Mnogi ljudi su tokom svog života iskusili jedan do dva panična napada nakon neke stresne situacije i uglavnom opisuju to iskustvo kao jedno od najtežih u svom životu.Napadi panike najčešće prolaze bez konkretnih posledica, ali nakon jednog, strah od ponovnog napada ostaje dugo prisutan kod osobe koja ga je doživela.
Iako su dramatični, panični napadi nisu opasni po život, ali mogu značajno da utiču na njegov kvalitet kod osoba kod kojih se jave više puta, i tada često dolazi do razvoja paničnog poremećaja. Na sreću, panični poremećaj se danas može uspešno lečiti pomoću odgovarajuće psihoterapije.
Zbog čega nastaju napadi panike, koji su njihovi uzroci i simptomi, kako prerastaju u panični poremećaj? Sve su ovo pitanja na koja ćemo pokušati da damo odgovore u tekstu koji je pred vama.
Šta je panični napad?
Panični napad je doživljaj snažnog straha za sopstveni život i zdravlje, koji posmatračima, ali pre svega osobi koja ga doživljava, izgleda vrlo dramatično i tada je u najvećem broju slučajeva naredni korak pozivanje službe hitne pomoći .
Tokom paničnog napada intenzivno osećanje straha je okidač za brojne fizičke reakcije koje podsećaju na simptome srčanog udara – snažno lupanje srca, gubitak daha, znojenje dlanova i kompletnog tela, zamućenje vida, vrtoglavica, trnjenje ruku i nogu i sl. Osoba koja je u panici se bori za dah i ima utisak da joj je život ozbiljno ugrožen i da gubi kontrolu nad sopstvenim ponašanjem. Za vreme doživljaja napada zapravo nema realne opasnosti, niti postoji stvarni fiziološki uzrok svih fizičkih manifestacija koje osoba doživljava.
Važno je istaći da je panični napad često kao simptom prisutan kod nekih drugih psihičkih poremećaja i psihijatrijskih oboljenja.
Simptomi: kako se ispoljavaju napadi panike
Situacije u kojima se javljaju napadi panike mogu biti veoma raznolike i ne postoje neka striktna pravila njihovog nastanka. Tako, na primer, napad panike se može doživeti tokom kupovine u prodavnici, na poslu, tokom vožnje automobilom, u šetnji i u raznim drugim situacijama.
Napad se obično javlja iznenada, bez ikakvih prethodnih znakova i upozorenja koja bi mogla ukazivati na to da će do njega doći. Panični napad traje najčešće nekoliko minuta, a osoba se nakon napada oseća umorno, iscrpljeno, slomljeno.
Simptome koji su karakteristični za panični napad možemo podeliti prema dužini trajanja, prema intenzitetu ispoljavanja i prema načinu ispoljavanja. Prema tome kako se ispoljavaju, simptomi paničnog napada mogu se podeliti u dve grupe: psihički i fizički simptomi.
Na psihičkom planu
Najčešće se javlja veoma intenzivno osećanje straha i predosećaj da će se nešto katastrofalno loše dogoditi, dok osoba istovremeno gubi kontrolu nad svojim postupcima. Javlja se strah od smrti ili strah od ludila, osećanje beznadežnosti, derealizacije i depersonalizacije.
Na fizičkom planu
U najvećem broju slučajeva, panični napadi se ispoljavaju kroz niz snažnih telesnih doživljaja:
- znojenje dlanova ili čitavog tela,
- lupanje srca,
- probadajući bol u grudima,
- trnjenje u nogama i rukama,
- oduzetost nogu, zamućenjae vida i vrtoglavica,
- gubitka daha i teškoće sa disanjem,
- knedla u grlu,
- mučnina,
- grčevi u stomaku i sl.
Strah od ponovnog napada je skoro po pravilu stalno prisutan, tako da osoba najčešće nema snage da se sama izbori sa njim, već joj je potrebna odgovarajuća pomoć da bi taj strah prevazišla.
Zašto nastaju napadi panike – uzroci
Postoje brojna mišljenja o uzrocima napada panike i nastanka paničnog poremećaja. Sva ta mišljenja izdvajaju sledeće domninante faktore koji doprinose javljanju napada panike: emocionalnu osetljivost, genetske faktore, dugotrajno doživljavanje stresa i osujećenja, nefunkcionalne strategije kojima osoba odgovara na stress, kao i pogrešno tumačenje simproma koje osoba oseća tokom doživljavanja paničnog napada.
Emocionalna senzibilnost
Panični napadi se u većini slučajeva javljaju kod osoba koje su sklone potiskivanju i negiranju negativnih osećanja u stresnim okolnostima. Takve osobe su osetljivije u smislu da intenzivnije reaguju na stimuluse iz sredine, tj okruženja. Povećana osetljivost u kombinaciji sa lakšim uživljavanjem u osećanja drugih čini ih pogodnim kandidatima za panične napade, jer sve stresne situacije osećaju i doživljavaju intenzivnije.
Nasledni faktor
Sklonost ka napadima panike nije nasledna, međutim emocionalna osetljivost koja je ključni faktor rizika jeste. Temperament je genesteski predodređen, a emocionalna osetljivost je karakteristika temperamenta. Visoko osetljive osobe skoro po pravilu imaju sklonost ka umetnosti, tople su i prijatne, poželjne u društvu, ali su upravo iz ovih razloga u povećanom riziku od doživljavanja paničnog napada.
Kontinuirana akumulacija stresa
Stalno prirustvo stresa u određenom periodu može povećati rizik i doprineti pojavi paničnog napada. To se događa iz razloga što su tokom nošenja i svakodnevne borbe sa stresom mehanizmi za njegovo prevazilaženje oslabili, istrošili se, odnosno došlo je do nedostatka psihičke snage koja te mehanizme pokreće.
U okviru ovoga važno je napomenuti da pored osoba ovog tipa, koje su predugu trpele veću količinu kontinuiranog stresa, postoji i drugi tip osoba koje vrlo verovatno mogu iskusiti panični napad – a to su osobe koje nisu naučile da se samostalno nose sa problemima. To su osobe koje su odrastale u prezaštićujućim okolnostima, uz uvek dostupnu podršku, tako da kroz život i odrastanje nisu izgradili strategije za borbu protiv stresa, već su se oslanjali na podršku drugih ljudi. Takva osoba vrlo lako upada u stanje panike u svim stresnim situacijama, ima nizak prag tolerancije na strah i potrebna joj je pomoć da taj strah prevaziđu.
Strategije za prevazilaženje stresa mogu biti neodgovarajuće!
Mogućnosti za nastanak paničnog napada bi bile minimalne kada bi osoba koja je pod stresom koristila adekvatne, funkcionalne strategije za prevazilaženje stresa. Sa ovim u vezi je i sklonost osobe da potiskuje negativne emocije, što se smatra lošom strategijom u nastojanjima da se eliminiše i prevazđe stres. Pored potiskivanja, tu su i strategije somatizovanja i izbegavanja, koje nisu efikasne i koje osobu uvlače u rizik od doživljavanja paničnog napada.
Pogrešna interpretacija simptoma
Pogrešna interpretacija simptoma koji se javljaju tokom paničnog napada može da doprinese dramatičnoj situaciji i pojačavanju već prisutnog, snažnog straha koji osoba oseća tokom napada, a pritom doprinosi i verovatnoći da će se napad ponovo javiti. Na primer, ubrzani rad srca se interpretira kao srčani udar, vrtoglavica kao znak da će doći do gubljenja svesti, uzbrano disanje se tumači kao signal da će doći do gušenja i sl.
Panični poremećaj
Panični poremećaj se svrstava u psihološko stanje koje karakterišu neočekivani napadi panike koji umanjuju kvalitet života osobe suočene sa ovim stanjem. Kvalitet života slabi iz razloga što osoba drastično menja svoj stil življenja i svoje ponašanje i navike usled zabrinutosti zbog svog stanja i stalnog očekivanja da se napad može ponoviti.
Vremenski kriterijum za postavljanje dijagnoze je da ova promena na psihičkom planu, u ponašanju i funkcionisanju, treba da bude prisutna najmanje mesec dana. U tom slučaju može se govoriti o postojanju paničnog poremećaja. Što se tiče uzrasne dobi, prvi panični napadi se najčešće javljaju u dvadesetim godinama života i osetljivija je ženska populacija.
Panični poremećaj je praćen nizom tzv epizoda strepnje, straha, uznemirenosti. Pojave paničnih napada najčešće traju oko desetak minuta, nekada to može da bude duže ili kraće. U velikom broju slučajeva ugrožene osobe su sklone da potraže medicinsku pomoć kada napad prestaje. Simptomatologija paničnog poremećaja je istovetna kao i kod paničnih napada, koji su zapravo u osnovi ovog stanja.
Ono što je karakteristično za panični poremećaj je da kod osobe nema ravnodušnosti prema onome što doživljava, već naprotiv – svaki novi napad, koji najčešće dolazi bez najave, je praćen izrazitim osećanjem straha za život i zdravlje. Osoba se po pravilu, svaki put, oseća bespomoćno i uznemireno.
Vrlo često se kod osoba koje imaju ovaj problem javlja strah od toga da će ljudi iz okruženja imati loše mišljenje o njima zbog svega što im se dešava, te su skloni da se socijalno izoluju ili čak potpuno isključe sebe iz društvenog života. U tim slučajevima osoba je već ušla u začarani krug iz kog ne može izaći bez odgovarajuće pomoći. Skoro trećina onih koji se bore sa paničnim poremećajem ima problem i sa agorafobijom, o kojoj možete pročitati više na ovoj stranici.
Dijagnostika i lečenje paničnog poremećaja
Pre nego što se uspostavi dijagnoza paničnog poremećaja važno je isključiti moguće fiziološke uzroke. Dakle, osoba nejpre treba da se obrati svom lekaru koji će je uputiti na sve potrebne medicinske preglede.
Onda kada se isključi svaka mogućnost postojanja fizioloških uzroka za ispoljene simptome tokom paničnog napada, osoba treba da se obrati psihoterapeutu. Tokom dijagnostike treba isključiti i mogućnost da je panični poremećaj samo simptom nekog drugog psihičkog stanja ili poremećaja.
Dijagnoza paničnog poremećaja postavlja se onda kada je psihoterapeut siguran da panični napadi nisu deo simptomatologije neke od fobija ili opsesivno-kompulzivnog poremećaja, a osim toga, potrebno je odbaciti i mogućnost zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
Kada je u pitanju lečenje paničnog poremećaja, prognoza je dobra. Oko 90% onih koji su blagovremeno potražili stručnu pomoć i uključili se u odogovarajući psihterapijski tretman osetilo je poboljšanje, a jedan broj pacijenata bude potpuno izlečen.
Najuspešnije se pokazala kognitivno bihejvioralna terapija i psihodinamska terapija, kao i terapija odgovarajućim lekovima (anksiolitici, antideperivi i beta blokatori). Medikamenti se koriste za ublažavanje simptoma paničnog napada, ali se prropisuju i uključuju u proces lečenja sa dozom opreza, jer mogu lako da izazovu zavisnost, te kasnije samo njihovo eliminisanje iz terapije može biti okidač za ponovnu pojavu napada panike.
Inače, prilikom tretmana kognitivno bihejvioralnom terapijom se ne praktikuje upotreba lekova, iz razloga što se smatra da u velikoj meri ometaju terapijski proces i smanjuju pozitivne efekte terapije.
Osoba koja potraži pomoć psihoterapeuta će se veoma uspešno izboriti sa paničnim poremećajem, ali valjalo bi istaći da je značajan broj onih koji se zbog stida, predrasuda, stigmatizacije ili neinformisanosti nikada ne obrate za pomoć, već se povlače u svoj svet, prekidaju sa socijalnim životom, odustaju od školovanja ili posla i vremenom panični poremećaj preraste u mnogi veći, hronični problem udružen sa drugim psihičkim smetnjama. Najčešće su to anksioznost ili agorafobija, koji dodatno otežavaju normalno funkcionisanje osobe. Život se prilagođava bolesti i neretko se pomoć potraži kasno ili na pogrešnom mestu.
Kako se boriti sa paničnim poremećajem
Brojni napadi panike su staza kojom osoba vremenom ulazi u panični poremećaj i on tada preuzima vlas nad životom. Glavni savet za one koji se nose sa ovim problemom je da ne odlažu život, i da odmah potraže pomoć psihoterapeuta.
Nije ni malo lako suočiti se sa svojim strahom, ali treba biti uporan I hrabar. Jer tako se borite za sebe i svoj slobodan život. Vaša dobrobit je upravo skrivena u toj jednoj odluci da potražite pomoć na pravom mestu. Tokom terapijskog procesa potrebno je striktno se pridržavati svih preporuka, poštovati terapijski plan i savete psihoterapeuta, jer je upravo on osoba koja će vam pomoći da ponovo osvojite svoju slobodu. Imajte na umu da terapijski proces ima svoje trajanje i da se do rešenja problema stiže postepeno, te treba biti uporan, strpljiv i istrajan.
Pored navedenog, kao snažan saveznik u borbi protiv paničnih napada ističe se fizička aktivnost, dosta sna, kao i zdrava ishrana.
