Da li vam se nekada dogodilo da ste zaboravili ime osobe koju ste upoznali nedavno ili ste ušli u prodavnicu a ne znate koje sve namirnice su vam naručili ukućani? Da li vam je problem da se setite sadržaja koji ste pročitali pre par dana ili par sati? Ako to jeste slučaj i počelo je da se ponavlja, moguće je da imate problema sa pamćenjem, mada uzrok često može da bude i nedostatak koncentracije.
U svakom slučaju, ne treba da budete zabrinuti. Nisu svi ljudi blagosloveni da imaju savršeno pamćenje. Neki osobe imaju sposobnost da brže memorišu stvari, dok druge to čine teže i sporije. Osim toga, kako starimo sve teže pamtimo. To je prirodan proces.
Međutim, ono što možete da uradite kako biste poboljšali memoriju je da eksperimentišete sa različitim strategijama za bolje pamćenje. Evo nekoliko onih koje preporučuju stručnjaci.
#1 Zdrav način života
Pre svega, važno je znati da zdrave životne navike imaju veliku ulogu u tome kakvo nam je pamćenje.
Da počnemo od spavanja – nedostatak sna negativno utiče na kognitivne sposobnosti čoveka. Dok spavate vaš mozak reorganizuje sećanja i formira jače veze između njih. Zato je važno da uveče legnete na vreme i da spavate oko 8 sati.
Takođe, naučno je dokazano i da određene vrste namirnica poboljšavaju i održavaju funkciju pamćenja. U tu grupu spadaju orasi, zeleni čaj, borovnice, seme bundeve, riba, integralne žitarice ili maslinovo ulje. Većina ovih namirnica sadrži omega-3 masne kiseline koje su posebno korisne za zdravlje mozga. Poznato je i da crna čokolada sa minimalnom količinom šećera povoljno utiče na funkciju mozga. Nabrojana hrana podstiče aktivnost prefrontalnog korteksa, što dovodi do boljeg pamćenja i smanjuje rizik od demencije za skoro 50%.
Možete koristiti i dijetetske suplemente kao što je lavlja griva za očuvanje nervnih ćelija. Suplementi poput lavlje grive vam mogu pomoći ne samo da poboljšate memoriju, već i koncentraciju, pa čak i da zaustavite znake starenja nervnog sistema. Sa druge strane, stalno konzumiranje alkohola ili hrane sa visokim sadržajem holesterola može dovesti do gubitka pamćenja. Zato je od velike važnosti da se pravilno hranimo.
Ne treba zaboraviti ni važnost treninga. Redovna fizička aktivnost povećava protok krvi u mozgu, dajući nam kognitivne prednosti kao što su budnost, bolja koncentracija i pozitivno raspoloženje.
#2 Vežbanje mozga
Slično kao i kod mišića na rukama i nogama, ukoliko vežbate svoj mozak, on će lakše i brže moži da primi veći broj informacija. Najbolje vežbe za mozak su one koje razbijaju rutinu i podstiču nas na razmišljanje.
Bez obzira koliko je intelektualno zahtevna aktivnost, ako je u pitanju nešto u čemu ste već dobri, to neće biti najbolja vežba za vaš mozak. Aktivnost mora da bude nešto što vam je nepoznato i izvan vaše zone udobnosti. Dakle, ako želite da vežbate mozak, učite i razvijajte nove veštine.
Najbolje vežbe zahtevaju punu pažnju. Aktivnost mora da vam bude konstantno izazovna, a ne samo u jednom trenutku. Mora da zahteva mentalni napor. Kao na primer učenje sviranja muzičkog instrumenta ili nove pesme.
Potražite aktivnosti koje možete početi na osnovnom nivou, a posle ih nadograđivati. Kada jedan nivo dovoljno uvežbate i postane vam lak, vreme je da pređete na sledeći.
#3 Struktuirajte i organizujte informacije koje pamtite
Verovatno jedna od najboljih stvari koju možete da uradite da bi vaš mozak lakše zapamtio informacije je da struktuirate i organizujete podatke koje želite da upamtite. Bibliografija je jedan od najboljih načina da to postignete. Zamislite da organizujete svoje misli poput biblioteke. U biblioteci su knjige poređane po žanrovima, abecednom redu, piscima ili prema geografskoj odrednici (ruska književnost, anglosaksonska ili domaća), pa tako i vi slažite informacije u vašoj glavi.
Na primer, ako morate da zapamtite ključne tačke za prezentaciju koju pripremate, probajte da upamtite glavne naslove i u okviru njih podnaslove. Naučite ih napamet ako treba. To će vam pomoći da lakše organizujete i prezentujete sadržaj bez zastajkivanja.
# 4 Kreiranje akronima
Akronim je reč grčkog porekla i ljudi je često mešaju sa skraćenicom. To je veštačka reč sastavljena od početnih slova ili slogova drugih reči. Za razliku od akronima, skraćenica sadrži samo par slova jedne reči. Akronime je prvi put koristila američka vojska za svoje šifrovane poruke, a danas oni predstavljaju odlično sredstvo kako biste lakše i brže upamtili neki redosled stvari.
Jedan od najpoznatijih akronima kod nas je svakako JMBG – Jedinstveni Matični Broj Građana. Osim pomenutog verovatno znate za još neke, kao što su SOS (Save Our Souls ili Save Our Ship) ili FDU (Fakultet Dramskih Umetnosti).
Međutim, i vi sami možete praviti sopstvene akronime kako biste lakše upamtili neki redosled stvari ili red reči u rečenici. Na primer, ako želite zapamtiti ključne faze projekta, stvorite akronim od početnih slova svih reči. (IPIKE – Istraživanje, Planiranje, Izvođenje, Kontrola, Evaluacija).
#5 Vežbajte tehnike vizuelizacije
Ljudski mozak vizuelno prihvata više od 90% informacija koje do njega dolaze. Pored toga, mozak obrađuje vizuelne podatke 60.000 puta brže od verbalnih. To znači da ljudi lakše pamte slike nego reči, tako da je tehnika vizuelizacije jedna od onih koje će vam pomoći da lakše zapamtite šta treba da uradite, kupite ili ono što ste pročitali.
Koristite grafikone kako biste upamtili važne informacije. Organizujte teme po bojama ili koristite markere za isticanje važnih informacija. Korišćenje vizuelnih znakova pomaže mozgu da lakše upamti i poveže podatke koje su oči videle.
#6 Opuštanje i meditacija
Kada ste umorni i napeti mozak slabije prihvata informacije. Jednostavno je bio dugo opterećen. Zato je dobra opcija da se povremeno opustite. Možete slušati muziku koja vam prija, čitati knjigu ili čak koristi neka pomagala poput masažera ili stimulatora za masažu koje možete kupiti na sajtu https://sanovita.rs/. Sve ovo pomaže da odmorite mozak za nove napore koji ga očekuju.
Dobra opcija je i meditacija, koja dokazano poboljšava sposobnost organizma da se fokusira na detalje. Zapravo, meditacija povećava sivu masu u mozgu koja sadrži tela neuronskih ćelija odgovornih za naše pamćenje. Kako čovek stari tako se siva masa menja, pa je i memorija manja a pamćenje slabije.
Kada upražnjavate meditaciju primetićete da vam misli same neprestano dolaze. Umesto da se borite protiv njih, pustite ih da dođu i prođu kroz vaš mozak. Počnite sa kraćim vremenskim intervalima a zatim postepeno povećavajte vreme meditaranja.
#7 Pamtite informacije grupno
Još jedna mnemonička tehnika koja vam može pomoći da zapamtite mnogo informacija je “chunking” – raščlanjivanje. Umesto da zapamtite broj “565030234”, probajte da ga memorišete u grupama. Na primer, 565, 030, 234.
Chunking možete da primenite u praksi tako što ćete grupisati i reči prema tematici za novi jezik koji učite. Na primer, grupa reči bi mogla da bude: bundeva, kore za pitu, šećer i rerna. Sve one asociraju na istu stvar, pečenje pite od bundeve.
Organizovanjem informacija a pre svega brojeva u manje grupe iz jednog nestrukturalnog materijala, naš memorijski sistem postaje znatno efikasniji nego što je bio.
Pamćenje je definitivno veština koja se može unaprediti uz odgovarajuće strategije i vežbanje. Iako čarobni štapić ne postoji, primenom strategija koje smo naveli u ovom tekstu možete znatno unaprediti svoje kognitivne sposobnosti i olakšati proces učenja i pamćenja.
