Proleće je mnogima simbol za buđenje prirode, više provođenja vremena napolju, sunčane i toplije dane… No, ako ste jedan od onih koji svake godine probleme stvara prolećna alergija, aktivacija alergije za vas predstavlja prvu asocijaciju kada pomislite na proleće.
Pretpostavlja se da svaka peta osoba na svetu ima neki oblik alergije. Prolećne alergije se vezuju za respiratorne organe. Osnovni simptomi su kijanje, kašljanje, zapušenost nosa, svrab očiju, nosa i grla. Dobar deo ovih simptoma je sličan kao i kod prehlade.
Kako da budemo sigurni da li je u pitanju prehlada ili alergijska reakcija? Šta uopšte alergija predstavlja i kako nastaje, koji su metodi lečenja, kada je potrebno uraditi alergo test? Nastavite sa čitanjem, daćemo odgovore na sva ova pitanja.
Kako nastaju alergije?
Naš organizam konstantno dolazi u dodir sa stranim telima. To su razni mikroorganizmi kao što su bakterije i virusi. Telo se od njih brani tako što stvara antitela i tako nam pomaže da ne dođe do infekcije ili da infekciju brže preležimo.
To je način funkcionisanja imunog sistema. Njegova svrha je da štiti telo od raznih „napadača“. Elem, na neka strana tela, koja ne predstavljaju nikakvu pretnju po organizam, imuni sistem ume preterano da reaguje, stvarajući antitela na njih.
Kada imamo alergiju na nešto, to znači da se naš imuni sistem brani od nečega, što zapravo ni ne predstavlja nikakvu opasnost za naše telo. Kada su u pitanju prolećne alergije, antitela se stvaraju na polen. Tokom proleća dolazi do cvetanja raznih biljaka, drveća i njihov polen se širi svuda po vazduhu. Udisanjem ili gutanjem čestica polena stvara se alergijska reakcija.
Neke druge alergije nisu sezonske, kao što je, recimo, alergija na hranu ili na životinjsku dlaku. Generalno gledano, malo je lakše od njih se zaštititi tako što ćete izbegavati alergene i pratiti preporučenu terapiju. Prolećne alergije su nešto komplikovanije od toga, jer je na proleće praktično nemoguće zaštititi se od polena. Zato se moraju poštovati pojedine mere da biste što manje dolazili u dodir sa alergenima.
Drugi talas sezonskih alergija počinje pred kraj leta. Na proleće cvetaju razne vrste drveća i biljaka, ali pred kraj leta cveta korov. Koren ambrozije je jači alergen od bilo koje druge vrste drveća i biljaka, tako da se i tada preporučuje oprez.
Simptomi prolećne alergije
Smatra se da su simptomi prolećne alergije, odnosno alergije na polen, sledeći:
- Curenje providnog sekreta iz nosa
- Često kijanje
- Kašalj
- Osećaj golicanja u grlu
- Osećaj svraba i pečenja u očima i grlu
- Suzenje očiju, crvenilo i otečenost očiju
- Tamni podočnjaci.
Naravno, svi ovi simptomi mogu da budu i znaci infekcije virusa ili bakterije. Ipak, alergije se razlikuju od prehlada po dužini.
Ako imate ovakve simptome duže od nedelju dana, ako počinju na proleće i ne pogoršavaju se, ako se ponavljaju svake godine u isto vreme i ako su simptomi najizraženiji kada izađete napolje – onda postoji dobra verovatnoća da imate polensku kijavicu.
Ovi simptomi, nažalost, imaju uticaj na kvalitet života, ali obično ne toliko da mogu ozbiljno da ugroze opšte zdravlje. Sa druge strane, nipošto nemojte zanemarivati ove simptome jer nelečenjem se može razviti astma. Uz korišćenje prepisanih odgovarajućih lekova i maksimalnim izbegavanjem alergena, simptomi prolećne alergije se mogu maksimalno ublažiti.
Dakle, ukoliko osetite neke od ovih simptoma i sumnjate na alergiju, posetite svog lekara da biste mogli uraditi alergo test.
Dijagnostikovanje prolećne kijavice
Naravno, da biste znali od čega da se čuvate, savim je logićno da prvo treba da saznate na šta ste tačno alergični. Najpoznatiji i najčešći alergeni su: javor, čempres, bukva, breza, tisa, brest, hrast, topola, orah, platan, razne vrste trava i korova.
Testovi za alergije sa prilično velikom tačnošću procenjuju izvor alergijskih simptoma. Testiranje traje između 15 i 20 minuta. Radi se tako što se na tanjem sloju kože, obično na nadlaktici ubrizga razređen alergen.
Nekoliko najčešćih alergena se ubrizgavaju na više mesta po ruci i sačeka se do 20 minuta. Za to vreme na koži će se pojaviti blaga alergijska reakcija na određeni alergen i tada ćete tačno znati šta vam izaziva alergiju.
Međutim, nekad ni sa ovakvim testovima ne može da se odredi njen izvor. Tada se radi test krvi za utvrđivanje alergije, gde se u njoj nalaze antitela, prema reakciji antitela sa alergenima se pronalazi izvor alergije.
Kada otkrijete tačan uzrok, morate obavezno pratiti cvetanje date biljke. Neke biljke cvetaju već u februaru, neke u junu, a neke i po više meseci. U tom periodu morate biti najoprezniji i morate poštovati mere zaštite kako biste izbegli alergijsku reakciju.
Zaštitne mere (prevencija prolećne alergije)
Kada su u pitanju prolećne alergije, zaštitne mere se svode na izbegavanje alergena. Na taj način ćete znatno ublažiti simptome.
Preporučuje se da u vreme cvetanja biljke na koju ste alergični izbegavate duži boravak u prirodi. Ova mera se odnosi naročito na vetrovito, suvo i toplo vreme kada se polen najviše i najlakše raznosi. Takođe, verovatno ćete osetiti simptome i kada pada kiša, iako biste pomislili da ste tad sigurni. Kiša raspršuje čestice polena, pa se on još više širi.
Držite prozore zatvorenim, naročito ujutro jer se tad polen najviše raznosi. Treba što više da boravite u prostorijama u kojima ne dolazi vazduh spolja. Naravno, to ne znači da ne treba da provetravate, samo to nemojte raditi ujutro. Postoje filteri za klima uređaje koji sprečavaju upadanje stranih čestica u prostorije, a istovremeno omogućavaju kruženje vazduha i blago provetravanje prostorije.
Čim se vratite u kuću odeću stavite na pranje i istuširajte se. U suprotnom, postoji mogućnost da se polen uhvati za nameštaj i tako ćete ga samo širiti. Posteljinu perite na 90 stepeni da biste eliminisali sve čestice polena. Usisavajte bar dva puta nedeljno i redovno brišite prašinu, na taj način se isto smanjuje prisutnost polena u prostoriji. Ne preporučuje se sušenje odeće na terasi, jer će tako odeća skupiti alergen. Dakle, veš treba da se suši u zatvorenoj prostoriji.
Konvencionalni i alternativni pristup lečenju
Lečenju prolećne alergije se može prići na dva načina. Jedan način lečenja je putem konvencionalne medicine. Alergijski rinitis se konvencionalno leči antihistaminicima koje vam pripisuje doktor, ali i koje sami možete kupiti u apoteci.
Ranije se smatralo da antihistaminici mogu izazvati zavisnost, ali ta informacija nije tačna. Jedina mana ovog leka je što vremenom može oslabiti njegovo dejstvo, tj. vaš organizam se može navići na njega i postati rezistentan.
Alternativini pristup lečenju prolećne alergije se koristi u slučajevima kada biste da izbegnete ispijanje lekova. On podrazumeva ispiranje nozdrva slanom vodom, koje značajno umanjuje svrab, jer praktično čisti polen iz nozdrva.
Kako napraviti slani rastvor za ispiranje nozdrava
Pola kašičice morske soli pomešajte sa malo sode bikarbone i to rastvorite u 250 ml destilovane ili sterilisane (ključale) vode. Rastvor držite u čistoj, prekrivenoj posudi. Jednom kada ga napravite koristite rastvor isključivo u toku jednog dana, a sutradan napravite drugi.
Takođe, ako vas zanima alternativna medicina preporučujemo da probate akupunkturu, koja dokazano ublažava simptome (a u nekim slučajevima ih sasvim otklanja) ili homeopatiju.
