Usamljenost  – kada je dobro biti sam i kako da samoća ne naškodi vašem zdravlju?

devojka-sama-samoća-usamljenost

Pexels.com

0
(0)

Čovek je društveno biće i veze sa drugim ljudima su od vitalnog značaja za njegovo emocionalno i fizičko blagostanje. Međutim, iako je interakcija sa okruženjem važna, ne treba zanemariti koju ulogu samoća ima u očuvanju mentalnog zdravlja.

Vreme koje provodimo s ljudima donosi nam mnogo dobrobiti, ali ujedno može biti veliki izvor stresa. Stalno brinemo o tome šta ljudi misle i govore, prilagođavamo svoje ponašanje da ne bismo bili odbačeni.

S druge strane, kada izdvojimo neko vreme da budemo sami sa sobom, dobijamo priliku da se oslobodimo društvenih pritisaka i pratimo samo svoje misli, osećanja i iskustva. Samoća ima svojih prednosti, daje nam prostora za lično istraživanje i razvijanje kreativnosti bez osuda i tumačenja drugih.

Umesto da brinemo o potrebama, interesovanjima i mišljenjima koje mogu da imaju drugi ljudi, jednostavno smo usredsređeni na sebe. Postoje terapijski pravci u psihologiji kao što je kognitivno – bihevioralna terapija, čiji se principi baziraju upravo na mogućnosti da napredujemo i budemo srećniji tako što ćemo korigovati svoje misli, emocije i ponašanje. Prema tome, samoća je presudna za lični razvoj i rast.

Međutim, mnogi ljudi povezuju ovo vreme nasamo sa negativnim osećanjima i strahuju od usamljenosti. Da li postoji razlika između usamljenosti i samoće, da li nam telo daje znake da je vreme da se osamimo i kako da iz samoće izvučemo maksimum? Pročitajte.

Koja je razlika između samoće i usamljenosti?

Usamljenost može da ima razorne posledice po zdravlje. Povezuje se često sa povišenim krvnim pritiskom, anksioznošću, ubrzanim padom kognitivnih sposobnosti, kao i povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti.

Međutim, treba praviti razliku između toga da budete sami i usamljeni. Usamljenost je obeležena negativnim emocijama, dok samoća podrazumeva vreme kada pronalazite slobodu, nadahnuće i jednostavno se podmlađujete u sopstvenom društvu. Zapravo, određena količina kvalitetno provedenog vremena sa samim sobom deluje blagotvorno ne samo po emocionalno, već i fizičko zdravlje čoveka.

Kako da znate da vam je potrebna samoća?

Ponekad naš um i telo daju konkretne znake da nam je potrebno da se osamimo i provedemo neko vreme daleko od drugih ljudi. Obratite pažnju sledeći put kad imate osećaj preopterećenosti ili izgubite interesovanje za rad sa drugima. Ako se lako iznervirate zbog sitnica, imate problema sa koncentracijom ili ste uznemireni zbog društva, sve su ovo jasni pokazatelji da treba da se sklonite i izolujete, makar nakratko.

Samo malo vremena u samoći može da ima značajan regenerativni efekat i da vam pomogne da se efikasnije suočite sa društvenim obavezama koje vas očekuju.

Samoća – da li postoji pravi način da provodite vreme sami?

Ako razmišljate da neko vreme provedete sami, važno je da to učinite na načine koji su korisni za vaše mentalno blagostanje. Najviše benefita od samoće imamo onda kada dobrovoljno rešimo da se osamimo.

devojka-samoća-zalazak-sunca
Pexels.com

Pre svega, potrebno je da sami izaberemo “vreme za samoću”. Dakle, odredimo kada bismo želeli da budemo sami i isplaniramo to vreme u svom rasporedu. Bitno je da i ljudi iz okruženja budu upoznati sa našim “terminom za samoću”, kako nas ne bi prekidali i ometali. Kada je reč o eliminisanju smetnji, to podrazumeva i da isključimo društvene mreže, tako da nam fokus bude na sopstvenim mislima i interesima, a ne na onome što drugi ljudi rade.

Postoje ljudi kojima jednostavno nije ugodno da vreme provode sami. Ako ste jedan od njih i lako skliznete u osećanje usamljenosti i preplave vas negativne misli, isplanirajte neku aktivnost za ovo vreme. Primera radi, opušanje u kadi, šetnja, istraživanje omiljenog hobija ili čitanje knjige mogu da doprinseu da se osećate prijatno.

Ne postoji univerzalna, ni tačna količina vremena provedenog u samoći – svaka osoba ima različite potrebe za samoćom i druženjem. Zbog toga je važno da razmislimo o stvarima koje bismo voleli da radimo sami, a zatim da jednostavno počnemo da ih radimo sami onoliko dugo koliko nam odgovara.

Razvijte pravi način razmišljanja

Mnogi ljudi se plaše već na pomisao da budu sami, jer strepe da će se na kraju osećati usamljeno. Međutim, ako izgradite pravi način razmišljanja, odnosno zauzmete stav da ste izabrali samoću da biste se odmorili i opustili, nećete se osećati tužno. Pripremite sebe i na to da možda nećete moći da popravite svoje raspoloženje, ali da samoća definitivno pomaže da bolje regulišete svoja osećanja.

Opredelite se za pozitivnu perspektivu, odnosno, sagledajte vreme koje provodite sami kao priliku za regeneraciju, a ne kao put do usamljenosti i njenih negativnih efekata. Ipak, ako imate i dalje potreškoća da se izborite sa osećajem tuge, skloni ste depresivnim mislima i ne možete da se otrgnete od tog lošeg osećaja da ste sami, pokušajte da razgovarate sa psihoterapeutom. Savetovanje može da bude korisno, a možete se opredeliti i za drugačije pristupe. Primera radi, prednosti grupne psihoterapije su velike, jer u radu sa grupom ljudi nećete imati osećaj da ste sami – i drugi imaju slična osećanja i mogu da vam budu podrška.

Umesto zaključka

Kada povremeno imamo vreme samo za sebe, to može da bude korisno za naše mentalno zdravlje. Čak i kada pomisao da provodimo vreme sami čini da se osećamo dosadu i neprijatnost, možemo to da promenimo fokusiranjem na određeni zadatak. Uživanje u sopstvenom društvu, na kraju, možda otkrije da smo inspirisani i spremni da se vrtimo svojim prijateljima i druženjima. Važno je da znamo da okretanjem sebi zapravo pravimo korak dalje u svom ličnom rastu i ka svojoj sreći.

Koliko je koristan ovaj tekst?

Klikni na zvezdicu i oceni!

Prosečna ocena 0 / 5. Broj ocena: 0

Za sada nema glasova! Budite prvi koji će oceniti ovaj post.

Srbijanka Stanković

Read Previous

Alergija na ambroziju kod dece: Kada se javlja i kako se leči

Read Next

Vodič za kupovinu prve nekretnine

2 Comments

  • Uvek mi je prijalo da se malo osamim kad sam u nekom problemu ili na prekretnici sa nekom odlukom. Samo tako budem sigurna da je svaka donesena odluka bila samo moja.

  • Često osetim potrebu da budem sam, to mi ne smeta. Uzmem rent a car i odem u selo ili negde pored reke, nekad i na planinu i samujem. Mogu da šetam ili da jednostavno da budem u vikendici, radeći ili ne radeći. Jednom je padala kiša pa sam bio celo vreme u autu slušajući muziku. Samoća mi puni baterije, volim kada sam sam

Ostavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.