Kako se razvijao automobilizam od samog početka pa do danas

Crveni model formule izložen

https://unsplash.com/photos/4IQUyd3uO_8

4
(1)

Zvanična definicija automobilizma navodi da je to naziv za sve oblike sportskih takmičenja u kojima se koriste motorna vozila na četiri točka. Međutim, u kolokvijalnom govoru, ovaj pojam se u našem jeziku koristi za bilo šta što ima veze sa popularnim četvorotočkašem.

Tako se automobilizmom, u širem smislu te reči, zapravo bavi ogroman broj ljudi – od sportskih novinara do preprodavaca koji otkupljuju motore i skutere!

Automobil je neizostavan deo svakodnevnice većine čovečanstva, ali šta mi zapravo o njemu znamo? U ovom tekstu govorićemo o automobilu u službi zabave – automobilizmu kao sportu, tačnije, njegovom razvoju i istoriji.

Ako ne prepuštate ni jednu trku formule 1, ili ste potpuni laik, nastavite da čitate ovaj tekst. Saznaćete mnoštvo zanimljivosti o istoriji automobilizma!

Kako i kada nastaje automobil

Kada govorimo o automobilizmu i njegovoj istoriji, neizostavno je pre svega dati kratak uvod u priču o nastanku najpopularnijeg motornog vozila današnjice

Spomenik starog modela automobila - formule u muzeju
https://unsplash.com/photos/azuXtRxpbss

Vozila na paru kao preteča automobila kakav danas poznajemo

Unapređivanjem Njukomenove parne mašine, Džejms Vat pravi istorijsku prekretnicu i revoluciju u oblasti industrije. Međutim, tek dalji razvoj parne mašine Ričarda Trevitika omogućava da pogon na paru bude praktičan za manja vozila. Iako je to bio ogroman skok u razvoju tehnologije, imao je brojne nedostatke kao što je izuzetno sporo pokretanje automobila.

Za godinu kada počinju prvi pokušaji automobila sa unutrašnjim sagorevanjem uzima se 1862. 

Mercedesov patetn kao najava modernog automobila 

Karl Benc 1886. patentira prvo vozilo koje je radilo na sopstveni pogon. Ova kola bila su neobičnog izgleda – imala su tri točka i mali benzinski motor. Izgledom su podsećala više na tricikl za dve osobe negoli na savremeni automobil.

Svejedno, izum automobila na benzin predstavlja najznačajniju prekretnicu u industriji automobila, o čemu svedoči Bencovo nasleđe koje se održalo do današnjeg dana. 

Fordovi pristupačni automobili za šire građanstvo

Ono što danas prepoznajemo kao automobil prvi put dobija svoju formu sa Fordovim modelom T iz 1908. godine. 

Ford 1913. inovacijom pokretne trake kreće u masovnu proizvodnju automobila što predstavlja još jedan ključni momenat u automobilskoj industriji. 

Kada su otkrivena nalazišta uljnih škriljaca u Teksasu, benzin postaje jeftiniji i tako otpočinje prodaja automobila unutar šire populacije.

Automobilske trke kao susret novog i starog sveta

Ne zadugo nakon što je svet upoznat sa novim izumom – automobilom, dva Francuza dolaze na ideju da se trkaju

Ljudi su od davnina organizovali konjske trke, pa ova ideja ne treba mnogo da iznenađuje. 

Trke sa konjima zapravo predstavljaju jedan od najstarijih sportova. Arheološki nalazi ukazuju na to da su konjske trke bile poznate još u staroj Grčkoj i Egiptu

Čini se da je ideja o automobilskoj trci predstavljala logični sled događaja, jednom kada su automobili pokazali potencijal adekvatne zamene konja u sferi transporta. 

Prva automobilska trka i popularizacija automobilizma

Dva biznismena, vlasnici prodavnice automobila u Parizu, Emil Lavasur i Rene Ponar došli su na ideju da organizuju automobilsku trku kako bi promovisali svoj biznis. 

Na relaciji Pariz – Bordo – Pariz, dugoj oko 1175km, odigrala se prva automobilska trka 13. juna 1895. Ovaj poduhvat trajao je tačno dva dana i bio je jako neprijatan za vozače budući da je zemljani put bio neprilagođen novom tipu vozila. Prosečna brzina automobila iznosila je svega dvadesetak kilometara na čas.

Za razvoj automobilizma zahvalimo se novinarima

Lavasur i Ponar razvili su i promovisali ideju sa brojnim novinarima koji su delili entuzijazam u vezi tehnoloških novotarija. Godinu dana pre događaja koji se zvanično uzima kao datum dešavanja prve automobilske trke, pariski magazin Le Petit Journal najavio je događaj koji se u istoriji automobilizma obeležava kao prvo automobilsko takmičenje. 

Zanimljivo je to da se prvom automobilskom trkom, ipak, uzima trka pomenuta u prethodnom pasusu (1895.), uprkos činjenici da su se i u ovom takmičenju automobili ocenjivali na osnovu brzine. Ipak, u pitanju je takmičenje na kojem su se ocenjivale karakteristike automobila, a ne i sama vožnja. Urednik Le Petit Journal-a pozvao je na događaj koji naziva ,,prvom trkom kola bez konja” sa sloganom: ,,bezopasno, lako i jeftino putovanje”. 

Posebno je interesantno što se na ovom događaju pojavljuje i francuski proizvođač automobila čije je preduzeće i danas jedno od najpoznatijih kompanija u automobilskoj industriji – u pitanju je Armand Pežo!

Na drugom kontinentu, nekoliko godina kasnije, Džejms Gordon Benet Junior, vlasnik Njujork Heralda, organizuje Gordon Benet kup. Benet se nadao da će organizovanje internacionalnog takmičenja inspirisati proizvođače automobila da unaprede svoja vozila. 

Svaka država mogla je da se prijavi na takmičenje sa po tri automobila, koja su u potpunosti osmišljena i sastavljena u matičnoj državi koju predstavljaju. Na ovom takmičenju po prvi put uvedene su međunarodne boje za automobilizam. Naime, svaka država bi ofarbala automobil koji ih predstavlja u boje reprezentativne za njihovu zemlju. 

Prvi Gran pri u istoriji i evolucija Formule 1 

Prvo Gran pri takmičenje organizovao je Francuski automobilski klub 1906. godine. Ovo takmičenje bilo je direktan odgovor na Gordon Benet kup. Naime, pobednici Gordon Benet kupa osvajali su pravo da sledeće godine i sami organizuju takmičenje. 

Francuzi su u to vreme bili ubedljivo najrazvijenija automobilska industrija i bili su nezadovoljni pravilima Gordon Benet kupa koji je svakoj državi, bez obzira na to koliko razvijenu industriju ima, davao podjednak broj takmičarskih mesta. 

Trke formule 1 prikaz staze i dve formule
https://unsplash.com/photos/F5LOVIoM0Kk

Umesto toga, francuski preduzetnici predlažu da se pravila Gordon Benet kupa modifikuju te da se jednak broj takmičarskih mesta po državi ukine. Na kraju se dolazi do kompromisnog rešenja gde se broj takmičara određuje u skladu sa razvijenošću automobilske industrije države. Tako Francuska dobija 15 mesta, Nemačka i Velika Britanija po 6, a ostale države po 3 (SAD, Italija, Švajcarska, Belgija i Austrija). 

Ovu trku dobija Renoov automobil.

Formula 1 kao naslednica Gran prija

Nakon prvog Gran prija počinje rapidan razvoj i zainteresovanost za automobilske trke. Prvi svetski šampionat održava se 1925. godine, a nacionalizam počinje da se upliće u sport. Francuski automobili bili su dominantni sve do 20tih godina prošlog veka, kada počinje da se razvija italijanska automobilska industrija. 

Za vreme Nacističke Nemačke, Nemci ulažu ogroman budžet u razvoj automobila budući da im je bila važna demonstracija sile i u ovoj oblasti. 

Tada automobili postaju jednosedi, motori su pomereni napred i ustaljuju se pravila oko težine automobila. 

Posle drugog svetskog rata reorganizuje se Francuski Automobilski klub i nastaje FIA (Fédération Internationale de l’Automobile). Objavljuje se nova Internacionalna Formula (koja se odnosi na nove regulacije i pravila) 1947. godine, poznatija kao Formula 1.

Prvo takmičenje pod pokroviteljstvom Međunarodne automobilske organizacije (FIA) održava se 1950. godine i traje sve do danas!

Svaki šampionat Formule 1 se i dan danas oslovljava Gran prijem čiji je direktni potomak.

Tradicionalno, Evropa i dalje predstavlja kolevku Formule 1 i u njoj se održava nešto više od polovine svih trka.

Da je cela istorija automobilizma koju smo prošli važna za razumevanje Formule 1 govori i činjenica da se pobednik Formule 1 bira u dve kategorije: najbolji vozač Formule 1 i najbolji konstruktor Formule 1. Ovo bi trebalo da direktno predstavlja referencu na svo zajedničko zalaganje svih proizvođača, inžinjera, vozača i ostalih da se dostigne bezbedno, lako i jeftino putovanje. Danas su trkački automobili, poznatiji kao bolidi toliko napredni da dostižu neverovatne brzine od preko 320 kilometara na čas. 

Setimo se prve trke na kojoj je automobil dostizao svega 20 kilometara na čas, za nešto više od sto godina trkački automobil je neverovatno napredovao što ga čini neiscrpnom temom za istraživanje.

U ovom tekstu uspeli smo da vam predstavimo samo mali deo opširne hronologije automobilizma. Ipak i ovi obrisi kratke ali bogate istorije prepuni su zanimljivih činjenica. Nadamo se da su vas one, bar malo, inspirisale i zainteresovale za ovaj neverovatno uzbudljiv sport!

Koliko je koristan ovaj tekst?

Klikni na zvezdicu i oceni!

Prosečna ocena 4 / 5. Broj ocena: 1

Za sada nema glasova! Budite prvi koji će oceniti ovaj post.

mateo

Read Previous

Očistite kuhinju na tri jednostavna načina- tako da bude kao nova!

Read Next

Najpoznatije zgrade sa vertikalnim baštama na svetu

Ostavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *