Vremenom je postalo jasno da kovid 19 i dalje ima zdravstvene efekte mesecima nakon izlečenja. Pacijenti često imaju ožiljke na plućima, aritmije i različite pridružene probleme. Veliki broj studija pokazuje da depresija, anksioznost i problemi sa spavanjem nisu neuobičajeni nakon preležane bolesti.
Istraživači još uvijek nisu sigurni da li i kako korona virus uzrokuje ove probleme, te često napominju potrebu za daljim istraživanjima. Naučne studije širom sveta pokazuju da je broj dugoročnih posledica korona virusa značajan, posebno kod pacijenata čija je klinička slika pokazivala teži oblik bolesti.
Šta se (ne) zna za sada?
Najveći broj eksperata se slaže da do sada prikupljeni podaci zahtevaju dalje pažljivo proučavanje kako bi se razumelo kako korona predisponira ljude na razvijanje zdravstvenih problema. Veliki deo studija postavlja više pitanja nego odgovora, što je potpuno razumljivo kada se radi o novom obliku virusa.
Dosadašnji rezultati sugerišu da su bolesti mozga i mentalne bolesti češće nakon kovida 19 nego nakon gripe ili drugih respiratornih infekcija. Korona ima svoje tragove u celom organizmu, u telu i u mozgu. Ipak, svaku informaciju treba uzimati sa izvesnom dozom rezerve, jer će biti potrebne godine istraživanja kako bi se utvrdio tačan opseg mogućih posledica.
Pročitaj još: Simptomi teških neuroloških obolenja
Aritmija srca
Sve češće smo u prilici da čujemo da i stari i mladi, kao i oni koji nikada nisu imali srčanih problema, posle preležane korone imaju problema sa aritmijom. Veliki broj lekara se slaže da pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom i generalno, sa bolestima srca, mogu da imaju veće komplikacije u odnosu na ostatak populacije.
Stoga, neinvazivan i bezbolan ultrazvuk srca bi trebalo da se nađe na spisku obaveza svih koji su preležali koronu. Uzimajući u obzir da je nepravilan rad srca primećen i do tri meseca posle izlečenja, preventiva je svakako odličan izbor koji može da vas zaštiti od budućih komplikacija.
Opadanje kose
Ovaj problem kod pacijenata koji su preležali koronu počinje, otprilike, osam nedelja posle bolesti i javlja se i kod asimptomatskih pacijenata, kao i kod oko 14 odsto onih koji nisu ni znali da su bolesni. Postoji nemali broj naučnih studija koje su vrlo rano objavljene i koje skreću pažnju na nekoliko interesantnih činjenica. Najpre, utvrđena je povezanost između opadanja kose i korone.
Takođe, primećeno je da kod pacijenata hospitalizovanih zbog korone, čak 80 odsto muškaraca pati od prethodne androgenetske alopecije. Osim toga, doktori se slažu da i stres zbog pandemije može da uzrokuje opadanje kose. Antikoagulantna terapija, koja predstavlja zlatni standard u lečenju korone, takođe izaziva slične posledice.
Erektilna disfunkcija
Spekuliše se o postojanju velikog broja posledica na koje doktori upozoravaju, a erektilna disfunkcija predstavlja razlog više da pokušamo da se zaštitimo od korone. Stručnjaci upozoravaju da bi korona mogla, kod muškaraca, da prouzrokuje i dugotrajne probleme sa erektilnom disfunkcijom.
Naročitu zabrinutost izaziva spoznaja da osim što može biti potencijalno smrtonosan, ovaj virus može da uzrokuje i dugotrajne komplikacije koje mogu da prate pacijente ostatak života. Ipak, trebaće vremena dok se ne bude utvrdile sve potencijalne dugotrajne posledice.
Promene na arterijama
Dok SARS-CoV-2 prvenstveno pogađa pluća i naročito je opasan za starije osobe, sve veći broj istraživanja pokazuje da ostavlja trajne posledice i na kardiovaskularni sistem čak i kod mlađih ljudi. Osobe sa blagim simptomima, pa čak i ako su mlade i zdrave, mogu da osećaju promene u svom kardiovaskularnom zdravlju dugo nakon što simptomi nestanu.
Promene u elastičnosti i strukturi arterija povećavaju rizik od pridruženih bolesti kao što su aritmije, akutni koronarni sindrom ili krvni ugrušci, što je posebno važno kod mladih ljudi s drugim osnovnim zdravstvenim stanjima kao što su dijabetes ili visoki krvni pritisak.
Strah od potencijalnog zaražavanja je normalan, a ako se to dogodi, ne možemo unapred znati ništa o toku bolesti i procesu oporavka. Sve to utiče na nas na različite načine, a pre svega psihički. Povećana anksioznost smanjuje odgovor našeg imunog sistema, te bi stalno praćenje simptoma i prevencija trebalo da pomognu u saniranju posledica.
One Comment
Iskreno, i citala sam a i videla u okruzenju da ima razlicitih iskustava. Neki su podmah nakon prelezane bolesti bili sasvim ok, doku se se drugi oporavljali mesecima. Nema pravila.