati u zavisnosti od specifičnih uputstava koje vam je dao vaš gastroenterolog, vrsti kolonoskopije koju ćete imati i vašeg zdravstvenog problema.
Najčešće, postupak pripreme za kolonoskopiju uključuje sledeće korake:
- Dijetalna priprema: nekoliko dana pre kolonoskopije, možda ćete morati da se pridržavate posebne ishrane koju je prepisao vaš doktor. Najčešće je to izbegavanje teške hrane, kao što su meso i mlečni proizvodi. Odnosno konzumiranje samo lagane hrane kao što su supe, pire od krompira, pirinač i kuvano povrće.
- Ograničenje unosa tečnosti: nekoliko sati pre kolonoskopije, možda ćete morati da ograničite unos tečnosti kako biste bili sigurni da su vaš želudac i creva prazni neposredno pre postupka.
- Lekovi: vaš gastroenterolog može vam preporučiti da privremeno prestanete sa uzimanjem određenih lekova, poput antikoagulanata ili nesteroidnih protivupalnih lekova (NSAID), nekoliko dana pre kolonoskopije.
- Priprema creva: dan pre kolonoskopije, moraćete početi sa pripremom creva. Priprema uključuje uzimanje laksativa kako bi se podstaklo potpuno pražnjenje i čišćenje creva.
Nakon kolonoskopije verovatno ćete ostati u bolnici još nekoliko sati dok se vaše stanje ne stabilizuje.
Takođe, potrebno je da na pregled dođete sa pratnjom koja će vam nakon postupka biti podrška i odvesti vas kući.
Važno je pridržavati se svih uputstava koje vam je dao vaš gastroenterolog kako biste imali što manje neprijatnosti i kako biste što bolje podneli postupak.
Kolonoskopija pregled
Sam pregled kolonoskopom traje do sat vremena.
Priprema za kolonoskopiju, kao što ste videli može trajati i nekoliko dana.
Dok je oporavak od kolonoskopije najčešće nekoliko sati.
Obzirom da se danas praktikuje kolonoskopija pod anestezijom, sam postupak neće biti mnogo neprijatan niti bolan.
Vaš lekar će vam reći da nakon što se obučete u odeću za postupak, da zauzmete određeni položaj na stolu na kome se radi kolonoskopija.
Nakon primanja sedacije on će lagano kolonoskopom otpočeti pregled.
Kolonoskop na svom kraju ima kameru koja lekaru pruža direktnu sliku o stanju vaših creva iznutra.
Ukoliko je potrebno, vaš lekar će za vreme samog zahvata uzeti neophodne uzorke tkiva ili ukloniti polipe.
Na kraju bićete odvedeni u sobu za oporavak gde ćete provesti nekoliko sati sve dok se ne budete osećali potpuno sposobno za odlazak kući.
Jedino što nakon postupka možete osećati jeste blaga nadutost i gasovi u stomaku.
Ukoliko primetite bilo kakve simptome nakon postupka potrebno je da se odmah javite svom lekaru.
Dakle, kolonoskopija je u nekim slučajevima neophodna.
Ukoliko morate da je odradite, a želite da to uradite bez straha i u sigurnim rukama specijalista gastroenterologije, obratite se timu Poliklinike Dr. Rončević.
Trenutna cena kolonoskopije je 16000 dinara i vi možete sami odabrati u dogovoru sa lekarom da li želite da kolonoskopiju radite u sedaciji ili samo sa lokalnim anestetikom.
Nemojte izbegavati ovu proceduru ukoliko spadate u rizičnu grupu ili ste primetili neki od gore navedenih simptoma.
Vaše zdravlje nema cenu!
