Skijanje na Kopaoniku – avantura na Sunčanoj planini

skijanje

Foto: Unsplash.com

Kada se kaže skijanje, prva asocijacija će mnogima biti Kopaonik. Ovo ne treba da iznenadi, jer je ova planina na jugu Srbije najposećeniji zimski centar u zemlji i jedno od najmodernijih skijališta u regionu. Kao najveći planinski venac, sa oko 200 sunčanih dana u godini, Kopaonik ponosno nosi naziv Sunčana planina i savršena je destinacija kako za zimski, tako i za letnji odmor.

Skijanje sa Pančićevog vrha niz obronke planine, uzbudljiv bob na šinama, a onda i umirujuće kuvano vino i ukusna pršuta u lepinji koji vas čekaju u nekom od kafića na stazi – ovako bi se u najkraćem mogao opisati aktivan dan na Kopaoniku. Pored toga što predstavlja raj za skijaše i ljubitelje drugih zimskih sportova, ovaj ski centar privlači sve više posetilaca zbog svojih nestvarnih prirodnih lepota i mnoštva sadržaja za zabavu i opuštanje.

Pripremili smo za vas detaljan turistički vodič za odmor na planini Kopaonik. Ovde se nalaze sve informacije koje su vam potrebne da se spremni upustite u zimsku pustolovinu na skijama. Pogledajte!

Kopaonik – Sunčana planina pod snegom

Procenjuje se da su obronci Kopaonika osunčani oko 200 dana godišnje, što ga ujedno čini i najsunčanijom planinom u Srbiji. No, sunce nije jedino što doprinosi popularnosti ovog odmarališta. Turiste širom regiona posebno privlači činjenica da se snežni prekrivač zadržava više od pola godine. Tako je Sunčana planina pod snegom najmanje oko 170-180 dana, a najduže oko 220-230 dana u godini.

kopaonik-sneg
Foto: Unsplash.com

Što se tiče temperature, najhladnije je u januaru i februaru, kada je prosečna temperatura vazduha ispod nule i iznosi oko -5,5 stepeni Celzijusovih. Najtopliji meseci su jul i avgust, kada temperatura uglavnom ne prelazi 11-12 stepeni.

Skijanje na Kopaoniku

Zimska sezona na Kopaoniku počinje u prvoj decembarskoj nedelji i traje do kraja aprila. Dugo trajanje sezone omogućavaju kvalitetne ski staze, kao i činjenica da je skoro 100% skijaških površina pokriveno sistemom veštačkog osnežavanja.

Na Kopaoniku postoji na desetine uređenih ski staza, koje imaju ukupnu dužinu od 62 kilometra i prilagođene su za nordijsko i alpsko skijanje. Bilo da ste početnik ili da želite usavršiti svoje skijaške veštine, na raspolaganju vam je preko 30 plavih (lakih), crvenih (srednje teških) i crnih, odnosno teških staza za skijanje. Neke od popularnijih su Karaman, Pančićev vrh, Gobelja i Krčmar, kao najduža sa svojih 1902 metra dužine.

Staze Pančićev vrh, Malo jezero i Karaman greben osvetljene su i noću, pa tako strastveni skijaši mogu uživati i u noćnom skijanju.

skijaš
Foto: Unsplash.com

Osim po vrhunskom kvalitetu staza, zimski centar Kopaonik posebno je čuven i po savršenoj organizaciji prevoza skijaša. Pored 25 žičara, postoje i dve pokretne trake. Tako je ski liftovima – dvosedima, četvorosedima i šestosedima moguće prevesti do 37.000 putnika na sat.

Što se tiče cena ski pasa na Kopaoniku, one se već godinama kreću u istom rasponu. U zavisnosti od kategorije skijaša, te perioda skijaške sezone, cena šestodnevne ski karte za odrasle iznosi od 15.070 do 16.310 dinara. Jednodnevni ski pas moguće je kupiti po ceni od 3.300 do 3.900 dinara.

U turističkom centru Kopaonik misli se i na najmlađe kao i one koje tek treba da savladaju prve korake na skijama. Uz pomoć licenciranih ski instruktora u nekoj od brojnih škola lako ćete od početnika stasati u vrsnog skijaša.

Smeštaj na Kopaoniku

Kada je u pitanju smeštaj na Kopaoniku, nećete imati problema da pronađete odgovarajući hotel ili apartman za sebe. Bilo da preferirate smeštaj u centru ili boravak u nešto mirnijem vikend naselju ili pak Brzeću, ova planina raspolaže odličnim smeštajnim kapacitetima. Ponuda hotela, apartmana, vila, brvnara, te privatnih kuća za izdavanje je velika i odgovara svačijem budžetu i potrebama.

Za one sa dubljim džepom tu su neki od otmenih hotela sa najlepšim pogledom u blizini skijaških staza. Odsedanje u većini podrazumeva besplatno korišćenje wellness i SPA centra, bazena i teretane. Uz to postoje i brojni sadržaji kako za odrasle, tako i za decu: od sportskih terena, preko salona lepote do dečjih igraonica. Mnogi hoteli nude i mogućnost iznajmljivanja ski opreme, što je još jedna olakšavajuća okolnost više.

Zimski turizam na Kopaoniku cveta zahvaljujući i sjajnoj ponudi apartmanskog smeštaja. Turisti koji drugačije zamišljaju svoj odmor, sa više slobode i privatnosti, uvek mogu iznajmiti vilu ili brvnaru po povoljnoj ceni.

Šta još možete raditi na Kopaoniku?

kopaonik-skijanje

Iako je skijanje jedan od glavnih razloga zbog kojih ljudi posećuju Kopaonik, boravak na ovoj planini može pružiti mnogo više od toga. Klizanje, sankanje, snowboarding, bob na šinama samo su neke od aktivnosti u kojima možete uživati u zimskom periodu. Vožnja bobom na šinama predstavlja pravo adrenalinsko zadovoljstvo. Pošto se ukrcate u sanke na početnoj stanici (nalazi se levo od početne stanice ski lifta Krst), dok se vozite do najviše tačke možete uživati u autentičnoj prirodi i lepoti kopaoničkih šuma. Potom sledi sjajno i uzbudljivo spuštanje koje se ne zaboravlja.

Nakon aktivnog dana na snegu, možete se odmoriti u nekom od brojnih kafića i restorana koji se nalaze u centru. Bogata gastronomska ponuda promeniće zauvek vaše shvatanje odmora i hedonizma. Kuvano vino, specijaliteti nacionalne i svetske kuhinje i nezaobilazan kolač sa borovnicama sa Kopaonika pravi su doživljaj i užitak.

Prirodne lepote i znamenitosti koje vredi videti

Ako se odlučite da zimovanje provedete na Kopaoniku, onda morate potpuno uživati u svim prirodnim lepotama koje se ovde nalaze. Ovaj nacionalni park predstavlja pravo blago i obuhvata čak 13 prirodnih rezervata. Metođe, Jankove bare, Jelovarnik, Gobelja i Nebeske stolice samo su neki od lokaliteta koje vredi obići. Za one koji imaju dovoljno vremena, kupanje u lekovitoj vodi Jošaničke Banje se ne propušta.

Pored prirodnih lepota, ne treba zaboraviti i Pančićev mauzolej koji važi za prvi kulturni spomenik na planinama Srbije. Mauzolej je pravo svedočanstvo o tome koliko je veliki srpski naučnik Josif Pančić poštovao nepreglednu i neispitanu prirodu Kopaonika. Naime, po ličnoj želji prirodnjaka njegovi su posmrtni ostaci preneseni na najviši vrh planine 1951. godine, koji tog trenutka dobija naziv koji i danas nosi – Pančićev vrh. Do tada je nosio ime Milanov vrh, po kralju Milanu.

Kako do Kopaonika?

U turistički centar Kopaonik moguće je doći iz tri pravca: preko Brusa, Jošaničke Banje ili preko Rudnice. Saobraćajna povezanost sa Beogradom, Novim Sadom i Nišom je odlična, zahvaljujući svakodnevnim direktnim autobuskim linijama. Od srpske prestonice do Kopaonika stiže se za četiri sata vožnje automobilom, a udaljenost je oko 300 kilometara. Spakujte svoju zimsku opremu i krenite na putovanje. Jedan od najboljih ski centara na Balkanu čeka na vas!

Srbijanka Stanković

Read Previous

Kako je Stara planina postala majka Balkana – najzanimljivije činjenice

Read Next

Putovanje avionom po prvi put: najvažniji saveti

Ostavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *