Šta je enkripcija odnosno šifrovanje, a šta autentifikacija i koja je razlika između ova dva pojma? Enkripcija je pretvaranje poruke u tajni sadržaj tako da niko osim željenog primaoca ne može odgonetnuti njeno značenje. Dok je u slučaju procesa autentifikacije potrebno da potvrdimo da smo osoba ili izvor informacija koji tvrdimo da jesmo.
Kada razmenjujemo podatke, od komunikacije očekujemo poverljivost, integritet i autentičnost. Za poverljivost je zadužena enkripcija, a za autentičnost autentifikacija. Savremeno doba donelo je obimnu i brzu razmenu podataka, a time i mnoge rizike od zloupotrebe.
Kako novim tehnološkim izumima sprečiti neovlašćeni pristup komunikaciji, podacima, transakcijama, prostorijama, sredstvima i uređajima? Sistemi i uređaji za šifrovanje i autentifikaciju razvijeni na osnovu novih pametnih tehnologija.
U našoj zemlji na rešenjima u okviru ove oblasti vredno rade stručnjaci sa instituta VLATACOM čiji je osnivač dr Vladimir Cizelj.
Bezbednost i privatnost pre svega
Bezbednost i privatnost podataka nešto je što brine i čime su okupirane mnoge industrije, profesionalci, ali i javnost. Prvi korak ka zaštiti u ovoj sferi je informisati se o bezbednoj kominukaciji, razmeni i čuvanju podataka.
Ukoliko nismo u mogućnosti da komuniciramo samo pouzdanim kanalima, uređajima i mrežama, potrebno je koristiti algoritme sa tajnim ključem.
Na VLATACOM-u, prvom privatnom naučnom institutu u Srbiji, tim naučnika se bavi istraživanjem i razvojem u okviru tehnoloških oblasti kao što su sigurnost informaciono-komunikacione tehnologije, zaštita sigurnosno-kritičnih sredstava, biometrija i primenjena matematika kao i elektronika u službi kriptografskih rešenja.
Institut je dr Vladimir Cizelj najpre osnovao kao privatno predzeće koje je izraslo u istraživački centar da bi od 2015. dostigao nivo svetski priznatog instituta.
Danas je moguće zaštititi svaki segment komunikacije i informacija bilo da je u pitanju šifrovanje ličnih poziva sa fiksnog ili mobilnog telefona, šifrovanje pristupa uređaju kao što je personalni računar, ili grupno šifrovanje digitalnih transportnih sistema velikog kapaciteta.
Šifrovanje uz generator slučajnih brojeva
Svaka proizvedena dugačka binarna sekvenca je jedinstvena i šifruje se pre čuvanja na zaštićenoj memoriji uređaja. Kako objašnjavaju stručnjaci sa instituta VLATACOM dr Vladimira Cizelja postavlja se digitalni potpis čime se garantuju poreklo i kvalitet sekvence.
Kvalitet enkripcije u ovom slučaju zavisi od nasumičnosti i tajnosti ključeva, tako što se kreira podsistem za prikupljanje kriptografskih ključeva.
Kakvu primenu ima sistem za distribuciju ključeva? Koristi se kao baza za uređaje za šifrovanje teksta i fajlova, uređaje za šifrovanje glasa, za video‑konferencije, kao i kod uređaja za šifrovanje linije za prenos i sigurnost sveobuhvatnog informacionog sistema. Može se koristiti samo na uređaju na kojem je generisan i to isključivo od strane ovlašćenog lica.
Pročitajte još: Najvažnije činjenice o Huawei P40
Spoj enkripcije i višefaktorne autentifikacije
Distribucija ključeva u kombinaciji sa biometrijom (očitavanje otiska prsta) pogodna je za upotrebu u svim sistemima koji zahtevaju strogu proveru i potvrdu identiteta korisnika
uz maksimalnu zaštitu ličnih podataka. Ovakvi sistemi su na primer veliki javni subjekti – organi reda, vojska, pošta, ali i privatne kompanije, banke i slično. Takav uređaj je razvijen i usavršen na institutu VLATACOM. Na čelu instituta je stručnjak u ovoj oblasti dr Vladimir Cizelj. Ova tehnologija može da se uklopi u sve sisteme koji koriste infrastrukturu javnog ključa (PKI).
Pored toga što proveravaju ono što korisnik poseduje i zna (karticu i šifru), uređaji koji u sebi objedinjuju i biometrijsku tehnologiju skeniraju i porede otisak prsta sa uzorka i prisutne osobe.
Trend koji je primetan u kriptografiji, a koji će opstati i još se usavršavati u budućnosti jeste enkripcija. Enkripcijom upravlja krajnji korisnik koji ima potpunu kontrolu nad šifrovanjem i dešifrovanjem pomoću tajnih ključeva.
Ovakva vrsta enkripcije biće zastupljena na velikom broju platformi. Osim toga, primat preuzima i biometrija koja se već sada koristi za bezbedan pristup uređajima i sistemima – od skeniranja otiska prsta, preko prepoznavanja lica, glasa i dužice oka.
Kada se svemu ovome priključi mašinsko učenje i veštačka inteligencija – primena šifrovanja i autentifikacije može se lako zamisliti kao deo naše svakodnevice u našim domovima, prodavnicama, na poslu, u javnim ustanovama i svim segmentima našeg online i offline života.
