Hronični bronhitis koji je i najzastupljeniji karakteristiše ponovno povećanje sekrecije traheobronhijalne sluzi koje je dovoljno da izazove kašalj i iskašljavanje najmanje tri meseca godišnje tokom dve uzastopne godine. Ukoliko sagledamo uvidećemo tri vrste bronhitisa, to su: obični (u kome je uglavnom iskašljani sadržaj sluzav), hronični (koji se karakteriše trajnim ili ponavljanim iskašlajvanjem purulentnog ispljuvka u bolesnika koji nemaju bronhiektazije) kao i hronično opstruktivni bronhitis koji se pojavljuje u evoluciji hroničnog bronhitisa kada dolazi do pojave opstrukcije protoka vazduha kroz disajne puteve pacijenata.
Koliko često se javlja bronhitis?
Kada pogledamo učestalost bronhitisa i statističke podatke ne možemo tačan podatak da iznesemo. Međutim, smatra se da u 20 do 25% slučajeva kod odraslih osoba muškog pola postoji hronični bronhitis. Na primer u SAD od hroničnog bronhitisa boluje oko 12,5 miliona odraslih muškaraca, a on je uglavnom izražen među radnicima koji su izloženi prašini ili štetnim gasovima.
Na primer epidemiloška istraživanja u Srbiji utvrdila su da je brže opadanje plućne frakcije upravo kod radnika u rudnicima, livnicama pa čak i kod pušača. Naime, nezavisno od pušačke navike, muškarci su generalno više ugroženi od bronhitisa nego žene.
Takođe, još jedan od faktora rizika jeste i starost, a duži život i smanjena smrtnost zbog kardiovaskularnih bolesti doprinose većem broj uobolelih od bronhitisa.
Kako prepoznati bronhitis?
Oboljenje kao što je bronhitis se na početku manifestuje ponavljanim napadima takozvanog produktivnog kašlja, i to uglavnom nakon prehlade tokom zime. Međutim, dolazi se kasnije do situacije da se tegobe pogoršavaju, iz godine u godinu sve duže i duže traju, pa na kraju pacijent ima izražen kašalj bukvalno tokom cele godine.
Lekarska statistika pokazuje da su bolesnici uglavnom u petoj deceniji života ii stariji, a uglavnom su svi i pušači – te konzumiraju najmanje paklu cigareta dnevno poslednjih 20 ili više godine.
Simptomi koji su izraženi su: nedostatak vazduha, teskoba u grudima i zviždanje pluća – naročito u jutarnjim časovima pre nego što oboleli kašljanjem ne izbace sekret. Takođe, iskljuvak je oskudan, sluzav ili gust, a povremeno se primećuje i krv zbog erozije sluznice.
Često se kod ovih pacijenata javlja gnojav traheobronhijalni sekret koji je indikator bakterijske infekcije. To se manifestuje tako što pacijent ima osećaj nedostatka vazduha, a sve je to kao posledica suženosti disajnih puteva koja se odražava i na protok vazduha i pogoršava se sve više i više tokom same infekcije.
Kako izlečiti bronhitis?
Kako bi pacijent pristupio ispravnoj terapiji potrebno je pre svega da lekar postavi tačnu dijagnozu osnovne bolesti, ali i utvrditi da li je bolest u stabilnom stanju ili akutnom pogoršanju. Ukoliko je moguće potrebno je utvrditi i uzrok pogoršanja, ali i da li postoje određene prateće komplikacije.
Tek nakon ovakvog detaljnog pregleda i potrebnih ispitivanja, moguće je lečenje bronhitisa medikaentima, prirodno ili nekim drugim načinima. Prirodno lečenje bronhitisa je poslednjih godina dosta zastupljeno, s obzirom na to da su lekovi uglavnom ograničeni pacijentima ili su rizični po njihovo celokupno zdravlje.
Osnovni ciljevi svakog lečenja bronhitisa jesu očuvanje optimalne funkcije pluća ne samo u neposrednoj već i u udaljenoj perspektivi, ali i poboljšanje aktivnosti koje su vezane za svakodnevni život pacijenta.
Takođe, veoma bitna stavka u lečenju bronhitisa jeste i borba protiv pušenja i prestanak konzumacije cigareta. Upravo je ovo osnovna preventiva za bronhitis, te ukoliko je moguće potrebno je da ostavite pušenje već danas.
Bronhitis je potrebno odmah izlečiti
Opšti uslovi u kojima se nalazimo, bilo da su to hladni dani, zagađen vazduh raznim gasovima kao i sve češča izloženost duvanskom dimu prosto pogoduju pojavi bronhitisa. Neki od simptoma kao što su kašalj, povišena telesna temperatura, bol u grlu, grudima i mišićima – najčešći su simptomi bronhitisa. Sa druge strane ukoliko ste pušač sklon alergijama, ali i pacijent koji boluje od astme, dijabetesa, srčanih oboljenja pa i gorušice – sigurno je da ćete dobiti bronhitis.
Do bronhitisa uglavnom se dolazi usled infekcije bakterijama ili virusima, a to su uobičajeno virusi koji su zaslužni i za sezonski grip – samo što se kod bronhitisa infekcija pomera niže i dublje u respiratorni trakt. Upravo će ova infekcija izazvati zapaljenski proces na trahejama i bronhijama što dovodi do nagomilavanja sekreta u plućima koji prati jak kašalj. Iako je kašalj u početku suv, ubrzo se pojavljuju sve veće količine gustog šljama, dok iskaljavanje postaje sve teže.
Ukoliko se bronhitis adekvatno leči on prolazi u roku od nedelju do dve nedelje dana, dok je moguće da će kašalj biti prisutan tri pa možda i više nedelja. Zbog toga je jako bitno da se sa terapijom počene več sa pojavom prvih simptoma, jer je jedna od najčešćih posledica nelečenog bronhitisa – upala pluća.