Diskus hernija se često sreće i može biti izuzetno bolna. Ovaj medicinski problem se javlja kada se jedan od diskova između kičmenih pršljenova pomera i pritiska na nerv, što dovodi do neprijatnih simptoma kao što su bolovi u leđima, trnjenje ili slabost u udovima.
Šta je diskus hernija?
Diskus hernija je patološko stanje intervertebralnog diska koje se karakteriše izbočenjem ili pomeranjem diska između pršljenova, što može dovesti do kompresije nervnih struktura i pojave simptoma kao što su bol, slabost i utrnulost.
Ova izbočina može vršiti pritisak na okolne nervne strukture, izazivajući bol i druge simptome. Diskus hernija može se javiti u bilo kojem delu kičme, ali najčešće se pojavljuje u vratnoj ili lumbalnoj regiji kičme.
Intervertebralni diskovi su hrskavičaste strukture koje se nalaze između pršljenova kičmenog stuba. Sastoje se od unutrašnjeg želatinoznog jezgra, poznatog kao nucleus pulposus, okruženog spoljnim prstenom koji se naziva annulus fibrosus. Ova struktura omogućava fleksibilnost i amortizaciju kičmenog stuba. Kada dođe do pomaka ili oštećenja intervertebralnog diska, može se razviti diskus hernija.
Uzroci diskus hernije
Intervertebralni diskovi mogu se oslabiti usled prirodnog procesa starenja ili dugotrajnog preteranog opterećenja kičmenog stuba. Kako diskovi gube elastičnost i snagu, postaju podložniji izbočenju ili pomeranju, što može dovesti do diskus hernije.
Trauma, kao što je povreda u saobraćajnoj nesreći ili pad, može oštetiti intervertebralne diskove i dovesti do razvoja diskus hernije. Oštećeni diskovi su skloniji izbočenju ili pomeranju, što povećava rizik od nastanka diskus hernije.
Dugotrajno podizanje teških tereta ili ponavljajuće pokrete koji opterećuju kičmu mogu dovesti do mikrotrauma intervertebralnih diskova i postepenog slabljenja njihove strukture. Ovo dugoročno opterećenje može postati faktor rizika za razvoj diskus hernije.
Nasledni faktori takođe mogu imati ulogu u razvoju diskus hernije. Neki ljudi mogu imati genetsku predispoziciju za slabiju strukturu intervertebralnih diskova, što povećava rizik od njihovog pomaka ili izbočenja.
Starenje je prirodni proces koji može dovesti do degenerativnih promena u intervertebralnim diskovima. Kako diskovi gube vlagu i postaju manje elastični tokom vremena, povećava se rizik od njihovog izbočenja ili pomaka, što može uzrokovati diskus herniju.
Simptomi diskus hernije
Tipičan simptom diskus hernije je bol u kičmi, koja se može javiti na mestu diskusa ili u okolnom području kičme. Intenzitet i lokalizacija bola mogu varirati u zavisnosti od lokacije diskus hernije i pritiska na nervne strukture.
Diskus hernija može izazvati bol koji se širi duž nervnog sistema. Na primer, u lumbalnoj regiji može pritiskati spinalne nerve i izazvati bol koji se širi niz nogu (išijas). Bol može biti praćen utrnulošću i trnjenjem duž putanje zahvaćenog nerva.
Kompresija nerva može takođe rezultirati slabostima i trnjenjem u zahvaćenom ekstremitetu. Na primer, diskus hernija u vratnoj regiji može dovesti do slabosti mišića ruke i trnjenja u prstima.
Kada diskus hernija pritiska na sakralne nerve, može doći do gubitka kontrole nad bešikom ili crevima. Ovo stanje, zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
Dijagnostika diskus hernije
Prilikom dijagnostikovanja, lekar će prvo izvršiti detaljan pregled pacijenta i saslušati simptome koje pacijent prijavljuje. Lekar će takođe razgovarati o medicinskoj istoriji pacijenta i tražiti informacije o prethodnim povredama ili bolestima kičme.
Neurološki pregled obuhvata procenu funkcija nervnog sistema, uključujući motoričke sposobnosti, senzorne funkcije, reflekse i koordinaciju. Ovi testovi mogu pomoći lekaru da utvrdi prisustvo moguće kompresije nervnih struktura usled diskus hernije.
Radiološke metode, kao što su magnetna rezonanca (MR) i kompjuterizovana tomografija (CT), često se koriste za potvrdu dijagnoze diskus hernije. Ove metode omogućavaju detaljan prikaz kičme i intervertebralnih diskova, što omogućava lekaru da identifikuje izbočine ili pomake diska.
Magnetna rezonanca je najčešće korišćena metoda za vizualizaciju mekih tkiva kičme, uključujući intervertebralne diskove. MR pruža detaljne slike kičmenog stuba i njegovih struktura, omogućavajući lekaru da proceni stanje intervertebralnih diskova i potvrdi prisustvo diskus hernije.
Kompjuterizovana tomografija se često koristi za procenu kostiju kičme i identifikaciju strukturalnih abnormalnosti. Ova metoda može biti korisna u slučajevima kada je potrebno dobiti detaljnije informacije o anatomskim promenama izazvanim diskus hernijom.
Konzervativno lečenje diskus hernije
Fizikalna terapija je važan deo konzervativnog lečenja. Terapijske vežbe, istezanje mišića kičme i jačanje mišića trupa mogu pomoći u smanjenju bola, poboljšanju funkcionalnosti kičme i podršci za oštećeni disk.
Lekovi protiv bolova, kao što su analgetici, mogu se koristiti za kontrolu bola povezanih sa diskus hernijom. Ovi lekovi mogu smanjiti upalu i olakšati simptome.
Korseti i ortoze mogu pomoći u pružanju dodatne podrške kičmi i smanjivanju opterećenja na oštećenom disku. Ovi ortopedski uređaji mogu se nositi tokom fizičkih aktivnosti ili tokom perioda oporavka nakon ozbiljane povrede.
Alternative terapije, kao što su akupunktura, hiropraktika ili masaža, mogu se koristiti kao dodatne terapije. Ove terapije mogu pomoći u smanjenju bola, opuštanju mišića i poboljšanju opšte dobrobiti pacijenta.
Hirurško lečenje diskus hernije
Hirurško lečenje diskus hernije se obično razmatra kada konzervativne metode nisu efikasne u smanjenju simptoma i poboljšanju funkcionalnosti pacijenta. Indikacije za hirurški zahvat uključuju jaku i nepodnošljivu bol, slabost u ekstremitetima, gubitak kontrole nad bešikom ili crevima i progresivno oštećenje nervnih struktura.
Postoje različite hirurške tehnike koje se mogu koristiti. Najčešća metoda je discektomija, koja podrazumeva uklanjanje izbočenog ili oštećenog dela diska. Ova procedura može se izvesti otvoreno ili minimalno invazivno, u zavisnosti od specifične situacije pacijenta.
Minimalno invazivna hirurgija se sve više koristi za lečenje diskus hernije. Ova tehnika uključuje manje rezove, smanjuje rizik od komplikacija i omogućava kraće vreme oporavka u poređenju sa tradicionalnim otvorenim hirurškim pristupom.
Nakon hirurškog zahvata, pacijent će biti pažljivo praćen kako bi se osiguralo da se oporavlja bez komplikacija. Postoperativna nega uključuje upravljanje bolom, praćenje neurološkog statusa pacijenta i pravilan oporavak koji obuhvata fizikalnu terapiju i postepeno vraćanje u normalne aktivnosti.
Rehabilitacija nakon operacije
Fizioterapija igra ključnu ulogu u rehabilitaciji nakon operacije diskus hernije. Ova terapija može uključivati različite vežbe za jačanje leđnih mišića, poboljšanje fleksibilnosti kičme, vraćanje ravnoteže i poboljšanje opšteg funkcionisanja kičme.
Vežbe jačanja kičmenog stuba su važan deo rehabilitacije nakon operacije. Ove vežbe podržavaju oporavak kičme, jačaju mišiće trupa i pomažu u održavanju stabilnosti kičmenog stuba.
Tokom rehabilitacije, pacijent će postepeno vraćati u normalne aktivnosti i svakodnevne zadatke. Važno je sprovoditi preporuke fizioterapeuta i lekara kako bi se izbegle povrede ili komplikacije.
Prevencija kada je diskus hernija u pitanju
Održavanje zdrave telesne težine može imati pozitivan uticaj na zdravlje kičme. Prekomerna telesna težina može povećati opterećenje na kičmu i intervertebralne diskove, povećavajući rizik od nastanka diskus hernije.
Pravilno podizanje težih tereta je ključno kada je prevencija u pitanju. Podizanje tereta treba obavljati savijanjem nogu u kolenima i koristeći snagu nogu za podizanje, umesto da se opterećenje prenosi na kičmu.
Pravilno držanje tela može pomoći u smanjenju opterećenja na kičmu i intervertebralne diskove. Održavanje pravilne posturalne ravnoteže i izbegavanje dugih perioda nepravilnog držanja mogu smanjiti rizik od razvoja diskus hernije.
Redovno vežbanje, posebno vežbe koje jačaju mišiće leđa i trupa, mogu pomoći u održavanju zdravlja kičme i prevenciji diskus hernije. Održavanje jakih i fleksibilnih mišića kičme mogu pomoći u podržavanju intervertebralnih diskova i smanjiti rizik od njihovog pomaka ili izbočenja.
Alternativni tretmani diskus hernije
Akupunktura je alternativna terapija koja se koristi za smanjenje bola i poboljšanje opšte dobrobiti kod pacijenata. Ova terapija uključuje ubadanje tankih igala na određene tačke na telu kako bi se poboljšao protok energije i stimulisao procesi samoozdravljenja.
Kiropraktika je praksa koja se fokusira na dijagnostikovanje i korekciju subluksacija kičme i ostalih delova tela. Kiropraktički tretmani mogu pomoći u poboljšanju poravnanja kičme i smanjenju pritiska na oštećeni disk kod pacijenata.
Masaža može imati blagotvoran uticaj na simptome diskus hernije, kao što su bol i mišićna napetost. Masaža može poboljšati cirkulaciju krvi, smanjiti upalu i opustiti mišiće kičme.
Dodatak tradicionalne medicine, kao što su biljni preparati ili kreme, može se koristiti u kombinaciji sa konvencionalnim metodama lečenja diskus hernije. Ove alternative terapije mogu pružiti olakšanje od simptoma i poboljšati opšte stanje pacijenta.
