Reforma poreza na dohodak građana – šta kaže zakon?

porezi-statistika-papiri
0
(0)

Ako pratite aktuelne vesti iz sveta ekonomije i finansija, sasvim sigurno vam nije promakla dugo najavljivana reforma Poreske uprave i poreskih zakona. U ovom tekstu govorićemo o tome dokle se stiglo sa reformom i šta ona znači za građane. 

Početkom jula Fiskalni savet je objavio analizu pod nazivom “Mogućnosti i potrebe za sistemskom reformom”, u okviru koje je utvrđeno da stari poreski zakoni odstupaju od evropskih standarda, te da je potrebno da se reformišu i modernizuju. 

Nacrt izmenjenog Zakona o porezu na dohodak građana Vlada Republike Srbije je usvojila 3. novembra 2021. godine i uputila u formi predloga Narodnoj skupštini na usvajanje. Ovim je započeta velika transformacija Poreske uprave prema programu Ministarstva finansija Republike Srbije. Reforma predviđa i podrazumeva izmenu seta finansijskih zakona u periodu od 2021. do 2025.godine.

Šta je godišnji porez na dohodak građana i na šta će se odnositi njegova reforma? Koje izmene i dopune ovog poreskog zakona mogu da se očekuju i kada će stupiti na snagu? Pročitajte. 

Ko plaća godišnji porez na dohodak građana?

Porez na dohodak građana je zakonska obaveza svih rezidenata i nerezidenata na teritoriji Republike Srbije koji ostvaruju dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade u godini za koju se porez utvrđuje. Za 2020. godinu neoporezivi iznos bio je 2.987.424 dinara.

Pored zarade, oporezuju se i prihodi od samostalne delatnosti, prihodi od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, prihod od nepokretnosti, prihodi od kapitala i kapitalni dobici

digitron-računi-olovka-porezi
Foto: Pexels.com

Predmet oporezivanja su i dobici od igara na sreću, zatim prihodi koje obveznik ostvari davanjem u zakup opreme, transportnih sredstava i drugih pokretnih stvari, prihodi od osiguranja lica, te prihodi sportista i sportskih stručnjaka i drugi prihodi, osim onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom.

Za zarade i samostalne delatnosti stopa poreza na dohodak iznosi 10%, za prihode od kapitala i kapitalne dobitke 15%, dok je za ostale vrste prihoda 20%.

Poreska prijava za godišnji porez na dohodak građana može da se preda u pismenom obliku putem pošte ili u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave i jedinstvene aplikacije ePorezi (uputstvo za korišćenje aplikacije možete pogledati na ovom linku). Rok za prijavu poreza za prethodnu godinu je uglavnom do 15. maja tekuće godine.

Mogućnosti i potrebe za sistemskom reformom

Zakon o porezu na dohodak građana koji je trenutno na snazi star je dve decenije i prema analizi Fiskalnog saveta ne može da isprati društvene potrebe i izmenjene privredne okolnosti. Zbog toga što nejednako oporezuje srodne kategorije prihoda i pritom propisuje skromne olakšice za radnike sa niskim i neredovnim primanjima predložena je reforma ovog zakona. 

Predlog Fiskalnog saveta zasnovan je na ideji da se takozvani flet sistem poreza na dohodak zameni dualnim. Dualni sistem, koji je u skladu sa preovlađujućom evropskom praksom, ravnomerno bi tretirao i progresivno oporezivao sve prihode od rada koje pojedinac ostvaruje (zarada, povremeni i privremeni ugovori, ugovori o delu, autorski angažmani), dok bi prihodi od kapitala bili oporezivani po jedinstvenoj poreskoj stopi.

Izmene i dopune podrazumevaju poreska rasterećenja radnika sa nižim platama, kao i onih sa izdržavanim članovima domaćinstva, te uvođenje poreskih kredita (predložen je poreski kredit od 2.500 dinara mesečno za svako izdržavano lice) – a sve to uz očuvanje ravnoteže državnog budžeta. 

Fiskalni savet je dao predlog dva modela reforme za poreska rasterećenja. Prema prvom modelu, nominalna poreska stopa bi bila povećana sa 10% na 15% uz podizanje neoporezivog iznosa sa 18.300 na 26.000 dinara mesečno. Prema drugoj varijanti, nominalna poreska stopa bila bi povećana sa 10% na 20%, a neoporezivi cenzus sa 18.300 na 40.000 dinara mesečno. 

statistika-računi
Foto: Pexels.com

Analiza je pokazala da bi reforma omogućila značajno rasterećenje poreskim obveznicima sa primanjima ispod proseka i sa izdržavanim članovima porodice. Oko 40% domaćinstava bi osetilo smanjenje poreza, kod 50% domaćinstava promene ne bi bile osetne, dok bi se porez povećao za nešto više od 10% domaćinstava sa najvišim primanjima.

Koje promene dolaze sa reformom Zakona o porezu na dohodak građana?

Na sednici Vlade Republike Srbije koja je održana 3. novembra 2021. godine usvojeni su nacrti nekoliko poreskih zakona, među kojima i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.  

Ukoliko Narodna skupština usvoji predložene izmene, reformisani zakon će za obveznike početi da se primenjuje od 1. januara 2022. godine (a neke izmene od 1. marta 2022. godine). Reforma podrazumeva sledeće: 

  • povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 18.300 na 19.300 dinara. Na primeru ukupne bruto zarade od 60.000 dinara to znači da će osnovica za obračun poreza iznositi umesto 41.700 dinara 40.700 dinara, a iznos poreza će umesto 4.170 dinara biti 4.070 dinara. Stopa doprinosa PIO na teret poslodavca će biti smanjena za 0,5% (sa 11,5% na 11%, odnosno ukupno sa 25,5% na 25%). Prema tome, iznos doprinosa na teret poslodavca za bruto zaradu od 60.000 dinara umesto 9.990 dinara biće 9.690 dinara. Ukupna neto zarada zaposlenog tako će iznositi 43.990 dinara umesto 43.890 dinara.
  • produženje važenja “starih” olakšica – poslodavac koji zaposli novo lice ima pravo na povraćaj dela plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2022. godine. (“stari” rok je bio 31. decembar 2021. godine). Takođe, poslodavac koji zasnuje radni odnos sa najmanje dva nova lica, ima pravo na povraćaj 75% plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2022. godine.
  • ostvarivanje prava na poreske olakšice za novoosnovana privredna društva koja obavljaju inovacionu delatnost, po osnovu zarade zaposlenih osnivača, i za ona privredna društva koja budu osnovana nakon 31. decembra 2021. godine;
  • produžava se period primene poreskog oslobođenja po osnovu zarade kvalifikovanih novozaposlenih lica tako što se propisuju dodatni uslovi za nastavak ostvarivanja prava do kraja 2025. godine (prema “starom” zakonu poresko oslobođenje odnosilo se na zaradu isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2022. godine);
  • nova olakšica za novozaposlena lica koja u periodu od 1. januara 2019. do 28. februara 2022. nisu imala status osiguranika zaposlenog, preduzetnika, niti osnivača zaposlenih u svome društvu (u primeni od 1. marta 2022. godine);
  • nova olakšica za poslodavce koji u okviru svoje delatnosti obavljaju istraživanje i razvoj na teritoriji Republike Srbije (u primeni od 1. marta 2022. godine);
  • oslobođenje od poreza na kapitalni dobitak za obveznika koji autorsko i srodna prava i prava industrijske svojine u celosti unese kao nenovčani ulog u kapital privrednog društva rezidenta Republike Srbije;
  • umanjenje dohotka za oporezivanje godišnjim porezom na dohodak građana za obveznike koji imaju manje od 40 godina starosti;
  • izuzimanje od oporezivanja naknade koju ostvaruju studenti koji obavljaju učenje kroz rad kao materijalno i finansijsko obezbeđenje.

Šta još donosi reforma Poreske uprave?

Pored reforme Zakona o porezu na dohodak građana, građani mogu da očekuju i izmene zakona iz oblasti doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, poreza na dobit pravnih lica, poreza na imovinu, kao i izmene i dopune Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara.

Reforma Poreske uprave koja treba da se završi do kraja 2023. godine omogućiće samo jedan račun za sve poreze. Trenutno građani Srbije svoje poreske obaveze i razne takse plaćaju preko 184 računa i podračuna, a reorganizacija sistema doneće jedan račun za sve poreze, gde će sve uplate da se kategorišu uz pomoć algoritma na odgovarajući način. 

Najavljena modernizacija sistema podrazumeva, između ostalog, i opciju potpuno bezbednog logovanja na nalog kod Poreske uprave preko mobilnog telefona. Tako će građani moći da dobiju informaciju o svom dugovanju i plate svoje obaveze u istom trenutku bez komplikacija.

Prema proceni stručnjaka, reforma Poreske uprave i finansijskih zakona koja ide u korak sa privrednim promenama i prati evropske standarde trebalo bi da pozitivno utiče na poreski moral u društvu i da smanji relativnu stopu siromaštva u zemlji. Doslednim sprovođenjem reformisanih zakona očekuje se da do željenih rezultata zaista dođe u godinama koje slede.

Koliko je koristan ovaj tekst?

Klikni na zvezdicu i oceni!

Prosečna ocena 0 / 5. Broj ocena: 0

Za sada nema glasova! Budite prvi koji će oceniti ovaj post.

Srbijanka Stanković

Read Previous

Vodič o noćnom životu u Beogradu – sve što treba da znate

Read Next

Neophodne sitnice koje treba da ima svaka dobro opremljena kancelarija

Ostavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *