Još su naši stari uvideli da postoji sličnost među ljudima zavisno od toga da li su stariji, tj. prvorođeni u porodici, mlađi ili najmlađi. Sada se i naučnici sve češće bave pitanjem koliko redosled rođenja može da utiče na izgradnju ličnosti deteta. Evo i nekih zaključaka koje smo pronašli na internetu i koje bi roditelji u porodicama sa više dece trebalo da znaju.
Bez obzira na razlike u njihovim karakterima, većini prvorođenih je svojstven pojačan osećaj odgovornosti i želje za dokazivanjem. Iako su najstariji od dece u porodici, kod većine njih skriva se još uvek ona beba koja je imala roditeljsku ljubav i pažnju samo za sebe, a onda je morala da napravi malo mesta za mlađu braću i sestre. Zbog toga prvorođeni imaju snažnu želju za uspehom, za priznanjima i pohvalama od strane roditelja koji bi trebali da su ponosni na njih.
Sa druge strane, deca koja zauzimaju sredinu po redu rođenja su prave diplomate iz razloga što su od prvog dana prinuđeni da se takmiče i bore sa starijim bratom ili sestrom za pažnju roditelja.
Najmlađi su duša porodice. Oni su šarmantni, duhoviti, skloni stalnim šalama, spontani i njima se gleda kroz prste.
Postavlja se pitanje da li je ovakvo mišljenje stereotip?
To u kakvu će ličnost dete odrasti ne određuje samo skup gena sa kojima ono dolazi na svet, već i način vaspitanja. Stavovi i pristupi u vaspitanju, odnosno vaspitni stil majki i očeva se najčešće razlikuje zavisno od toga kakvo im se dete rodilo, ali i koje je po redu rođenja.
Kod podizanja prvog deteta roditelji su najčešće preterano pažljivi i pamte i najsitnije detalje. Svu svoju pažnju i ljubav oni su posvetili prvorođenom detetu, slave svaki uspeh, raduju se svakom novom koraku. Sa rođenjem drugog deteta roditelji već dele svoju pažnju, ljubav, manje su zabrinuti, fleksibilniji su u pogledu zahteva i discipline. Kao rezultat toga, dete koje je drugo po redu rođenja veoma rano nauči da šarmom i pregovaranjem ostvari svoje ciljeve.
Da li, i u kojoj meri redosled rođenja određuje ličnost i karakter čoveka je pitanje kojim se bavila Gejl Gros, psiholog bihejviorista po orijentaciji, član Američke psihološke asocijacije (APA). Gros smatra da je redosled rođenja važan faktor u formiranju ličnosti, a Imajući ovo u vidu ona razlikuje nekoliko vrsta ličnosti: naslednik, mirotvorac, duša porodice i vuk samotnjak.
Prvorođeno dete: Naslednik
Prvorođeno dete Grosova naziva naslednikom i konstantuje da će on imati više zajedničkog sa ostalim prvorođenima u drugim porodicama nego sa svojom braćom i sestrama. Gros to objašnjava hiperkontrolom od strane roditelja.
Preterana roditeljska kontrola je glavni razlog zbog kog prvorođena deca odrastaju u preterano odgovorne, pouzdane odrasle ljude koji nastoje da se uvek savršeno ponašaju. Budići da su svojevrsna mini kopija svojih roditelja, prvorođena deca vole da brinu o mlađim članovima porodice, a ovaj vid brige i odovornosti vremenom postaje jedna od istaknutih osobina njihove ličnosti.
Druga dominantna osobina ličnosti „naslednika“ često je perfekcionizam i snažna želja sa postignućem. U najvećem broju slučajeva prvorođeni se kada odrastu mogu videti na rukovodećim pozicijama u pravu i medicini.
Srednje dete: Mirotvorac
Dete koje odrasta uz stariju i mlađu braću i sestre razvija se u ličnost koja je tolerantna, fleksibilna i spremna na kompromise. Srednjaci često postaju borci za pravdu, izrazito su takmičarski nastrojeni u svemu što rade.
Kao drugi po redu rođenja, oni su od prvog dana života morali da “osvajaju” roditeljsku pažnju, tako da vrlo brzo razvijaju osobine kao što su šarm i duhovitost, i vole da zabavljaju ljude oko sebe. U odraslom dobu imaju uzak krug prijatelja koji su kompenzacija za nedostatak roditeljske pažnje, a krug prijatelja doživljavaju kao produžetak porodičnog kruga. Uglavnom bivaju uspešni u poslovima koji podrazumevaju visoko razvijene pregovaračke veštine. Na primer, svetski poznati “mirotvorci” srednjaci) su : Abraham Linkoln, Bil Gejts, Stiven Forbs, Vinston Čerčil i dr.
Najmlađe dete: Duša porodice – zabavljač
Po rođenju trećeg deteta roditelji su već sigurni u svojoj ulozi, prevazišli su brojne roditeljske strahove, tako da treće dete podižu u daleko opuštenijoj atmosferi sa mnogo blažim zahtevima.
Treće dete postaje mezimče porodice. Kao najmlađe ono će uvek biti spremno da se poigrava sa strpljenjem svih iz njegove okoline, ali i da nasmeje, zabavi i očara sve prisutne. Njihovo odrastanje je manje kontrolisano, te veoma rano postaju samostalni, ispoljavajući nezavisnost sopstvenog duha kroz testiranje postavljenih granica. Imaju dosta toga zajedničkog sa najstarijim bratom ili sestrom jer su oboje posebni za roditelje. Porodica ima veoma snažan uticaj na njih – ona je glavni izvor emocionalne podrške i sigurnosti.
Osim toga, od najmlađeg deteta u porodici se očekuje najmanja odgovornost, što utiče i na odabir njegovog zanimanja u odraslom dobu. Zahvaljujući popustljivosti od strane roditelja, oni su slobodniji u istraživanju sopstvenih potencijala i sklonosti, te se obično opredeljuju za zanimanja koja omogućavaju njihov kreativan izraz tako da često postaju režiseri, pisci, glumci, komičari i sl.
Jedinče: Vuk samotnjak
Odrasta uz odrasle kao jedino dete u porodici, te veoma rano postaje zrelo, a od vršnjaka koji odrastaju u višečlanim porodicama razlikuje se po tome što je gotovo bez izuzetka veoma inteligentno. Zbog mnogobrojnih momenata koje je samo provelo u igri ima veoma bogatu maštu, veoma je kreativno i čvrsto veruje u svoju nezavisnost. Puno je samopouzdanja.
Na kraju, treba istaći da je najvažnije roditelje je da razumeju prirodu svog deteta i da stvaranjem pozitivnog, zdravog i sigurnog okruženja omoguće detetu nesmetani rast i razvoj. Od redosleda rođenja mnogo je važnije da, bez obzira na ulogu deteta u porodici, kao roditelj obezbedite stazu na kojoj će se vaše dete razvijati, ispitivati i otkrivati svoje potencijale i negovati svoju individualnost.
